Број: 01-213-43/14/Р-47-123
Датум: 12.05.2017. године
На основу одредби члана 54. став 1. Закона о електричној енергији (''Службени гласник Републике Српске'', број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 190. став 1. и 2. у вези са чланом 243. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске", број 13/02, 87/07 и 50/10), члана 10. став 1. тачка 5. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г) и члана 43. став 1. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 21. став 1. Правилника о издавању дозвола (''Службени гласник Републике Српске'', број 39/10 и 65/13), одлучујући у поновљеном поступку о захтјеву привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 47. редовној сједници, одржаној 12.05. 2017. године, у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. ОДБИЈА СЕ Захтјев за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској, инсталисане снаге 4,8 MW, број 86/14 од 14.04.2014. године, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, као неоснован.
2. ПОНИШТАВА СЕ Рјешење број 01-213-23/14/Р-105-65 од 31.03.2015. године, којим је издата дозвола за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској, привредном друштву "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић.
3. Ово рјешење је коначно и објављује се у "Службеном гласнику Републике Српске" и на интернет страници Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске.
О б р а з л о ж е њ е
Поступајући по Захтјеву за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској, инсталисане снаге 4,8 MW, број 86/14 од 14.04.2014. године, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић (у даљем тексту: корисник дозволе), Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија), је, на 105. редовној сједници, одржаној 31.03.2015. године, у Требињу, донијела Рјешење о издавању дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" број 01-213-23/14/Р-105-65 од 31.03.2015. године. Ово рјешење је коначно и правоснажно.
У фебруару 2017. године, Регулаторна комисија је дошла до информације да је пресудом Окружног суда у Бањој Луци број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године поништено рјешење о издавању еколошке дозволе за Малу хидроелектрану ''Иломска''. У циљу провјере ове информације Регулаторна комисија је, актом број 01-646-4/16 од 24.02.2017. године, од Окружног суда у Бањој Луци затражила доставу наведене пресуде. Окружни суд у Бањој Луци је, актом број 11 0 У 016452 15 У од 27.02.2017. године, а који је у Регулаторној комисији запримљен 03.03.2017. године, потврдио да је овај суд, дана 02.03.2016. године, донио пресуду у предмету број 11 0 У 016452 15 У, којом је поништено Рјешење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука број 15.04-96-18/15 од 19.03.2015. године којим се инвеститору ''Елинг М.Х.Е.'' мале хидроелектране д.о.о. Теслић издаје еколошка дозвола за Малу хидроелектрану ''Иломска'', а која је постала правоснажна даном доношења, те да је у току поступак пред Врховним судом Републике Српске по ванредном правном средству. Након овога, Регулаторна комисије је затражила од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука, као тужене стране у управном спору и привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, као заинтересованог лица у спору пред Окружним судом у Бањој Луци, достављање наведене пресуде. Дана 14.03.2017. године привредно друштво "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић је доставило Регулаторној комисији допис број 049-017 од 09.03.2017. године којим је, у писаној форми, обавијестило Регулаторну комисију како слиједи:
''Након запримања наведене пресуде ми смо контактирали Министарство за просторно уређење и они су нас обавијестили да су упутили захтјев за ванредно преиспитивање судске одлуке што смо и ми учинили путем нашег заступника, те да се сачека коначна одлука Врховног суда Републике Српске. Пошто ми још чекамо одлуку Врховног суда РС као и тужено Министарство за просторно уређење, одмах након коначне одлуке ћемо поступити по рјешењу Врховног суда у Бања Луци и о томе ћемо Вас благовремено обавијестити.''
Уз наведени акт, подносилац захтјева је доставио и фотокопију пресуде Окружног суда у Бањој Луци број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године, овјерену од стране нотара дана 09.03.2017. године.
На основу наведеног, утврђено је да је Окружни суд у Бањој Луци донио пресуду, број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године, којом је поништено Рјешење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука број 15.04-96-18/15 од 19.03.2015. године, којим је инвеститору ''Елинг М.Х.Е.'' мале хидроелектране д.о.о. Теслић издата еколошка дозвола за Малу хидроелектрану ''Иломска''. Ова пресуда је постала правоснажна даном доношења на основу одредбе члана 34. Закона о управним споровима (Службени гласник Републике Српске, број 109/05 и 63/11). Поништењем еколошке дозволе, поништене су и све правне посљедице које је произвео овај управни акт, у смислу одредбе члана 254. став 1. Закона о општем управном поступку и члана 50. Закона о управним споровима. То практично значи да еколошка дозвола за овај објекат правно није ни постојала, па се, усљед тога, није могло ни донијети Рјешење о издавању дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" број 01-213-23/14/Р-105-65 од 31.03.2015. године. Правно непостојање еколошке дозволе у овој управној ствари, представља чињеницу и нови доказ о којем се накнадно сазнало, а да је овај доказ био изведен у ранијем поступку, несумњиво би довео до другачијег рјешења ове управне ствари. Због тога, непостојање еколошке дозволе представља нову чињеницу, која је била разлог за понављање поступка по Захтјеву за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској, инсталисане снаге 4,8 MW, број 86/14 од 14.04.2014. године, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић прописан одредбом члана 234. тачка 1. Закона о општем управном поступку.
Имајући у виду напријед наведено, на основу одредбе члана 235. став 1. Закона о општем управном поступку, Регулаторна комисија је, на 41. редовној сједници, одржаној 10.04.2017. године, у Требињу, по службеној дужности, донијела закључак да се понови поступак по Захтјеву за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској, инсталисане снаге 4,8 MW, број 86/14 од 14.04.2014. године, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, те да ће се овај поступак поновити у дијелу који се односи на доношење одлуке о овом захтјеву. У поновљеном поступку, на истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења којим се Захтјев за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској, инсталисане снаге 4,8 MW, број 86/14 од 14.04.2014. године, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић одбија као неоснован, те се поништава Рјешење број 01-213-23/14/Р-105-65 од 31.03.2015. године, којим је издата дозвола за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској. Закључак и нацрт рјешења су достављени привредном друштву "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић на коментарисање. Истовремено, Регулаторна комисија је објавила обавјештење за јавност на интернет страници Регулаторне комисије и у дневним новинама "Глас Српске", којим је заинтересована јавност обавијештена о доношењу наведеног закључка и нацрта рјешења, те је остављен рок за достављање коментара и подношење захтјева за стицање статуса умјешача у овом поступку. У остављеном року, подносилац захтјева је доставио коментаре на нацрт рјешења, у којима је, између осталог, наведено да је надлежни орган у марту 2017. године, поступајући по наведеној пресуди надлежног суда, донио ново рјешење о издавању еколошке дозволе, да не постоје разлози за понављање поступка из одредбе члана 234. тачка 1. Закона о општем управном поступку, сматрајући да правно непостојање еколошке дозволе од 19. марта 2015. године нису чињенична, већ правна питања, те да је разлог за понављање поступка накнадно битно другачије рјешавање претходног питања на коме је засновано рјешење у управном поступку из члана 234. тачка 5. Закона о општем управном поступку, који је касније отпао, будући да надлежни орган, новим рјешењем о еколошкој дозволи, није битно другачије ријешио претходно питање. Подносилац сматра да образлагање обавезности пресуде у управном спору у нацрту рјешења, садржи погрешно схватање начела обавезности пресуда у управним споровима, те да пресуда у управном спору не може бити разлог за поништење управног акта. Такође, подносилац у коментарима указује да није дужан да подсјећа надлежни орган на доношење рјешења, након поништења рјешења у управном спору и након прекорачења рока од 30 дана за доношење рјешења.
Пресуда Окружног суда у Бањој Луци број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године је правоснажна и извршна у смислу одредбе члана 34. Закона о управним споровима и ова пресуда је, као таква, правно обавезујућа у смислу одредбе члана 3. Закона о управним споровима. Обавезујућа снага и правне посљедице пресуде у управном спору се односе, како на странке, тужиоца и туженог, те заинтересована лица, тако и на све јавне органе и институције, а посебно оне који су, у оквиру законом прописане надлежности, доносили појединачне управне акте, на основу доказне подлоге, коју је чинио и поништени управни акт. Обавезност пресуде у управном спору, у смислу одредбе члана 3. Закона о управним споровима, је једнака обавезности пресуде у кривичним и имовинским стварима, те се наведена пресуда у овој управној ствари мора досљедно поштовати. У овом случају, поништени управни акт у управном спору, правно не постоји, те су сви други органи, па и Регулаторна комисија, дужни да се равнају према правоснажној судској пресуди и дужни су да према њој и њеним посљедицама, усагласе своје акте и одлуке. У супротном би се радило о незаконитом поступању. Због тога се нису могли прихватити коментари подносиоца да је у овој правној ствари погрешно схваћено начело обавезности пресуде у управним споровима. Подносилац је у коментарима изнио становиште да пресуда у управном спору не обавезује друге орагане, већ само странке у том спору у смислу одредби члана 50. – 52. Закона о управним споровима, те да другачије становиште нема упориште у закону. Међутим, ово становиште није утемељено на закону и управо потврђује шири значај и обавезујући карактер правоснажне пресуде у управном спору. У супротном би било непотребно утврдити обавезујући карактер пресуде у управном спору одредбом члана 3. Закона о управним споровима, будући да би се њена обавезујућа снага исцрпила само према странкама у управном спору, прописивањем конкретних процесних ситуација одредбама члана 50. – 52. Закона о управним споровима.
Одредбом члана 52. и 56, као и другим одредбама Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), те одредбама члана 23, 24, 29, 32. и 33. Правилника о издавању дозвола, прописани су критеријуми који треба да се испуне, као и документи који треба да се приложе уз захтјев да би се издала дозвола за обављање дјелатности производње електричне енергије. На основу одредби члана 52. алинеја 4. и члана 56. став 2. алинеја 2. Закона о електричној енергији и члана 24. тачка з, члана 29. тачка в. и 33. тачка и. Правилника о издавању дозвола, један од кључних докумената за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије је еколошка дозвола. Правне посљедице наведене пресуде су такве да ово производно постројење у вријеме одлучивања о Захтјеву за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској инсталисане снаге 4,8 MW, број 86/14 од 14.04.2014. године, није имало еколошку дозволу као кључни доказ о испуњавању критеријума за издавање дозволе. Имајући у виду наведене законске одредбе о заштити животне средине, као битног услова за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије, Регулаторна комисија засигурно не би ни издала ову дозволу да је ова чињеница била позната Регулаторној комисији, у вријеме одлучивања о захтјеву подносиоца за издавање дозволе. Због тога се нису ни могли прихвати коментари подносиоца који су усмјерени на оспоравање законског основа за понављање поступка, будући да су испуњени услови за понављање овога поступка у смислу одредбе члана 234. став 1. Закона о општем управном поступку. Чињеница да ово производно постројење од почетка рада нема еколошку дозволу је накнадно утврђена и накнадно је постала позната Регулаторној комисији, а имајући у виду да се поступак понавља у дијелу који се односи на одлучивање о захтјеву, одлучено је да се Захтјев за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани "Иломска" на ријеци Иломској инсталисане снаге 4,8 MW, број 86/14 од 14.04.2014. године, одбије као неоснован, како је одлучено у тачки 1. диспозитива овога рјешења.
Иако је у току поступак по Захтјеву за ванредно преиспитивање судске пресуде пред Врховним судом Републике Српске против пресуде Окружног суда у Бањој Луци број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године, којом је поништено рјешење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука број 15.04-96-18/15 од 19.03.2015. године о издавању еколошке дозволе за Малу хидроелектрану ''Иломска'' пресуда Окружног суда је правоснажна и правно обавезујућа у смислу одредбе члана 3. Закона о управним споровима. Обавезујућа снага и правне посљедице правоснажне пресуде у управном спору се односе, како на странке, тужиоца и туженог, те заинтересована лица, тако и на јавне институције, као што су судови, тужилаштва, правобранилаштва, органи управе и други органи и ораганизације, којима је законским прописом повјерено вршење јавних овлаштења. Због тога се, у овом случају, обавезност и правне посљедице пресуде односе и на Регулаторну комисију, будући да је на основу поништене еколошке дозволе донесено рјешење о издавању дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије број 01-213-23/14/Р-105-65 од 31. марта 2015. године.
Дакле, у овом случају у поновљеном поступку је утврђено да је поништена еколошка дозвола, која је била употребљена као доказ о испуњавању законом утврђених критеријума за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије. Због тога је било неопходно, у поновљеном поступку, поништити и рјешење о издавању дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије, на основу одредбе члана 243. Закона о општем управном поступку, као и на основу законске одредбе о обавезности примјене судске пресуде у смислу одредби члана 3. и члана 34. Закона о управним споровима. Због тога се нису ни могли прихватити коментари подносиоца да се у овом случају ради о правном стању, а не чињеници, будући да је чињеница да није постојала еколошка дозволе, као кључни документ за изадавње дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије, на основу наведених законских одредби. Правне посљедице поништавања рјешења и оглашавања рјешења ништавним су јасно прописане одредбом члана 254. став 1. Закона о општем управном поступку, којом је утврђено да се поништавањем рјешења поништавају и све правне посљедице које је такво рјешење произвело.
Поред наведеног, несумњиво је утврђено да надлежни орган, након поништења Рјешења Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука број 15.04-96-18/15 од 19.03.2015. године којим је издата еколошка дозвола за Малу хидроелектрану ''Иломска'', није у законском року од 30 дана, од дана достављања пресуде, донио ново рјешење у смислу одредбе члана 50. Закона о управним споровима. Поред тога, ни подносилац захтјева није у додатном року од 15 дана затражио доношење еколошке дозволе од надлежног органа, нити је то захтијевао од суда у смислу одредбе члана 52. став 1. Закона о управним споровима, иако му је било познато да ово производно постројење није имало еколошку дозволу. Имајући у виду наведене одредбе, нису се могли прихватити коментари, да подносилац захтјева није дужан подсјећати надлежни орган нити суд да донесе одговарајуће рјешење, будући да је то његова могућност, коју он није користио, иако је знао да производно постројење нема еколошку дозволу. Овдје није кључно само диспонирање са коришћењем ове процесне могућности, већ је овде у суштини повријеђена законска обавеза прибављања и посједовања еколошке дозволе. Поред тога, подносилац је показао намјеру да обавља дјелатност производње електричне енергије без еколошке дозволе, достављајући у поступку пред Регулаторном комисијом поништену еколошку дозволу, а у циљу коришћења средстава из система подстицаја, која му у конкретном случају не припадају, јер нису испоштоване обавезе у погледу заштите животне средине у складу са прописима, као основни услов утврђен у законским и подзаконским прописима за одобрење права на подстицај. Нису се могли прихватити ни наводи у коментарима у вези са претходним питањем као разлогом за понављање поступка, нити становиште да је поништавање управног акта у уравном спору, који је био доказна подлога за доношење рјешења Регулаторне комсије, правно питање које нема никаквог утицаја на акте Регулаторне комисије.
Приликом одлучивања у поновљеном поступку посебно се водило рачуна о чињеници да је поништена еколошка дозвола, односно да ово производно постројење од почетка није имало еколошку дозволу, која је требала чинити доказну подлогу за издавање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије, те се водило рачуна о обавезности поштовања пресуде надлежног суда, као и о заштити јавног интереса.
С обзиром на напријед наведене чињенице, као и обавезујућу снагу и правне посљедице пресуде Окружног суда у Бањој Луци број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године у смислу одредбе члана 3. и 34. Закона о управним споровима, у овом случају је требало поништити рјешење о издавању дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у Малој хидроелектрани ''Иломска'' на ријеци Иломској, број 01-213-23/14/Р-105-65 од 31.03.2015. године, јер ово производно постројење од почетка нема еколошку дозволу, а на основу одредбе члана 243. Закона о општем управном поступку, те је одлучено као у тачки 2. диспозитива овога рјешења.
Коментари подноиоца да је надлежни орган у марту 2017. године донио нову еколошку дозлову, немају никакав правни утицај на доношење овога рјешења, будући да се ово рјешење заснива на чињеници да производно постројење од почетка нема еколошку дозволу, а накнадно донесена еколошка дозвла има правно дејство убудуће од дана од када је ново рјешење произвело правне посљедице. Рјешење о новој еколошкој дозволи је произвело правно дејство од момента достављања странци, тако да ово рјешење има правну релевантност за издавање нове дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије у новом поступку, који је у току пред Регулаторном комисијом, а на основу новог захтјева подносиоца.
Тачка 3. диспозитива овог рјешења заснива се на одредби члана 25. став 1. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), с обзиром на коначност, те на одредби члана 20. став 3. истог закона и одредби члана 20. став 2. алинеја 5. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст (Службени гласник Републике Српске, број 6/10), с обзиром на објављивање.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. Закона о енергетици и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима ("Службени гласник Републике Српске", број 109/05 и 63/11).
Правна поука: Ово рјешење је коначно. Против овогa рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић
