Рјешење: Мркајић Драган, Зворник

Број: 01-580-11/15/Р-07-88
Датум: 22.03.2016. 


На основу члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 01/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Мркајић Драгана из Зворника, против Мјешовитог Холдинга "ЕРС" - МП а.д. Требиње, ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ "Електродистрибуција" Зворник, у вези са тарифама по којима се енергија испоручује, односно у вези са оспоравањем обрачуна неовлаштено утрошене електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 7. редовној сједници одржаноj 22.03.2016. године, у Требињу, донијела је
 

 

 

1. ОДБИЈА СЕ захтјев Мркајић Драгана из Зворника од 01.12.2015. и 22.12.2015. године, којим оспорава обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије број 4119/15 од 25.09.2015. године у износу од 1.101,61 KM, на објекту у улици Браће Обрадовић 1 у Зворнику, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
 

 

 

Дана 04.12.2015. године Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) је примила захтјев за рјешавање спора, Мркајић Драгана из Зворника (у даљем тексту: подносилац захтјева) од 01.12.2015. године, против Мјешовитог Холдинга "ЕРС" - МП а.д. Требиње, ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ "Електродистрибуција" Зворник (у даљем тексту: противна страна), у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно у вези са оспоравањем обрачуна неовлаштено утрошене електричне енергије број 4119/15 од 25.09.2015. године у износу од 1.101,61 KM, на објекту који користи подносилац захтјева, односно гаражи у улици Браће Обрадовић 1 у Зворнику. На захтјев Регулаторне комисије овај захтјев је допуњен дана 24.12.2015. године. У захтјеву је наведено да је подносиоцу захтјева достављен рачун од 30.09.2015. године у којем је зарачуната неовлаштена потрошња електричне енергије у складу са одредбама члана 90, 91. и 92. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – у даљем тексту: Општи услови ("Службени гласник Републике Српске", број 90/12), а која се односила на потрошњу електричне енергије у гаражи у улици Браће Обрадовић 1 у Зворнику, коју користи подносилац захтјева. Власник ове гараже је Тешић Мирјана, кћерка подносиоца захтјева. У захтјеву је описан начин изведбе неовлаштене потрошње према сачињеном записнику. Подносилац наводи да се мјерно-разводни ормар налази у згради Завода за запошљавање Зворник, да је отворен и незаштићен, тако да је неовлаштено прикључење могао извести "било ко", а стање неовлаштене потрошње су могли утврдити радници противне стране приликом очитања, те сматра да је неосновано задужен за износ од 1.101.61 КМ. Подносилац захтјева се позвао на одредбе Општих услова којима је прописано да је крајњи купац дужан да заштити мјерне уређаје од неовлаштеног приступа трећих лица, ако се мјерни уређај налази на посједу крајњег купца, те да није одговоран за стање на мјерном мјесту, које се налази на јавној површини, односно у згради Завода за запошљавање Зворник. Дана 01.06.2009. године кћерка подносиоца захтјева Тешић Мирјана је добила сагласност од противне стране да наведену гаражу претвори у пословни простор. Он сматра да су тада, као и приликом очитања, радници противне стране могли открити неовлаштено прикључење на мрежу. Противна страна је пропустила да одржава, врши замјену и верификацију мјерних уређаја у прописаном року од 10 година. Сматрајући да је сачињени обрачун неовлаштене потрошње неоснован, подносилац овај обрачун оспорава и тражи да се сторнира. Уз захтјев је приложена расположива документација.
Након разматрања поднесеног захтјева, од противне стране је актом број 01-580-4/15 од 30.12.2015. године, затражено изјашњење о захтјеву и достављање расположиве документације.
У изјашњењу, које је запримљено у Регулаторној комисији дана 18.01.2016. године, противна страна је навела да је подносилац захтјева регистрован као крајњи купац електричне енергије на мјерном мјесту у насељу Самоизбор у Зворнику, у категорији потрошње "домаћинство", а да се у овом случају ради о неовлаштеној потрошњи на објекту - гаража у власништву кћерке подносиоца захтјева Тешић Мирјане у улици Браће Обрадовић 1 у Зворнику, а коју користи подносилац захтјева. Противна страна је власнику гараже издала Сагласност на локацију број 105/09 од 01.06.2009. године, којом је констатована промјена намјене овог објекта у пословни простор, који припада спортско-пословном објекту "Арена 2" у Зворнику. Противна страна није имала обавезу да прије издавања ове сагласности врши увид у унутрашњи дио објекта, нити је дистрибутер одговоран за техничну исправност унутрашњих инсталација, нити је предузимао друге радње на прикључењу овог објекта на електродистрибутивну мрежу. Поступајући по налогу за рад број 0514 од 23.09.2015. године, дана 23.09.2015. године, извршен је преглед главног мјерно-разводног ормара који припада припада спортско-пословном објекту "Арена 2" и том приликом је утврђено да је на зиду гараже коју користи подносилац захтјева инсталисан кабал ПП-У 3x2,5 mm² на чијем крају је прикључена "шуко утичница". Други крај овога кабла је био директно спојен на сабирнице у главном мјерно-разводном орамару без инсталационих осигурача. О овоме је сачињен записник који су потписали радници противне стране и службена лица која су вршила увиђај. Контролном прегледу је присуствовао и подносилац захтјева, који је одбио да потпише сачињене записнике. Противна страна сматра да се у овом случају ради о неовлаштеној потрошње електричне енергије у смислу одредби члана 44. и 89. став 1. тачка а. Општих услова, јер се ради о прикључењу на мрежу које није извршио дистрибутер и када није издата електроенергетска сагласност и није закључен уговор о прикључењу и снабдијевању. Код оваког чињеничног стања противна страна је сачинила обрачун неовлаштене потрошње позивајући се на одредбе Општих услова. Противна страна се изјаснила да се нису могли прихватити наводи подносиоца у приговору на обрачун неовлаштене потрошње, да он није знао за постојање наведеног кабла, нити да је неовлаштено прикључен на електродистрибутивну мрежу, те да је радове на адаптацији гараже вршио претходни власник, па је поднесени приговор одбијен као неоснован. Није се могао прихватити ни навод подносиоца о стању мјерно-разводног ормара, јер се у конкретном случају радило о неовлаштеном прикључењу објекта на електродистрибутивну мрежу без одобрења дистрибутера и без закључених уговора. Противна страна сматра да је подносилац захтјева, као корисник гараже обавезан платити сачињени обрачун неовлаштене потрошње на основу одредби члана 48. став 2. Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", број 6/12), те је предложила да се поднесени захтјев одбије као неоснован. Противна страна је у прилогу изјашњења доставила расположиву документацију.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 4. редовној сједници одржаној 18.02.2016. године, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је странкама остављен рок од 8 дана за достављање коментара на ове акте. 
Подносилац захтјева и Мирјана Тешић, као заинтересовано лице су поднијели коментаре на закључак о провођењу скраћеног поступка у којима се приговара да се у овом случају нису испунили услови за провођење скраћеног поступка и да је требало одржати формалну расправу. Такође су поднесени коментари и на нацрт рјешења, у којима се углавном наводи да подносиоци коментара, нити друга лица по њиховом налогу, нису предузимали неовлаштење радње на мјерном мјесту и прикључку, те да зато нису у обавези да плате обрачунати износ неовлаштене потрошње. Они приговарају и на период неовлаштене потрошње који је кориштен за обрачун, те сматрају да постојање неовлаштено прикљученог кабла и утичнице на њему не значи да је кориштена електрична енергија под таквим условима. Поднесени коментари нису благовремени, али су размотрени и дата су образложења о наводима из коментара, с обзиром да су коментари достављени прије редовне сједнице на којој је коначно одлучено о захтјеву. 
Што се тиче коментара на закључак којима се приговара на провођење скраћеног поступка и предлаже одржавање формалне расправе, они су у цјелости неосновани и нису се могли прихватити, јер су у поступку прикупљени докази на основу којих су се могле несумњиво утврдити релевантне чињенице за одлучивање. Дакле, констатација у закључку о потпуности чињеничног стања у овој правној ствари се цијенила према прикупљеним доказима на основу којих су се могле несумњиво утврдити правно релевантне чињенице, а не било које друге чињенице, што ће бити у наставку детаљно образложено, посебно имајући у виду становишта изнесена у коментарима на нацрт рјешења. Побијано рјешење је донесено по правилима скраћеног поступка, у складу са одредбом члана 71. тачка а) Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби (''Службени гласник Републике Српске'', број 70/10), при чему је правилно и потпуно утврђено чињенично стање, уз пуно уважавање свих принципа поступка, а све у циљу доношења правилне одлуке у овој правној ствари. Иако је проведен скраћени поступак, странкама је омогућено да се у цјелости изјасне о чињеницама и доказима супротне стране, те да изложе своје наводе и доставе доказе на којима заснивају своје тврдње. 
Извршен је увид у сву достављену документацију, а посебно: Захтјев за рјешавање спора од 01.12.2015. и допуну од 22.12.2015. године, Изјашњење противне стране број 5125-5/15 од 13.01.2016. године; Записник о контролном прегледу мјерног мјеста број 0514 од 23.09.2015. године; Записник о утврђивању неовлаштене потрошње електричне енергије од 23.09.2015. године; Обрачун нерегистроване енергије број 4119/15 од 25.09.2015. године са табеларним приказом; Рачун број 9000028675 од 30.09.2015. године; Сагласност на локацију број 105/09 од 01.06.2009. године; Неовјерену фотокопију Уговора о купопродаји некретнина број ОПУ 629/08 од 05.06.2008. године; Рачун за електричну енергију за децембар 2015. године; Приговор Мркајић Драгана противној страни од 27.10.2015. године и Одговор противне стране број 5125-2/15 од 16.11.2015. године. 
На основу увида у приложену документацију странака и након извршене оцјене прикупљених доказа, како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, утврђене су сљедеће чињенице: 
- подносилац захтјева је корисник гараже у улици Браће Обрадовић 1 у Зворнику, а власник ове гараже је Тешић Мирјана, кћерка подносиоца захтјева; 
- противна страна је власнику ове гараже издала Сагласност на локацију број 105/09 од 01.06.2009. године, којом је констатована промјена намјене овог објекта у пословни простор, који припада спортско-пословном објекту "Арена 2" у Зворнику;
- противна страна није издала електроенергетску сагласност, нити је извршила прикључење ове гараже на електродистрибутивну мрежу;
- овлаштени радници противне стране су, поступајући по налогу за рад број 0514 од 23.09.2015. године, дана 23.09.2015. године, извршили контролни преглед главног мјерно-разводног ормара, који се налази у згради Завода за запошљавање и том приликом је утврђено да је на зиду гараже коју користи подносилац захтјева инсталисан кабал ПП-У 3x2,5 mm² који је директно спојен на сабирнице, односно доводну страну главних осигурача, чиме је омогућено неовлаштено преузимање електричне енергије са електродистрибутивне мреже, а о чему је сачињен записник;
- контролном прегледу је присуствовао и подносилац захтјева, који је одбио да потпише сачињене записнике;
- противна страна је сачинила обрачун неовлаштене потрошње број 4119/15 од 25.09.2015. године у износу од 1.101,61 KM и
- подносилац захтјева је поднио приговор противној страни на сачињени обрачун неовлаштене потрошње, а противна страна је приговор одбила као неоснован и о томе доставила подносиоцу захтева одговор у писаној форми, са детаљним образложењем и правном поуком. 
На основу изведених доказа, а посебно Записника о контролном прегледу мјерног мјеста број 0514 од 23.09.2015. године, Записника о утврђивању неовлаштене потрошње електричне енергије од 23.09.2015. године и изјашњења противне стране, утврђено је да је у улици Браће Обрадовић 1 у Зворнику неовлашћено преузима електрична енергија са електродистрибутивне мреже. Неовлаштено прикључење је изведено на начин да је до гараже коју користи подносилац захтјева инсталисан кабал ПП-У 3x2,5 mm², који је био директно спојен на сабирнице, односно доводну страну главних осигурача у главном разводном ормару који се налази у згради Завода за запошљавање Зворнику, чиме је омогућено неовлашћено преузимање електричне енергије без издате електроенергетске сагласности, односно уговора о прикључењу. Дакле, неовлаштено прикључење на електродистрибутивну мрежу је изведено без електроенергетске сагласности дистрибутера, уговора о прикључењу и уговора о снабдијевању, што потврђује да се радило о неовлаштеној потрошњи електричне енергије у смислу одредби члана 44. став 1. и члана 89. став 1. тачка а. Оштих услова. Код оваквог чињеничног стања, противна страна је сачинила обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије број 4119/15 од 25.09.2015. године у износу од 1.101,61 KM, којег је доставила подносиоцу захтјева. Обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије је сачињен у складу са одредбама члана 91. Општих услова. Обрачунска обрачунска снага од 5,75 kW је утврђена множењем називног дозвољеног струјног оптерећења проводника преко кога је извршена новлашћена потрошња, са номиналним напоном на основу одредбе члана 91. став 2. тачка а. подтачка 4. Општих услова. Kоличина неовлаштено утрошене електричне енергије je утврђена на основу одредбе члана 91. став 2. тачка в. подтачка 1. и 2. Општих услова, односно множењем утврђене обрачунске снаге, броја дана у периоду неовлаштене потрошње и одговарајућег број часова дневно, тј. за период октобар - март за крајње купце који не користе електричну енергију за гријање – четири часа дневно, а за период април – септембар за све крајње купце четири часа дневно. 
С обзиром на чињеницу да није утврђено када су почињене неовлаштене радње у овом случају, противна страна је за обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије одредила период од годину дана на основу одредбе члана 90. став 3. Општих услова. Неоснован је и нерелевантан за одлучивање приговор у коментарима да је кориштен максимални рок за утврђивање периода неовлаштене потрошње од годину дана. Овај период је утврђен прописом, јер је често немогуће поуздано утврдити почетак неовлаштене потрошње, те прописивање начина утврђивања периода неовлаштене потрошње, представља својеврсну правну претпоставку о трајању неовлаштене потрошње. Ово прописивање је неопходно управо ради постојања правне сигурности услијед немогућности утврђивања наведене чињенице. Због тога је неоснован и нерелевантан приговор подносиоца, да је у овом случају требало утврдити краћи рок неовлаштене потрошње. Ови наводи подносиоца не само да су неосновани и нерелевантни, већ су и контрадикторни. Наиме, подносилац с једне стране приговара да је утврђен предуг период за обрачун неовлаштене потрошње у трајању од годину дана, а с друге стране сматра да није одговоран за неовлаштену потрошњу, јер није предузимао неовлаштене радње и да је неовлаштено прикључење затечено приликом куповине гараже. С обзиром да се ова купопродаја, према достављеном уговору овјереном од стране нотара, догодила дана 05.06.2008. године, могао се лако извести закључак да је неовлаштено преузимање електричне енергије са мреже трајало више година. Међутим, према овим наводима подносиоца није утврђивана дужина периода неовлаштене потрошње која је кориштена за обрачун, јер ови наводи нису правно релевантни, па доказивање истинитости ових навода није ни било потребно. Због тога је несумњиво изведен закључак да је противна страна период неовлаштене потрошње који је кориштен за обрачун правилно утврдила, односно утврдила на основу одредбе члана 90. став 3. Општих услова. Овим се потврђује да су неосновани сви други приговори подносилаца коментара у погледу потпуности утврђеног чињеничног стања, јер потпуност чињеничног стања је цијењена са становишта чињеница које имају правну релевантност за одлучивање. Што се тиче одређивања самог периода неовлаштене потрошње, управо овакве ситуације су и проузроковале потребу прописивања начина одређивања периода неовлаштене потрошње, како би се избјегле бројне и непредвидљиве манипулације у пракси. 
Противна страна је подносиоцу захтјева испоставила обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије број 4119/15 од 25.09.2015. године у износу од 1.101,61 KM, на основу одредбе члана 48. став 2. Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10), којом је прописано да се услуге од општег интереса, међу којима је и испорука електричне енергије, мора односити само на старног корисника или страну која је потписала уговор.
Имајући у виду утврђено чињенично стање, као и наведени правни основ, утврђено је да је захтјев подносиоца у вези са оспоравањем обрачуна неовлашћене потрошње у цјелости неоснован, те је одлучено као у тачки 1. диспозитива овог рјешења. 
Подносилац свој захтјев заснива на наводима да се главни мјерно-разводни ормар налазио у згради Завода за запошљавање Зворник, да је био отворен и незаштићен и да је био доступан већем броју лица, тако да је неовлаштено прикључење могао извести "било ко". Захтјев се такође заснива на наводима да су постојање неовлаштене потрошње могли утврдити радници противне стране приликом очитања, те да је подносилац неосновано задужен за износ од 1.101.61 КМ. У захтјеву су наведене одредбе Општих услова, којима је прописано да је крајњи купац дужан да заштити мјерне уређаје од неовлаштеног приступа трећих лица, ако се мјерни уређај налази на посједу крајњег купца, те да зато подносилац није одговоран за стање на мјерном мјесту, које се налази на јавној површини, односно у згради Завода за запошљавање Зворник. Поред тога наводи се и да је противна страна дала сагласност да се наведена гаража претвори у пословни простор. Подносилац такође примједбује да су приликом очитања, радници противне стране могли открити неовлаштено прикључење на мрежу, те да је противна страна пропустила да одржава мјерни уређај. 
Што се тиче навода подносиоца да мјерно-разводни ормар није био заштићен од неовлашћеног приступа трећих лица, потребно је указати да су сви крајњи купци који су прикључени преко овога главног мјерно-разводног ормара на основу одредбе члана 11. став 2. тачка ђ. и ж. Општих услова и одредбама закљученог уговора о снабдијевању имали обавезу да заштите мјерне уређаје који су били у заједничким просторијама зграде Завода за запошљавање Зворик, од неовлашћеног приступа и да су били дужни да без одлагања обавијесте дистрибутера о непавилноситма и уоченим промјенама на мјерном мјесту, а што није учињено. Ове обавезе такође произилазе из одредби члана 78. став 1, 2. и 3. Општих услова. Поред тога, одредбом члана 12. Закона о одржавању зграда (''Службени гласник Републике Српске'', број 101/11), приписано је да заједничке дијелове зграда одржавају и финансирају етажни власници заједнички. Одредбом члана 13. тачка ђ) овога закона, прописано је да редовно одржавање заједничких дијелова зграде, између осталог обухвата, и поправке или замјене окова, брава, катанаца и других уређаја за затварање ормара за струјомјере, водомјере, телфонске и телевизијске инсталације у згради. На основу наведених одредби, јасно произилази обавеза етажних власника, на заштити од неовлашћеног приступа бројилима електричне енергије, те су неосновани наводи подносиоца да је противна страна искључиво одговорна за необезбјеђеност ормара са бројилима електричне енергије, занемарујући при том посљедице и одговорност за грубо кршење законских и подзаконских прописа, у виду предузимања неовлаштених радњи, односно чињеницу да је извршено самовољно прикључење на електродистрибутивну мрежу. Нису се могли прихватити ни наводи подносиоца да су радници приликом очитања могли раније открити постојање неовлаштене птрошње, будући да је одредбом члана 90. став 4. Општих услова експлицитно прописано да се очитање мјерног уређаја на лицу мјеста, без прегледа пломби и израде записника о контроли мјерног мјеста не сматра прегледом мјерног мјеста који се може користити за одређивање почетка неовлаштене потрошње. Међутим, ови наводи подносиоца захтјева не доводе у питање одлучну чињеницу да је у гаражи коју користи подносилац захтјева неовлаштено преузимана електрична енергија са електродистрибутивне мреже, нити ову чињеницу подносилац захтјева оспорава. Такође, није спорно да је противна страна дала сагласност да се наведена гаража претвори у пословни простор, али у овом случају дистрибутер није издао електроенергетску сагласност у смислу одредбе члана 72. Закона о електричној енергији, па самим тим није ни закључен уговор о прикључењу нити уговор о снабдијевању електричном енергијом у наведеној гаражи. Коначно, дистрибутер није извршио прикључење на електродистрибутивну мрежу кабла који је водио у гаражу тако да је са сигурношћу утврђено да се у овом случају ради о неовлаштеној потрошњи у смислу одредби члана 44. став 1. и члана 89. став 1. тачка а. Оштих услова.
Такође се нису моги прихватити као релевантни за одлучивање, наводи у захтјеву и коментарима на нацрт рјешења да подносиоци коментара, нити друга лица по њиховом налогу, нису предузимали неовлаштење радње на мјерном мјесту и прикључку, те да због тога нису у обавези да плате обрачунати износ неовлаштене потрошње. Они сматрају да је неовлаштене радње могао предузимати "било ко", јер главни мјерно-разводни ормар није био заштићен и био је доступан већем броју лица, али ови наводи не доводе у сумњу чињеницу да је у овом случају неовлаштено преузимана електрична енергија са електродистрибутивне мреже. Такође, у овом случају није релевантан за одлучивање ни навод у коментарима да чињеница о постојању неовлаштено прикљученог кабла и утичнице на њему, не потврђује да је неовлаштено и кориштена електрична енергија у овој гаражи, па због тога није било потребно ни утврђивати истинитост таквог навода. С обзиром на овај навод потребно је констатовати да је електрична енергија роба која има своје специфичности у физичком и технолошком смислу, тако да се ова роба у реалном времену преузима и троши, а колико је стварно преузето електричне енергије са мреже, може се утврдити само на основу исправног мјерења мјерним уређајем, односно бројилом. Због тога је за сачињавање обрачуна неовлаштено преузете електричне енергије на основу одредби члана 44. став 1. и члана 89. став 1. тачка а. Оштих услова, релевантна чињеница да је неовлаштеним радњама на мјерном мјесту и прикључку створена могућност за неовлаштено преузимање електричне енергије са мреже, односно преузимање електричне енергије без мјерења, а колико је стварно преузето електричне енергије са мреже у таквим случајевима је немогуће утврдити, па се количина овако преузете електричне енергије може утврдити само на основу прописа. Поред тога, за одлучивање о захтјеву није релевантна чињеница, које лице је одговорно за предузимање неовлашћених радњи на мјерном мјесту, нити се та одговорност утврђује у овом поступку. Одговорност за предузимање неовлаштених радњи на мјерном мјесту се утврђује у кривичном поступку пред надлежним судом уколико до таквог поступка дође, будући да се радњама неовлаштеног прикључења на мрежу, стичу обиљежја посебног кривичног дјела, које се гони по службеној дужности. Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије се сачињава у складу са напријед наведеним одредбама Општих услова, а Општи услови су донесени на основу члана 23. алинеја 6. и одредбе члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања општих услова, односно таксативно је утврђено који односи треба да се уреде Општим условима. Између осталог, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлашћено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлштено утрошене електричне енергије. За утврђивање обавезе плаћања износа неовлашћено преузете електричне енергије у складу са наведеним одредбама Општих услова је релевантна чињеница, да је електрична енергија коришћена без мјерења и без сагласности дистрибутера у периоду који је обухваћен обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије. Обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије, се уствари утврђује колична електричне енергије у складу са прописима. Како у овом случају преузета електрична енергија није измјерена услијед предузимања неовлашћених радњи, односно самовољног прикључења, то је количина неовлашћено преузете електричне енергије утврђена на основу одредбе члана 91. став 2. Општих услова у форми обрачуна неовлашћено преузете електричне енергије. 
С обзиром да се овај спор рјешава у скраћеном поступку и да су трошкови поступка били незнатни, те да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива овога рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука се заснива на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), те члану 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).

Правна поука: 
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.