Број: Р-03-111-13/10 Датум:18.02.2010.
На основу члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09 и 92/09), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске – Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 37. став 1. тачка 4. Пословника о раду Регулаторне комисије за електричну енергију Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 96/04) и члана 87. став 1. тачка а) и б) Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 71/05), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Десић Вере из Прњавора против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција" Прњавор, у вези са тарифама по којима се електрична енергија испоручује, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске је на 3. редовној сједници одржаној 18. фебруара 2010. године у Требињу, донијела је сљедеће
РЈЕШЕЊЕ
1. УСВАЈА СЕ захтјев Десић Вере из Прњавора, Ул. Трг српских бораца и налаже МХ ЕРС ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор да изврши корекцију обрачуна утрошене електричне енергије на мјерном мјесту подносиоца ЕД број 85033036, те да као почетно стање за обрачун утрошене електричне енергије узме стање из енергетске картице на дан 28.02.2009. године АВТ 776 kWh и АМТ 838 kWh.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
Образложење
Поднеском насловљеним као „Жалба на обрачун kWh“ од 23.10.2009. године и допуном поднеска од 13.11.2009. године, Десић Вера из Прњавора (у даљем тексту: подносилац захтјева) покренула је поступак за рјешавање спора код Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија), против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција“ Прњавор (у даљем тексту: противна страна), у вези са тарифама по којима се електрична енергија испоручује. У захтјеву је навела да јој је након куповине пословног простора и извршене регистрације код дистрибутера/снабдјевача дана 09.02.2009. године достављен рачун за мјесец фебруар 2009. године према којем је дужна платити износ од 357,66 КМ, за који сматра да не представља њену потрошњу, јер одражава стање мјерног уређаја према обавјештењу о искључењу од 19.10.2005. године, а које је затекла на мјерном мјесту. Од Регулаторне комисије тражи да јој дистрибутер/снабдјевач изврши обрачун електричне енергије од дана њене регистрације, тј. од 09.02.2009. године.
Дана 01.12.2009. године, Регулаторна комисија је захтјев подносиоца са прилозима доставила на одговор противној страни, ради изјашњења и достављања доказа којима располаже. Противна страна је дана 16.12.2009. године доставила Регулаторној комисији изјашњење са расположивом документацијом. У изјашњењу је навела да је подносилац захтјева регистрована као крајњи купац дана 05.02.2009. године са стањем мјерног уређаја ВТ 00001 и МТ 00001, да је купила нови локал у пословном центру „CITY“ од инвеститота „ГРАДИП“ а.д. Прњавор, који је завршен 2005. године, да су у свим локалима инсталирани термо блокови (гријање) које је инвеститор укључивао током извођења радова у свим локалима, да је контролним прегледом овог пословног центра утврђено да поједини локали нису имали електроенергетску сагласност и искључени су са мреже, као и мјерни уређај подносиоца са стањем ВТ 775 и МТ 823. Надаље наводи да је подносилац захтјева 22.01.2009. године поднијела захтјев дистрибутеру/снабдјевачу за издавање електроенергетске сагласности, а приликом прикључења локала стање мјерног уређаја је било ВТ 775 kWh и МТ 823 kWh. Даље је навела да је поводом приговора подносиоца у писаној форми од 05.05.2009. године, у одговору на приговор навела да подносилац захтјева са инвеститорм локала „ГРАДИП“ а.д. Прнајвор ријеши начин уплате утрошених kWh у њеном локалу, јер је за дистрибутера/снабдјевача битно да се утрошени kWh наплате и није им познато да ли је kWh до обуставе испоруке електричне енергије утрошио инвеститор или власник локала.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 2. редовној сједници одржаној 29. јануара 2009. године, донио закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку који акти су достављени странкама са могућношћу коментарисања. У остављеном року, странке нису доставиле коментаре на закључак, ни на нацрт рјешења.
Извршен је увид у: молбу подносиоца запримљену 23.10.2009. године, захтјев подносиоца запримљен 13.11.2009. године, енергетску картицу, картицу потрошача, поднесак подносиоца упућен противној страни од 05.08.2009. године, одговор на приговор противне стране од 06.08.2009. године, обавијест о искључењу број 01/15-05, од 19.10.2005. године, рачуне за електричну енергију за мјесеце фебруар и март 2009. године, рјешење о сталној електроенергетској сагалсности од 09.02.2009. године, уплатнице, уговор о купопродаји пословног простора – локала од 01.04.2002. године и анекс уговора од 17.11.2004. године, записник о примопредаји пословног простора од 29.12.2005. године, изјашњење противне стране од 11.12.2009. године, захтјев број 85/09 за издавање сталне електроенергетске сагласности од 22.01.2009. године, пријава потрошње електричне енергије од 05.02.2009. године, записник о извршеној контроли мјерног мјеста од 10.02.2009. године
На 3. редовној сједници одржаној 18. фебруара 2010. године, Регулаторна комисија је поновно размотрила цјелокупан предмет спора, па је након анализе захтјева подносиоца и изјашњења противне стране, те извршеног увида у приложену документацију странака, утврђено:
· да је на основу захтјева подносиоца од 22.01.2009. године, противна страна извршила пријаву потрошње електричне енергије дана 05.02.2009. године, а 09.02.2009. године издала подносиоцу рјешење број 85/09 о сталној електроенерегетској сагласности за локал у стамбено пословном објекту „CITY“ у Прњавору,
· да је Записником број 03/14/02/09 од 10.02.2009. године о извршеној контроли мјерног мјеста, противна страна извршила пломбирање мјерног уређаја број 140132 и констатовала стање мјерног уређаја ВТ 00001 и МТ 00001,
· да је противна страна доставила подносиоцу захтјева рачун за утрошену електричну енергију за мјесец фебруар 2009. године у износу од 357,66 КМ, потрошња ВТ 776 kWh и МТ 838 kWh,
· да је прије регистровања подносиоца као крајњег купца, трошена електрична енергија на мјерном уређају број 140132 за потребе извођења радова у пословно стамбеном објекту „ЦИТY“ Прњавор,
· да је противна страна дана 19.10.2005. године извршила обуставу испоруке електричне енергије на мјерном уређају 140132 при регистрованој потрошњи електричне енергије ВТ 775 и МТ 823 која је приписана подносиоцу захтјева на рачуну за мјесец фебруар 2009. године.
На основу наведених чињеница, Регулаторна комисија је утврдила да је захтјев подносиоца којим тражи да јој дистрибутер/снабдјевач изврши обрачун електричне енергије од дана њене регистрације, тј. од 09.02.2009. године у цјелости основан. Наиме, противна страна је неосновано приписала потрошене kWh, односно задужила подносиоца захтјева износом на рачуну за мјесец фебруар 2009. године у износу од 357,66 КМ, потрошња ВТ 776 kWh и МТ 838 kWh. Ови kWh су утрошени од стране инвеститора приликом извођења унутрашњих радова у објекту. Електрична енергија на овом мјерном мјесту је трошена прије 05.02.2009. године, односно прије извршене регистрације подносиоца захтјева као крајњег купца за потребе извођења унутрашњих радова од стране инвеститора „ГРАДИП“ а.д. Прнајвор, са којим је противна страна морала имати регулисан однос, односно сагласила се са таквим стањем. Због тога су неосноване тврдње противне стране да је битно да се утрошени kWh плате, те да подносилац захтјева са инвеститорм локала „ГРАДИП“ а.д. Прнајвор треба да ријеши начин уплате утрошених kWh. Дакле, неспорно је да противна страна треба наплатити утрошену електричну енергију, међутим противна страна не може произвољно захтијевати наплату од лица којима та обавеза није прописана. То би практично значило да је подносилац захтјева дужна платити електричну енергију коју она није потрошила, што је у директној супротности са одредбом члана 15. Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ", број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89) и ("Службени Гласник Републике Српске", број 17/93, 3/96, 39/03, 74/04), којом је прописано да у заснивању двостраних уговора стране полазе од начела једнаке вриједности узајамних давања, тј. еквивалентности и одредбе члана 34. став 2. Закона о заштити потрошача („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 25/06), којом је прописано да се обавеза плаћања економских услуга у које спада и испорука електричне енергије мора односити само на стварног корисника и/или на страну која је потписала уговор. На основу наведеног чињеничног и правног основа одлучено је као у тачки 1 диспозитива рјешења да противна страна изврши корекцију обрачуна електричне енергије, а да као почетно стање узме стање мјерног уређаја из енергетске картице на дан 28.02.2009. године АВТ 776 kWh и АМТ 838 kWh.
Узимајући у обзир да се овај спор рјешава у скраћеном поступку и да су трошкови поступка били незнатни, те да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Поука о правном лијеку заснива се на одредби члана 29. Закона о електричној енергији, члана 5. и 15. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“, број 109/05).
Поука о правном лијеку:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Миленко Чокорило
