Број: 01-299-9/16/Р-23-260
Датум: 25.08.2016. године
На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Новаковић Жика из мјеста Бјелошевац, Град Бијељина, против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро - Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Бијељина, у вези са тарифама по којима се електрична енергија испоручује, односно оспоравањем обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 23. редовној сједници, одржаној 25. августа 2016. године, у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. ОДБИЈА СЕ захтјев за рјешавање спора Новаковић Жика од 21.04.2016. године, којим оспорава Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије број 2264 од 24.03.2016. године у износу од 1.132,15 КМ, на мјерном мјесту идентификациони број 0041037300052009, које се налази у мјесту Бјелошевац - Град Бијељина, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
О б р а з л о ж е њ е
Поднеском насловљеним као: „Жалба на обрачун нерегистроване електричне енергије“, Новаковић Жико из мјеста Бјелошевац, Град Бијељина (у даљем тексту: подносилац захтјева), покренуо је поступак рјешавања спора код Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија), против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Бијељина (у даљем тексту: противна страна), у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија. Поднесеним захтјевом се оспорава постојање неовлашћене потрошње, као и обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије у износу од 1.132,15 КМ на мјерном мјесту идентификациони број 00410373000520094, које се налази у мјесту Бјелошевац, Град Бијељина. Подносилац захтјева од Регуалторне комисије тражи да се стави ван снаге обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије.
На тражење Регулаторне комисије, противна страна је дана 15.06.2016. године доставила изјашњење и документацију у вези са захтјевом подносиоца. У изјашњењу је, између осталог, наведено да је подносилац захтјева регистрован као крајњи купац на мјерном мјесту идентификациони број 0041037300052009 које се налази у мјесту Бјелошевац, Град Бијељина. Мјерно мјесто се налази са спољне стране објекта и доступно је за очитање, које је редовно вршено и редовно су испостављани рачуни за утрошену електричну енергију и које подносилац захтјева није оспоравао, а са подносиоцем захтјева, дана 15.01.2015. године, закључен је уговор о снабдијевању. Противна страна даље наводи да је, дана 23.03.2016. године, извршен контролни преглед мјерног мјеста од стране чланова контролног тима, којом приликом је утврђено постојање неовлашћене потрошње, на начин да је оштећен главни вод (Cu 2x4mm2) на дијелу иза кровног носача у таванском простору, а прије мјерног уређаја. Иако у тренутку контроле на мјесту оштећења није био прикључен нити један кабал, наведеним оштећењем су створене претпоставке да се повременим прикључењем потрошача омогући потрошња електричне енергије без њеног регистровања на мјерном уређају. Утврђено стање је записнички констатовано, при чему је сачињене записнике, поред поступајућих радника противне стране и припадника полиције, потписао и подносилац захтјева који није оспоравао утврђено чињенично стање, нити је ставио примједбу на рад и понашање чланова контролног тима. Том приликом, мјерно мјесто је искључено са дистрибутивне мреже на кровном носачу, а подносилац захтјева је поучен о обавезама које је дужан изврштити прије поновног прикључења на дистрибутивну мрежу. Након тога, противна страна наводи да се у конкретном случају ради о неовлашћеној потрошњи из одредбе члана 89. став 1. тачка в) Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – Пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске'', број 90/12) – у даљем тексту: Општи услови – потрошња без мјерних уређаја или мимо њих, јер је из сачињених записника неспорно да је оштећење главног вода извршено на дијелу прије мјерног уређаја на који начин су створени услови да се преко истог врши неовлашћена потрошња, па су неосноване тврдње подносиоца да у моменту контроле на мјесту оштећења није био прикључен кабал, чиме нема основа за обрачун неовлашћене потрошње. Противна страна даље детаљно образлаже начин обрачуна неовлашћене потрошње у износу од 1.132,15 КМ, који је извршен примјеном одредби члана 90 – 92. Општих услова. Након тога, подносилац је захтијевао да му се омогући да обрачунати износ неовлашћене потрошње плати у три рате, те да противна страна изврши отклањање утврђених недостатака на прикључном воду, а када је подносилац захтјева уплатио прву рату у износу од 377,40 КМ и износ од 35,10 КМ на име трошкова поновног прикључења, омогућено му је поновно право на напајање електричном енергијом. Противна страна даље наводи да се подносилац захтјева обратио, приговором, дана 31.03.2016. године, и оспорио постојање неовлашћене потрошње, за коју сматра да није одговоран, јер на мјесту оштећења није био прикључен никакав кабал и да су неовлашћену потрошњу проузроковала лица која су користила објекат док је он био у иностранству, а подносиоцу је дана 13.04.2016. године достављен одговор на приговор, којим је његов приговор одбијен као неоснован. Противна страна наводи да је подносилац захтјева имао обавезу да је обавијести о неправилностима и уоченим промјенама на прикључним и мјерним уређајима у смислу одредбе члана 11. став 2) тачка ж. Општих услова, будући да било какво прикључење које је изведено прије мјерног уређаја представља неовлашћену потрошњу, а посебно на оном дијелу који је изведен изолованим проводницима. На крају, противна страна предлаже да Регулаторна комисија донесе рјешење којим се одбија као неоснован захтјев подносиоца у вези са оспоравањем неовлашћене потрошње.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа, на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 21. редовној сједници, одржаној 26. јула 2016. године, у Требињу, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је остављена могућност да странке у року од осам дана доставе коментаре на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, са могућношћу подношења коментара. У остављеном року, подносилац захтјева је доставио коментаре на закључак и нацрт рјешења. У коменатрима су углавном поновљени наводи из захтјева за рјешавање спора, при чему подносилац и даље оспорава да је на његовом мјерном мјесту постојала неовлашћена потрошња. Регулаторна комисија је поново размотрила цјелокупну документацију о овом спору, као и достављене коментаре и утврдила да су наводи изнесени у коментарима такве природе да нису релевантни за одлучивање и не доводе у питање одлучне чињенице о постојању неовлашћене потрошње на овом мјерном мјесту, а које су несумњиво утврђене на основу изведених доказа у овом поступку.
У поступку рјешавања овог спора извршен је увид у сљедећу документацију коју су странке приложиле: жалбу на обрачун нерегистроване електричне енергије од 21.04.2016. године, доставу фактуре за накнаду неовлашћене потрошње електричне енергије од 01.04.2016. године, рачун за неовлашћену потрошњу електричне енергије од 01.04.2016. године, обрачун нерегистроване електричне енергије од 24.03.2016. године са обрачуном неовлашћено утрошене електричне енергије, записник о утврђивању неовлашћене потрошње електричне енергије од 23.03.2016. године, записник о контролном прегледу мјерног мјеста, поднесак од 13.04.2016. године, одговор по жалби од 13.04.2016. године, изјашњење противне стране од 13.06.2016. године, уговор о снабдијевању од 20.02.2015. године, декларацију о прикључку од 25.04.2013. године, записник о извршеном искључењу/укључењу од 23.03.2016. године, молбу подносиоца од 23.03.2016. године, поднесак - захтјев дистрибутеру од 24.03.2016. године, уплатнице на износ од 377,40 КМ и 35,10 КМ, рачуне за електричну енергију, архиву промета картица за период 01.01.2014. – 31.12.2014. године, листу за очитање стања бројила и картицу обрачуна купца – домаћинства.
Након разматрања захтјева подносиоца, изјашњења противне стране, те приложених доказа странака, у овом поступку рјешавања спора су утврђене сљедеће чињенице, релевантне за одлучивање:
у евиденцијама противне стране за мјерно мјесто идентификациони број 0041037300052009, које се налази у мјесту Бјелошевац, Град Бијељина, као крајњи купац у категорији потрошње ''Домаћинство'', регистрован је Новаковић Жико;
према подацима из листе за очитање бројила, подносиоцу захтјева је редовно очитавана потрошња електричне енергије, а према подацима из картице потрошача и картице обрачуна купца подносиоцу захтјева су редовно испостављани рачуни за утрошену електричну енергију;
противна страна је са подносиоцем захтјева дана 15.01.2015. године закључила уговор о снабдијевању електричном енергијом;
дана 23.03.2016. године, радници противне стране су извршили контролни преглед мјерног мјеста и утврдили да је оштећен главни вод (Cu 2x4mm2) на дијелу иза кровног носача у таванском простору, а прије мјерног уређаја, које радње представљају неовлашћену потрошњу - потрошња без мјерних уређаја или мимо њих;
утврђено стање је записнички констатовано уз присутво и потпис подносиоца захтјева, те присуство представника полиције;
истог дана, тј. 23.03.2016. године, радници противне стране су мјерно мјесто искључили са дистрибутивне мреже, на кровном носачу;
подносилац захтјева је, дана 24.03.2016. године, поднио противној страни захтјев за поновно прикључење, уз који је, поред уплате износа од 35,10 КМ, приложио и доказ о уплати износа од 377,40 КМ, као дијела накнаде, односно прве рате за неовлашћену потрошњу;
истог дана, тј. 24.03.2016. године, извршено је поновно прикључење објекта подносиоца на електродистрибутивну мрежу;
противна страна је примјеном одредби Општих услова извршила обрачун накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију за период од годину дана у износу од 1.132,15 КМ КМ, о чему је сачинила и подносиоцу захтјева доставила рачун број 9000043229 од 01.04.2016. године;
поступајући по приговору подносиоца од 24.03.2016. године, Одјељење за приговоре и жалбе крајњих купаца противне стране је, одговором на приговор од 13.04.2016. године, одбило у цјелости, као неоснован, приговор подносиоца.
На основу наведених чињеница, неоспорно је утврђено, да је на мјерном мјесту подносиоца захтјева, извршена неовлашћена потрошња која је откривена контролним прегледом радника противне стране од 23.03.2016. године, у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка в. Општих услова, којом је прописано да се под неовлашћеном потрошњом електричне енергије подразумијева потрошња без мјерних уређаја или мимо њих. На основу Записника о утврђивању неовлашћене потрошње од 23.03.2016. године, утврђено је да је оштећен главни вод (Cu 2x4mm2) на дијелу иза кровног носача у таванском простору, а прије мјерног уређаја, које радње представљају неовлашћену потрошњу. Иако у тренутку контроле на мјесту оштећења није био прикључен нити један кабал, наведеним оштећењем су створене претпоставке да се повременим прикључењем трошила омогући потрошња електричне енергије без њеног регистровања на мјерном уређају. Том приликом, радници противне стране су извршили искључење мјерног мјеста са електродистрибутивне мреже, што је записнички констатовано, а што је у складу са одредбом члана 97. став 1. тачка з) Општих услова. Подносилац захтјева је дана 24.03.2016. године поднио противној страни захтјев за поновно прикључење, уз који је, поред уплате износа од 35,10 КМ, приложио и доказ о уплати износа од 377,40 КМ, као дијела накнаде за неовлашћену потрошњу, односно прве рате, након чега је противна страна извршила поновно прикључење објекта подносиоца на електродистрибутивну мрежу.
Противна страна је приликом сачињавања обрачуна неовлашћене потрошње обрачунску снагу од 7,98 kW утврдила примјеном одредбе члана 91. став 2. тачка а) подтачка 2) Општих услова, као производ дозвољеног струјног оптерећења проводника преко кога је извршена неовлашћена потрошња и номиналног напона. Укупна количина неовлашћено утрошене електричне енергије је добијена као производ обрачунске снаге, броја дана у мјесецу и броја часова, примјеном одредбе члана 91. став 2. тачка б) подтачка 1. и 2. Општих услова. На утврђену количину електричне енергије су примјењене цијене прописане чланом 92. став 2. тачка а) Општих услова, те је обрачун извршен по тарифном ставу за тарифну групу из категорије потрошње домаћинство код којих се активна електрична енергија мјери једнотарифним бројилом. Период за обрачун неовлашћене потрошње одређен је, на основу одредбе члана 90. став 3. Општих услова, у трајању од годину дана, јер у том периоду није вршена контрола прикључка подносиоца захтјева. Укупан износ накнаде је, сходно члану 92. став 8. Општих услова, умањен за количине електричне енергије које су регистроване на мјерном уређају, јер је један дио енергије ишао преко мјерног уређаја. Примјењујући напријед наведне одредбе Општих услова, противна страна је извршила обрачун накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију, дана 24.03.2015. године, у укупном износу од 1.132,15 КМ, о чему је сачинила и подносиоцу захтјева доставила рачун од 01.04.2016. године.
Подносилац свој захтјев заснива на наводима да није предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту, него лица која су користила објекат док је он био у иностранству. Међутим, за одлучивање о захтјеву није релевантна чињеница, које лице је одговорно за предузимање неовлашћених радњи на мјерном мјесту, нити се та одговорност утврђује у овом поступку. Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије се сачињава у складу са напријед наведеним одредбама Општих услова, а Општи услови су донесени на основу члана 23. алинеја 6. и одредбе члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања општих услова, односно таксативно је утврђено који односи треба да се уреде Општим условима. Између осталог, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлашћено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлашћено утрошене електричне енергије. За утврђивање обавезе плаћања износа неовлашћено преузете електричне енергије, у складу са наведеним одредбама Општих услова, је релевантна чињеница да је извршена неовлашћена потрошња мимо мјерног уређаја, у периоду који је обухваћен обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије. Обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије се, уствари, утврђује количина електричне енергије у складу са прописима, будући да електрична енергија није измјерена усљед предузимања неовлашћених радњи на мјерном мјесту. Дакле, противна страна је уредно испунила своју обавезу испоруке електричне енергије на овом мјерном мјесту, а подносилац захтјева је дужан да плати преузету електричну енергију. Како у овом случају преузета електрична енергија није правилно измјерена усљед предузимања неовлашћених радњи, количина преузете електричне енергије је утврђена на основу одредби 89. – 92. Општих услова, у форми обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије.
Имајући у виду наведени чињенични и правни основ, одлучено је као у тачки 1. диспозитива овог рјешења.
Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку, а трошкови поступка су били незнатни, те како ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је, тачком 2. диспозитива рјешења, одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом
Правна поука заснива се на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици (''Службени гласник Републике Српске'', број 49/09) и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе пред Окружним судом у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић