Број: 01-226-4/16/Р-14-154
Датум: 28.04.2016. године
На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 01/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Дошен (Мила) Борислава из Приједора против Мјешовитог Холдинга "ЕРС" - МП а.д. Требиње, ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција" Приједор, у вези са обуставом испоруке електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 14. редовној сједници одржаноj 28. априла 2016. године, у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ захтјев Дошен (Мила) Борислава из Приједора од 22.02.2011. године у вези са обуставом испоруке електричне енергије на мјерном мјесту ЕД број 900198300 на адреси Петрово бб у Приједору, као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) примила је дана 22.02.2011. године поднесак Дошен (Мила) Борислава, који је покренуо поступак рјешавања спора пред Регулаторном комисијом против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција“ Приједор (у даљем тексту: противна страна или дистрибутер-снабдјевач), а у вези са обуставом испоруке електричне енергије у његовом објекту са мјерним мјестом ЕД број 900198300 на адреси Петрово бб у Приједору. Подносилац је доставио и двије допуне захтјева, а у току мјесеца марта 2011. године и четири нова поднеска у којима је углавном поновио наводе из основног захтјева, којим је тражио накнаду трошкова као што су дневнице, превоз, писање приговора и захтјева, те поштарину и копирање докумената са ПДВ-ом. Имајући у виду да се ови захтјеви заснивају на истом чињеничном и правном основу, захтјеви су разматрани у овом поступку и о њима је одлучено јединствено у диспозитиву овога рјешења, а у смислу одредбе члана 115. став 2. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске“, број 13/02, 87/07 и 50/10). Подносилац је у захтјеву навео да су дана 10.01.2011. године на мјерном мјесту наплатни број 900198300 у насељу Петрово број 1 у Приједору, радници РЈ „Електродистрибуција“ Приједор обуставили испоруку електричне енергије. Ово мјерно мјесто се налазило у кући Дошен (М) Борислава, а регистровани крајњи купац је на овом мјерном мјесту у то вријеме био Павловић (П) Винко. Након неколико безуспјешних усмених покушаја да са представницима противне стране мирним путем ријеши спорни дуг за електричну енергије подносилац се обратио и писаним захтјевом. Према наводима подносиоца вриједност овог спора је 5. 441,00 КМ, а због застарјелости наведеног потраживања сматра да му је неосновано извршена обустава испоруке електричне енергије. С обзиром да противна страна није удовољила његовом захтјеву, то је подносилац од Регулаторне комисије тражио, да му се омогући право на напајање електричном енергијом на овом мјерном мјесту, затим да се региструје као крајњи купац, да му се надокнаде трошкови који су настали као посљедица неосноване обуставе испоруке електричне енергије, те да му се надокнаде трошкови настали ''око преговора као и трошкови који ће настати у току овог спора''.
Дана 15.03.2011. године, Регулаторна комисија је захтјев подносиоца доставила на одговор противној страни, ради изјашњења и достављања доказа којима располаже. У изјашњењу од 11.04.2011. године противна страна је навела да је на мјерном мјесту ЕД број 900198300, као потрошач електричне енергије на адреси Петрово бб Приједор регистрован Павловић Пеја Винко као и да је наведени потрошач регистрован прије 1990. године. Противна страна даље наводи да је дана 10.01.2011. године, у склопу редовних пословних активности на наплати неизмирених потраживања, на наведеном мјерном мјесту извршена обустава испоруке електричне енергије због дуга за испоручену електричну енергију који је на дан обуставе износио 5.813,78 КМ. Подносилац захтјева се усмено обраћао противној страни и том приликом саопштио да је још 1992. године Дошен Борислав извршио замјену имовине са Павловић Пеја Винком. Том приликом подносилац захтјева је обавијештен да треба покренути поступак пререгистрације мјерног мјеста, уз подношење одговарајуће документације и регулисање неизмирених обавеза по основу утрошене електричне енергије. Уз наведено изјашњење противна страна је доставила прилоге и то: енергетску и финансијску картицу, те финансијску картицу са раздвојеним салдом енергије и камате, рачун за електричну енергију за мјесец новембар 2010. године, копију налога за обуставу испоруке електричне енергије, те копије дописа о комуникацији са подносиоцем захтјева.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 26. редовној сједници одржаној 27. маја 2011. године, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници Регулаторна комисија је утврдила и Нацрт рјешења у овом поступку. Закључак о провођењу скраћеног поступка и Нацрт рјешења су достављени странкама у поступку, те им је остављен рок за подношење коментара на ове акте, у смислу одредбе члана 72. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби. У смислу члана 73. наведеног правилника објављено је обавјештење за јавност о провођењу овога поступка, те је остављен рок заинтересованим лицима за подношење коментара. У остављеном року подносилац захтјева је доставио коментаре на Нацрт рјешења у којима су углавном поновљени наводи из захтјева тако да нису од утицаја на доношење другачије одлуке у овом спору.
Регулаторна комисија је на 27. редовној сједници одржаној 16.06.2011. године донијела коначно Рјешење број: Р-27-359-70/11 од 16.06.2011. године, којим је одбијен као неоснован захтјев Дошен Борислава из Приједора, против МХ ЕРС ЗП ''Електрокрајина'' а.д. Бања Лука, РЈ ''Електродистрибуција'' Приједор, у вези са обуставом испоруке електричне енергије и накнадом штете усљед обуставе испоруке електричне енергије на мјерном мјесту ЕД број 900198300 које се налази у насељу Петрово у Приједору.
У међувремену је по тужби подносиоца захтјева вођен управни спор пред надлежним судовима, да би на крају Врховни суд Републике Српске одлучујући о захтјеву за ванредно преиспитивање пресуде Окружног суда у Требињу број 15 0 У 000933 15 У 3 од 24.09.2015. године донио пресуду број 15 0 У 000933 15 Увп 4 од 25.02.2016. године, којом се захтјев дјелимично уважава, пресуда Окружног суда у Требињу број 15 0 У 000933 15 У 3 од 24.09.2015. године се преиначава тако што се тужба дјелимично уважава и оспорени акт поништава у тачки 1. диспозитива у дијелу којим је одбијен захтјев тужиоца у погледу испуњености услова за обуставу испоруке електричне енергије, док се у преосталом дијелу тужба одбија као неоснована. Окружни суд Требиње је у прилогу акта број 15 0 У 000933 15 У3 од 25.03.2016. године доставио наведену пресуду Врховног суда Републике Српске, и предмет вратио Регулаторној комисији на даљи поступак.
Након доношења пресуде Врховног суда Републике Српске, Регулаторна комисија је, поново размотрила цјелокупан спис овог предмета и приложене доказе странака, уважавајући правна схватања и смјернице суда у погледу детаљног разматрања потпуности и правилности утврђивања чињеничног стања, извршила детаљну оцјену сваког доказа појединачно и свих доказа у њиховој међусобној повезаности, те уз додатна образложења материјалноправних одредби донијела коначно рјешење.
Извршен је поновни увид у захтјев подносиоца и допуне, изјашњење противне стране, енергетску и финансијску картицу, финансијску картицу са раздвојеним салдом енергије и камате, Уговор о замјени некретнина између подносиоца захтјева и регистрованог крајњег купца закљученог октобра 1992. године, рачун за електричну енергију за мјесец новембар 2010. године, копију налога за обуставу испоруке електричне енергије, као и копије дописа о комуникацији са подносиоцем захтјева, те су утврђене сљедеће чињенице релевантне за одлучивање:
- у евиденцијама противне стране, на мјерном мјесту ЕД број 900198300 на адреси Петрово бб у Приједору, као крајњи купац електричне енергије регистрован је Павловић Пеја Винко;
- подносилац захтјева је корисник објекта и електричне енергије на наведеном мјерном мјесту, почев од октобра1992. године;
- подносилац захтјева није благовремено обавијестио противну страну о промјени власништва над објектом, нити је предузео неопходне радње да се региструје као крајњи купац код противне стране и уреди односе са противном страном у складу са прописима;
- од промјене власништва над објектом у октобру 1992. године, подносилац захтјева је користио електричну енергију у објекту и дјелимично плаћао утрошену електричну енергију од 2000. године;
- на овом мјерном мјесту утрошена електрична енергија није плаћана у валути и у року и у складу са Општим условима, при чему су зарачунаване и камате у складу са прописима;
- на дан 31.12.2010. године дуг за испоручену електричну енергију на овом мјерном мјесту је износио 5.451,82 КМ;
- дана 10.01.2011. године на наведеном мјерном мјесту противна страна је извршила обуставу испоруке електричне енергије, на основу издатог налога,
- противна страна је више пута у току 2011. године у писаној форми позивала подносиоца захтјева да измири дуг за утрошену електричну енергију, те да након тога закључи уговор о снабдијевању електричном енергијом;
- на позив противне стране, након обуставе испоруке електричне енергије, подносилац захтјева није показао спремност да плати дуг по основу испоручене електричне енергије на овом мјерном мјесту;
- на позив противне стране, подносилац захтјева није закључио понуђени уговор о снабдијевању електричном енергијом.
На основу наведених чињеница утврђено је да је захтјев подносиоца у вези са обуставом испоруке електричне енергије и накнадом штете услијед обуставе испоруке електричне енергије, у цјелости неоснован.
Подносилац захтјева је на основу уговора о замјени некретнина од октобра 1992. године, који је закњучио са власником објекта и крајњим купцем електричне енергрије Винком Павловићем, ушао у посјед објекта у насељу Петрово бб у Приједору, са мјерним мјестом наплатни број 900198300. Подносилац захтјева је пропустио да благовремено обавијести противну страну, о овом уговору и промјени власништва над објектом, у циљу регулисања међусобних права и обавеза и закључења уговора о снабдијевању. Наведене обавезе подносилац захтјева није испуњавао ни у вријеме важења нових Општих услова, односно одредбе члана 17. став 12. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - у даљем тексту: Општи услови (''Службени гласник Републике Српске'', број 66/06), односно члана 53. став 5. тада важећих Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - Пречишћени текст - у даљем тексту: Општи услови (''Службени гласник Републике Српске'', број 85/08 и 79/10), односно одредбе члана 52. став 5. Општих услова – Пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске'', број 90/12). Иначе, овом одредбом је јасно прописано да је нови власник објекта дужан закључити уговор о снабдијевању прије уласка у посјед, односно прије почетка кориштења електичне енергије у објекту. И у вријеме обуставе испоруке електричне енергије у евиденцијама противне стране је као крајњи купац електрине енергије евидентиран Винко Павловић и на његово име су издавани рачуни за утрошену елекричну енергију. Будући да је подносилац захтјева пропустио да благовремено обавијести противну страну ради реглисања међусобних права и обавеза, то га противна страна није ни могла евидентирати као крајњег купца у вријеме обуставе испоруке електричне енергије, те га није ни могла претходно обавијестити о могућој обустави испоруке електричне енергије. Касније је подносилац захтјева одбио да закључи уговор о снабдијевању електричном енергијом, а увидом у картицу потрошача утврђено је да није измиривао обавезе по основу утрошене електричне енергије на овом мјерном мјесту, иако је неспорно да је електричну енергију користио дужи низ година, што је у супротности са одредбом члана 34. став 2. Закона о заштити потрошача (''Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 25/06), односно члана 48. сада важећег Закона о заштити потрошача у Републици Српској (''Службени гласник Републике Српске“, број 6/12), којом је прописано да се обавеза плаћања економских услуга у које спада и испорука електричне енергије мора односити само на стварног корисника и/или на страну која је потписала уговор. Увидом у картицу портошача утврђено је да подносилац захтјева није плаћао утрошену електричну енергију у валути и у року, те да је услијед тога дуг по овом основу, заједно са затезним каматама на дан 31.12.2010. године износио 5.451,82 КМ. Поред тога, на сваком издатом рачуну за утрошену електричну енергију, без обзира што је рачун гласио на име Винка Павловића, наведен је рок за плаћање рачуна, односно да се износ на рачуну плаћа до 25-тог у мјесецу у којем је издат рачун. Овај рок на рачуну је утврђен одредбама Општих услова.
Имајући у виду чињеницу да је подносилац захтјева одбио да регулише међусобне односе са противном страном и да није уредно плаћао испоручену електричну енергију, односно да је дуг за електричну енергију почео плаћати од 2000. године, услијед чега је дуг по овом основу, заједно са затезним каматама, на дан 31.12.2010. године износио 5.451,82 КМ, то је противна страна на основу одредбе члана 80. алинеја 3. Закона о електричној енергији и одредби члана 98. став 1. тачка и. и ј. Општих услова, односно члана 97. став 1. тачка и. и ј. сада важећих Општих услова, обуставила испоруку електричне енергије на овом мјерном мјесту, које се водило на име Винка Павловића.
Имајући у виду наведени чињенични и правни основ, несумњиво је утврђено да је у овом случају постојао правни основ за обуставу испоруке електричне енергије у смислу члана 80. алинеја 3. Закона о електричној енергији и одредби члана 98. став 1. тачка и. и ј. Општих услова, односно члана 97. став 1. тачка и. и ј. сада важећих Општих услова. Ове, као и све друге одредбе, које се односе на обуставу испоруке електричне енергије, се односе на крајње купце електричне енергије у смислу овога закона и Општих услова, тј. на крајње купце електричне енегије који су уредили односе са дистрибутером-снабдјевачем. Истина, на основу доказа које су странке поднијеле, није утврђено да ли је противна страна пропустила да претходно обавијести евидентираног крајњег купца Винка Павловића и остави му додатни рок за отклањање разлога који су довели до обуставе испоруке електпичне енергије, јер о томе у предмету нема расположивих доказа. Дакле, противна страна није ни могла претходно обавијестити подносиоца захтјева о обустави испоруке електричне енергије, јер га није имала у својим евиденцијама, као регистрованог крајњег купца. И поред наведеног, у оваквој ситуацији неопходно је разликовати постојање правног основа за обуставу испоруке електричне енергије, од околности на коју се подносилац у свом захтјеву позива, да није он претходно обавијештен о могућој обустави испоруке електричне енергије, иако није био евидентирани крајњи купац електричне енергије код противне стране у складу са прописима.
На основу доказа у спису, утврђено је да је противна страна сазнала да подносилац захтјева користи електричну енергију у објекту тек након обуставе испоруке електричне енергије, односно након што се подносилац захтјева обратио приговором у присаној форми противној страни у јануару 2011. године. Због тога је противна страна, без одлагања, актом број 4-399/11-ПЖ од 26.01.2011. године обавијестила подносиоца да је његов приговор на обуставу испоруке електричне енергије на мјерном мјесту наплатни број 900198300 неоснован, те како је наведено у овом акту „будући да на овом мјерном мјесту живи и троши електричну енергију 9 година“, позвала га да се, у складу са Општим условима, региструје као крајњи купац електричне енергије на овом мјерном мјесту, што подразумијева закључење уговора о снабдијевању електричном енергијом. Истовремено, овим поднеском, а на основу одредбе члана 26. Општих услова, у складу са утврђеном политиком наплате, противна страна је понудила подносиоцу захтјева да потпише Споразум о измирењу дуга за утрошену електричну енергију који је на дан 31.12.2010. године неспорно износио 5.830,98 КМ. Подносилац захтјева је одбио да уреди односе са противном страном у складу са прописима и позивом противне стране. Противна страна је и актом у писаној форми број 4-1809/11-ПЖ од 06.03.2011. године такође позвала подносиоца захтјева да уреде међусобне односе и да се подносилац региструје као крајњи купац електричне енергије на овом мјерном мјесту.
Такође, потребно је разложно констатовати да обавјештење о искључењу не може утицати на постојање правног основа за искључење, односно достављање обавјештења није процесна радња, која се предузима у одређеном поступку који би се требао окончати доношењем одлуке, односно управноправног акта. Обавјештење о искључењу је радња једне стране из уговорног односа према другој страни у том односу. Према томе обавјештење о искључењу нема процесно правни карактер и недостављање овог обавјештења никако не може имати за посљедицу битну повреду правила поступка, јер никаквог поступка у том моменту није ни било, нити услијед тога може утицати на постојање правног основа за искључење. Дакле, након обавјештења о искључењу се не доноси никаква одлука, већ се предузима фактичка радња у материјалноправном односу, а то је искључење објеката са електродистрибутивне мреже. Одредбе Закона о електричној енергији, као ни одредбе Општих услова нису прописале посљедицу у случају претходног недостављања Обавјештења о искључењу у ситуацији када постоји правни основ за искључење мјерног мјеста са електродистрибутивне мреже. Због тога би био неутемељен закључак, да недостављање претходног обавјештења, може утицати на постојање правног основа за обуставу испоруке електричне енергије. Поред тога, одредбе Закона о електричној енегији и Општих услова у вези са обуставом испоруке електричне енергије, се односе на крајње купце електричне енерије, а то су они купци који су уредили односе да дистрибутером-снабдјевачем.
У одребама члана 80. алинеја 1. и 3. Закона о електричној енергији и одредби члана 98. став 1. тачка и. и члана 99. Општих услова, односно члана 97. став 1. тачка и. и члана 98. сада важећих Општих услова се користи неколико термина за ово обавјештење, као што су "претходно обавјештење", "претходно упозорење", "опомена" и "обавјештење о искључењу". Одредбама члана 99. Општих услова, односно члана 98. сада важећих Општих услова је прописан и садржај таквог обавјештења. Имајући наведено у виду, а посебно чињеницу да Обавјештење о искључењу по својој правној природи нема процесно правни карактер, да се у прописима користе различити термини за претходно обавјештење, да су дистрибутери-снабдјевачи са корисницима електричне енергије у то вријеме били у правилу у трајном правном односу, то се може закључити да Обавјештење о искључењу по својој правној природи има карактер опомене повјериоца, као једне стране у материјалноправном односу, дужнику као другој страни у том односу, да испуни одређену обавезу. Према томе недостављање обавјештења о искључењу, не може имати каракетер битне повреде правила "непостојећег" поступка, нити може утицати на постојање правног основа за обуставу испоруке електричне енергије. Овај закључак произилази из основних поставки уговорних односа о забрани проузроковања штете, односно из самог циља претходног обавјештавања, а то је омогућавање странама у правном односу поводом испоруке електричне енергије, да благовремено отклоне разлоге који би могли довести до обуставе, како до ње не би дошло, те да се избјегне евентуална штета која би настала услијед ненајављене обуставе испоруке електричне енергије, посебно имајући у виду да су односи поводом испоруке електричне енегије по правилу трајног карактера.
Пошто је утврђено да подносилац захтјева није оспоравао висину дуга на овом мјерном мјесту, у смислу погрешне примјене тарифних ставова или било које грешке приликом обрачуна, то је очигледно да није било спремности да се плати неспорни дио овога дуга, тако да се у овом случају није могла примијенити одредба члана 100. (101) став 4. и члана 87. (88) Општих услова, према којој, се не би могала изршити обустава испоруке електричне енергије, до краја поступка у којем би се одлучило о спорном дијелу дуга. Поред тога, приговор из члана 87. (88) Општих услова, односи се на конкретан рачун, а никако на вишемјесечни или вишегодишњи дуг.
Дакле, недостављање обавјештења о искључењу подносиоцу захтјева у овом случају се није могло прихватити као релевантна околност да одлучивање о неоснованости обуставе испоруке електричне енергије из слиједећих разлога:
- подносилац захтјева као нови власник објекта је пропустио да обавијести противну страну о промјени власништва у смислу одредби Општих улсова,
- подносилац захтјева као нови власник објекта на основу наведених одредби Општих услова је био дужан да закључи уговор о снабдијевању електричном енергијом прије уласка у посјед објекта, односно прије почетка кориштења електричне енергије у објекту,
- подносилац захтјева није био евидентиран као крајњи купац електричне енергије, који је уредио односе са противном страном у складу са прописима,
- подносиоцу је позната чињеница да је дужи низ година користио електричну енергију у објекту, а да није уредно измиривао обавезе по том основу, нити је уредио односе са противном страном у складу са прописима,
- наведена правила о обустави испоруке електричне енерије се односе на крајњег купца електричне енергије, дакле лица које је уредило односе са дистрибутером-снабдјевачем у смислу одредби закона и општих услова,
- подносилац захтјева није оспоравао постојање дуга на овом мјерном мјесту, као основа за обуставу испоруке електричне енергије, у смислу погрешне примјене тарифних ставова или било које грешке приликом обрачуна, нити је након обуставе испоруке електричне енергије изразио спремност за плаћање тог дуга.
Имајући у виду утврђено чињенично стање, као и наведени правни основ, утврђено је да је захтјев подносиоца у вези са обуставом испоруке електричне у цјелости неоснован, те је одлучено као у диспозитиву овог рјешења.
У циљу уређења односа између противне стране и подносиоца захтјева у вези са наставком испоруке електричне енергије на овом мјерном мјесту, одлучни значај има чињеница да је од обуставе испоруке електричне енергије на овом мјесту у јануару 2011. године протекло више од пет година. Имајући у виду ову чињеницу неопходно је да се у овом случају противној страни поднесе захтјев за издавање нове електроенергетске сагласности на основу одредбе члана 14. став 1. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом, којом је прописано да се електроенергетска сагласност прибавља за сваки појединачни прикључак објекта на дистрибутивну мрежу који се први пут прикључује на дистрибутивну мрежу, односно за објекат који је у периоду дужем од пет година био искључен са дистрибутивне мреже. С обзиром да је из достављене документације утврђено, да је предметни објекат искључен са електродистрибутивне мреже у јануару 2011. године, односно да је искључен са мреже у периоду дужем од пет година, то је потребно да подносилац захтјева прибави нову електроенергетску сагласност за овај објекат. Такође је одредбом члана 23. став 3. тачка в) Општих услова прописано да издата електроенергетска сагласност престаје да важи уколико је објекат корисника мреже био искључен у непрекидном периоду дужем од пет година, уколико одредбама Општих услова није другачије прописано. Према томе, подносилац захтјева треба да противној страни поднесе захтјев за издавање електроенергетске сагласности на прописаном обрасцу, која је на основу одредби члана 72. став 4. Закона о електричној енергији, као и члана 9. тачка в) Општих услова, овлаштена да одлучи о захтјеву за издавање ове сагласности, по правилима управног поступак у форми рјешења.
Након што се прибави нова електроенергетска саглсност и закључи нови уговор о прикључењу у смислу одредби члана 72. Закона о електричној енергији, противна страна је дужна да понуди закључење новог уговора о снабдијевању подносиоца захтјева, на основу одредбе члана 10. тачка б. Општих услова. У том случају не може се нови уговор о снабдијевању условљавати измирењем постојећег дуга, јер се наплата тога дуга може захтијевати у редовном поступку пред надлежним судом, а не обуставом испоруке електричне енергије у смислу одредбе члана 53. тачка в. Општих услова. Имајући у виду наведене одредбе, противна страна ће након издавања нове електроенергетске сагласности и закључења уговора о прикључењу за ово мјерно мјесто, подносиоцу захтјева понудити закључење уговора о снабдијевању електричном енергијом. Након закључења уговора о снабдијевању противна страна ће прикључити мјерно мјесто подносиоца захтјева на електродистрибутивну мрежу, чиме ће се у складу са прописима уредити овај однос у вези са испоруком електричне енергије на овом мјерном мјесту.
Поука о правном лијеку заснива се на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић
