Постављено у
Број: 01-199-9/15/Р-02-18
Датум: 22.01.2016. године
На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 6. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Града Бијељине, коју заступа градоначелник Мићо Мићић, против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро - Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Бијељина, у вези са одбијањем испоруке електричне енегије, односно оспоравањем трошкова искључења и поновног укључења јавне расвјете, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 2. редовној сједници одржаној 22.01.2016. године у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. ОДБИЈА СЕ захтјев за рјешавање спора Града Бијељина од 12.03.2015. године, против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро - Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Бијељина, у вези са оспоравањем пореске фактуре број 04101790 од 10.11.2014. године у износу од 15.958,80 КМ, која се односи на трошкове искључења и поновног укључења 341 мјерног мјеста јавне расвјете у Граду Бијељини, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
О б р а з л о ж е њ е
Поднеском од 12.03.2015. године, Град Бијељина, коју заступа градоначелник Мићо Мићић (у даљем тексту: подносилац захтјева), покренуо је поступак рјешавања спора код Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија), против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Бијељина (у даљем тексту: противна страна), у вези са одбијањем испоруке електричне енергије, односно оспоравањем трошкова искључења и поновног укључења јавне расвјете. Подносилац у захтјеву, између осталог наводи, да је дана 14.10.2014. године примио опомену пред искључење коју је противна страна издала дана 13.10.2014. године, у којој је наведено да дуг за електричну енергију са рачуном за мјесец август 2014. године износи 353.665,40 КМ, те да уколико овај дуг не измири до 21.10.2014. године, да ће дана 22.10.2014. године услиједити искључење јавне расвјете у Граду Бијељини са електродистрибутивне мреже. Подносилац захтјева наводи да је дана 11.11.2014. године од противне стране примио фактуру број У-04101790 у износу од 15.958,80 КМ која се односила на трошкове искључења и поновног укључења јавне расвјете. Подносилац захтјева наводи да се обраћао приговором противној страни оспоравајући ову фактуру, али је његов приговор у цјелости одбијен као неоснован. Подносилац захтјева сматра да је противна страна учинила више пропуста у свом раду повриједивши одредбе Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 90/12) – у даљем тексту: Општи услови, између осталог, у погледу недостављања обавјештења о искључењу, рока за искључење као и да му је било онемогућено подношења приговора на обавјештење о искључењу које није сачињено у складу са одредбом члана 98. Општих услова. Поред тога наводи да се примијењена услуга „трошкови искључења и поновног укључења крајњег купца због непоштовања уговора о снабдијевању – остала потрошња, шифра број 810036, у овом случају не може примијенити за обрачун, јер још увијек са противном страном није закључен уговор о снабдијевању, а без тог уговора се не може примјенити поменута шифра јер она претпоставља постојање уговора о снабдијевању''. Подносилац захтјева од Регулаторне комисије тражи да се његов захтјев усвоји, јер сматра да није дужан платити пореску фактуру број 04101790 од 10.11.2014. године у износу од 15.958,80 КМ.
Регулаторна комисија је захтјев подносиоца доставила противној страни ради изјашњења и достављања расположивих доказа. Противна страна је актом број 1949-2/15 од 18.05.2015. године, који је у Регулаторној комисији примљен 22.05.2015. године, доставила изјашњење и документацију у вези са захтјевом подносиоца. У изјашњењу је, између осталог наведено, да је подносилац захтјева регистрован као крајњи купац у категорији потрошње „Остала потрошња на ниском напону – јавна расвјета“ на 443 активна мјерна мјеста у 1. тарифној групи, па се утрошена електрична енергија на овим мјерним мјестима фактурише на једном рачуну, али са јасно раздвојеним рачунима и појединачним обрачунима, а сва мјерна мјеста су власништво подносиоца, односно јединице локалне самоуправе која има обавезу плаћања утрошене електричне енергије. Противна страна наводи да је у протеклом периоду уредно испоручивала електричну енергију за сва мjeрна мјеста јавне расвјете без обзира на чињеницу што подносилац захтјева није приступио нити је од противне стране захтијевао закључење уговора о снабдијевању, која обавеза је прописана чланом 11. став 2. тачка а) Општих услова. Имајући у виду значај уредног снабдијевања мјерних мјеста јавне расвјете, противна страна наводи да због непостојања уговора, ипак није приступила искључењу ових мјерних мјеста. Противна страна наводи да и поред уредног снабдијевања електричном енергијом мјерних мјеста јавне расвјете, подносилац захтјева није уредно измиривао рачуне за испоручену електричну енергију, па је дана 13.08.2014. године због дуга за утрошену електричну енергију који са стањем на дан 30.06.2014. године износио 296.133,50 КМ доставила опомену пред искључење подносиоцу захтјева уз остављање рока за измирење обавеза до 20.08.2014. године. Иако подносилац захтјева није измирио дуг, противна страна наводи да тада није приступила обустави испоруке електричне енергије, али је 13.10.2014. године подносиоцу захтјева доставила нову опомену пред искључење због дуга за утрошену електричну енергију који је са стањем на дан 31.08.2014. године износио 353.665,40 КМ, те је подносиоцу захтјева заказала искључење почев од 22.10.2014. године. Како подносилац захтјева није оспорио опомену нити је уплатио дуг, противна страна наводи да је дана 22.10.2014. године започела са искључењем мјерних мјеста јавне расправе због дуга који је тада износио 383.199,23 КМ, тако да су у периоду 22.10.-06.11. 2014. године са дистрибутивне мреже искључена укупно 374 мјерна мјеста јавне расвјете, а процедура поновног укључења је извршена у периоду 03.11. – 24.11.2014. године, када су укључена сва 374 мјерна мјеста. Након обуставе испоруке електричне енергије, противна страна наводи да је подносилац захтјева поднио приговор који се односио на правни основ за искључење уз оспоравање пореске фактуре од 10.11.2014. године у износу од 15.958,80 КМ, која је издата по основу искључења и поновног укључења за 341 мјерно мјесто јавне расправе. Поводом достављеног одговора на приговор од 10.12.2014. године, противна страна наводи да је подносилац захтјева 25.12.2014. године поново поднио приговор по претходно достављеном одговору на приговор због непоштовања члана 98. Општих услова, будући да обавјештење о искључењу није било сачињено у складу са чланом 98. Општих услова. Подносиоцу захтјева је 09.02.2015. године достављен нови одговор на приговор у којем је подносиоцу захтјева указано да су сви трошкови укључења и искључења фактурисани према важећем цјеновнику и процедурама за искључење и укључење потрошача. Противна страна наводи да подносилац захтјева након укључења јавне расвјете и даље не врши плаћање испостављаних рачуна, тако да дуг подносиоца захтјева по основу утрошене електричне енергије за јавну расвјету на дан 30.04.2015. године износи 607.841,88 КМ. Противна страна предлаже да Регулаторна комисија одбије као неоснован захтјев подносиоца у вези са оспоравањем пореске фактуре број 04101790 од 10.11.2014. године у износу од 15.958,80 КМ која се односи на трошкове искључења и поновног укључења јавне расвјете.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 113. редовној сједници одржаној 2. септембра 2015. године, у Требињу, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је остављена могућност да странке у року од осам дана доставе коментаре на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, са могућношћу подношења коментара. У остављеном року, подносилац захтјева је доставио коментаре на закључак о рјешавању спора у скраћеном поступку и нацрт рјешења. Подносилац захтјева, поред понављања навода из захтјева за рјешавање спора, поново истиче недостатке обавјештења о искључењу у намјери да кроз оспоравање недостатка информације о могућности подношења приговора на обавјештење о искључењу у смислу одредбе члана 98. Општих услова издејствује ослобађање од плаћања трошкова искључења и поновног укључења 341 мјерног мјеста јавне расвјете у Граду Бијељини у износу од 15.958,80 КМ. Подносилац наводи да противна страна није испоштовала рок за искључење јер је то учинила осми дан од дана када им је уручена опомена пред искључење, те да се наведена шифра 810036 према цјеновнику услуга противне стране не може односити на њега, као лица који није у уговорном односу са противном страном, будући да са противном страном још увијек није закључен уговор о снабдијевању. У поднесеним коментарима се не наводе нове чињенице и докази који нису разматрани приликом утврђивања нацрта рјешења.
У поступку рјешавања овог спора извршен је увид у сљедећу документацију коју су странке приложиле: захтјев за рјешавање спора од 12.03.2015. године, поднесак подносиоца достављен противној страни „поврат пореске фактуре“ број 02/3-37-1-1631714 од 17.11.2014. године, одговор на приговор број 18976 од 10.12.2014. године, приговор подносиоца број 02/3-37-1-1818/14 од 23.12.2014. године достављен противној страни, одговор на приговор противне стране број 7141-2/14 од 09.02.2015. године, пореску фактуру број 04101790 од 10.11.2014. године на износ од 15.958,80 КМ, опомену пред искључење број 16828 од 13.10.2014. године, малопродајни фискални рачун у износу од 15.958,80 КМ, извод број 262 о промјенама средстава на рачуну од 07.11.2014. године, изјашњење противне стране број 1949-2/15 од 18.05.2015. године, документ „Достава података – тражи се“ број 3864 од 30.04.2015. године, документ „Достава података по допису број 3864 од 30.04.2015. године“ број 3864-1715 од 15.05.2015. године, опомену пред искључење број 14592 од 13.08.2014. године, документ „Евиденција искључења и укључења јавне расвјете број 18878 од 08.12.2014. године, документ „Расвјета искључена/укључена број 18879 од 09.12.2014. године са евиденцијом искључења и укључења јавних расвјета, документ „Одговор по допису број 19686 од 30.12.2015. године“ број 7149-1/14 од 04.02.2015. године, документ „одговор на допис број 02/3-37-1-1631/14 од 10.12.2014. године, документ „Достава поднеска ради изјашњења – тражи се“ број 7141-1/14 од 29.12.2014. године, картицу купца, обрачун камате и преглед мјерних мјеста и коментаре подносиоца захтјева на закључак о рјешавању спора у скраћеном поступку и нацрт рјешења од 17.09.2015. године
Након разматрања захтјева и коментара подносиоца захтјева, изјашњења противне стране, те приложених доказа, у овом поступку су утврђене сљедеће чињенице релевантне за одлучивање:
у евиденцијама противне стране, подносилац захтјева je регистрован као крајњи купац у Граду Бијељини у категорији потрошње „Остала потрошња на ниском напону – јавна расвјета“ на 443 активна мјерна мјеста у 1. тарифној групи;
према подацима из картице обрачуна купца, подносиоцу захтјева је редовно очитавана потрошња електричне енергије, а према подацима из картице потрошача подносиоцу захтјева су редовно испостављани рачуни за утрошену електричну енергију;
између подносиоца захтјева и противне стране није закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом;
подносилац захтјева не измирује уредно обавезе по основу испоручене електричне енергије и противној страни је на дан 30.06.2014. године по то основу дуговао износ од 296.133,50 КМ;
дана 13.08.2014. године, због дуга за утрошену електричну енергију, противна страна је подносиоцу захтјева доставила опомену пред искључење уз остављање рока за измирење обавеза до 20.08.2014. године;
у остављеном року до 20.08.2014. године, подносилац захтјева није платио дуг по основу утрошене електричне енергије, а противна страна није обуставила даљу испоруку електричне енергије јавној расвјети;
дана 13.10.2014. године, противна страна је због дуга за утрошену електричну енергију који је са стањем на дан 31.08.2104. године износио 353.665,40 КМ подносиоцу захтјева доставила нову опомену пред искључење, те је подносиоцу захтјева заказала искључење почев од 22.10.2014. године;
у остављеном року до 22.10.2014. године, подносилац захтјева није платио дуг по основу утрошене електричне енергије који је тада износио 383.199,23 КМ;
противна страна је 22.10.2014. године започела искључење и у периоду 22.10.-06.11.2014. са дистрибутивне мреже искључила 374 мјерна мјеста јавне расвјете;
процедура поновног укључења мјерних мјеста јавне расвјете је извршена у периоду 03.11.–24.11.2014. године, када је извршено укључење свих 374 мјерних мјеста;
дана 07.11.2014. године подносилац захтјева је извршио уплату износа од 165.112,92 КМ као дијела дуга по основу утрошене електричне енергије за јавну расвјету;
противна страна је дана 10.11.2014. сачинила пореску фактуру број 04101790 у износу од 15.958,80 КМ за 341 мјерно мјесто и доставила је подносиоцу захтјева, а која се односи на трошкове искључења и поновног прикључења и издала малопродајни фискални рачун број 13708 на овај износ;
подносилац захтјева није платио износ од 15.958,50 КМ по фактури од 10.11.2014. године;
поднеском од 17.11.2014. године, подносилац захтјева је противној страни извршио поврат пореске фактуре, а противна страна је подносиоцу захтјева доставила одговор на поднесак;
поступајући по приговору подносиоца од 23.12.2014. године, Одјељење за приговоре и жалбе крајњих купаца противне стране је одговором на приговор од 09.02.2015. године одбило у цјелости као неоснован приговор подносиоца.
На основу наведених чињеница, неспорно је утврђено да је противна страна имала правни основ за примјену мјере обуставе испоруке електричне енергије. Наиме, одредбом члана 80. алинеја 3. Закона о електричној енергији, као и одредбом члана 97. став 1. тачка 1. Општих услова, прописано је да дистрибутер може обуставити испоруку електричне енергије искључењем објекта крајњег купца са мреже, ако крајњи купац не плаћа утрошену електричну енергију у року одређеном уговором или Општим условима, а чланом 98. став 4. Општих услова прописано је да је дистрибутер дужан претходно обавијестити крајњег купца у писаној форми о недостацима и неправилностима због којих се може обуставити испорука електричне енергије и одређује рок и термин искључења. Како је из картице потрошача видљиво да електрична енергија за потребе јавне расвјете у граду Бијељини није редовно плаћана у дужем временском периоду од стране подносиоца захтјева, а дуг са стањем на дан 31.08.2014. године је износио од 353.665,40 КМ, противна страна је због неплаћања овог дуга правилно примијенила наведене одредбе Закона о електричној енергији и Општих услова. Будући да подносилац захтјева према опомени пред искључење од 10.11.2014. године није измирио овај дуг у остављеном року до 22.11.2014. године, противна страна је приступила процедури искључења 374 мјерна мјеста јавне расвјете. Иако је дана 07.11.2014. године подносилац захтјева извршио уплату износа од 165.112,92 КМ по основу утрошене електричне енергије за јавну расвјету, ова уплата није довољна да се измири цјелокупан дуг. Противна страна је испоштовала и процедуру која претходи обустави испоруке електричне енергије доставивши подносиоцу захтјева благовремено обавјештење о искључењу, како је то прописано одредбом члана 98. Општих услова. Наводи подносиоца да опомена пред искључење, односно обавјештење о искључењу није сачињено у складу са чланом 98. Општих услова су неосновани и усмјерени су на избјегавање или одлагање плаћања утрошене електричне енергије. Опомена пред искључење која је издата 13.08.2014. године, али по којој искључење јавне расвјете није извршено, као и Опомена пред искључење од 13.10.2014. године, садржи правни основ за искључење, а то је дуг подносиоца захтјева, те период у којем се намјерава приступити искључењу јавне расвјете, са позивом подносиоцу да припреми своје објекте прије искључења ради превенције евентуалног настанка штете. Поред тога, подносиоцу захтјева је противна страна дана 13.08.2014. године доставила опомену, односно обавјештење о искључењу када противна страна није приступила обустави испоруке електричне енергије. Иако опомена пред искључење нe садржи информацију о подношењу приговора на обавјештење о искључењу, подносиоцу захтјева је остављен примјерен и разуман рок да од момента достављања ове опомене до почетка обуставе испоруке да, у складу са одредбом члана 98. став 2. тачка ж) Општих услова поднесе приговор на обавјештење о искључењу противној страни или да се о могућностима за његово подношење информише у услужном центру противне стране. Будући да је опомена пред искључење издата 13.10.2014. године, а искључење мјерних мјеста јавне расвјете започето 22.10.2014. године, противна страна је поступила у складу са одредбом члана 98. став 3. Општих услова, којом је прописано да рок за искључење наведен у обавјештењу не може бити краћи од осам дана од дана достављања обавјештења. Дакле, противна страна је претходно обавијестила подносиоца захтјева о најављеној обустави испоруке електричне енергије и у смислу одредбе члана 80. алинеја 3. Закона о електричној енергији, Након обуставе испоруке електричне енергије, подносилац није измирио дуг по основу утрошене електричне енергије. Поред тога, противна страна је имала основа и да у претходном периоду примјеном одредбе члана 97. став 1. тачка ј) Општих услова због тога што није закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом, изврши обуставу испоруке електричне енергије подносиоцу захтјева. Чланом 98. став 1. тачка ж) Општих услова прописано је да обавјештење о искључењу између осталог садржи и могућност за подношење приговора дистрибутеру или снабдјевачу на разлоге искључења те поступак по приговору. Наиме, на сваком издатом рачуну за утрошену електричну енергију наводи се рок за плаћање рачуна који је до 25-тог мјесецу, а чије неплаћање доводи до настанка основа за обуставу испоруке електричне енергије, тако да је обавјештење о искључењу само још један додатни упозоравајући акт за неизимирене обавезе по основу утрошене електричне енергије који претходи искључењу. Без обзира на чињеницу што подносиоцу захтјева у опомени пред искључење није назначена информација о могућности за подношење приговора дистрибутеру - снабдјевачу на разлоге искључења те поступак по приговору, ово није релевантана околност да мјеру обуставу испоруке електричне енергије учини неоснованом. Поред тога, ово обавјештење нема карактер управно - правног акта који би такву поуку као саставни дио морао садржавати. Па и у ситуацији када у управно-правном акту нема поуке о правном средству, странка може поступити по прописима а може у року од осам дана тражити од органа који је донио рјешење да га допуни како је то прописано одредбом члана 198. Закона о општем управном поступку, али овај недостатак не чини акт неважећим. Имајући у виду наведено, приговор противне стране због недостатка информације о могућности подношења приговора на обавјештење о искључењу, није релевантан са становишта сврхе самог обавјештења, а подносилац ову околност истиче са циљем да издејствује ослобађање од плаћања трошкова искључења и поновног укључења јавне расвјете у износу од 15.958,80 КМ која се односи на трошкове искључења и поновног укључења 341 мјерног мјеста јавне расвјете у Граду Бијељини.
Дакле, ни подносилац захтјева не спори чињеницу да је преузео електричну енергију коју је противна старана испоручила и фактурисала, па је према томе подносилац захтјева обвезник плаћања рачуна по основу испоручене електричне енергије за потребе јавне расвјете у граду Бијељини. Ова обавеза је прописана одредабама члана 14. став 1. алинеја 7. и 63. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РепублиКе Српске“, број 101/04).
Противна страна је дана 10.11.2014. сачинила пореску фактуру број 04101790 у износу од 15.958,80 КМ а која се односи на трошкове искључења за 341 мјерно мјесто. Ова фактура је сачињена у складу са Цјеновником услуга противне стране који је објављен на њеној интернет страници, а који се примјењује од 01.01.2010. године - шифра 810036 трошкови искључења и поновног укључења, коју је противна страна доставила подносиоцу захтјева и издала малопродајни фискални рачлун број 13708 на овај износ. С тим у вези, противна страна је правилно примјенила одредбу члана 104. став 1. Општих услова којом је прописано да ће се у случају обуставе испоруке електричне енергије због разлога наведених у члану 97. Општих услова извршити обрачун трошкова искључења и поновног укључења, које трошкове сноси крајњи купац, тј. подносилац захтјева. Наводи подносиоца да се наведена шифра за обрачун трошкова искључења и укључења не може примјенити јер још увијек није закључен уговор о снабдијевњу су неосновани. Иако између странака није закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом у писаној форми, на основу оцјене прикупљених доказа, а посебно енергетске картице, картице потрошача, рачуна за испоручену електричну енергију, извода банке о извршеном плаћању, те изјашњења противне стране утврђено је да је противна страна у дужем временском периоду испоручивала електричну енергију подносиоцу захтјева за потребе јавне расвјете, коју је подносилац захтјева плаћао, али неблаговремено и неуредно, што потврђује постојање уговорног односа поводом испоруке електричне енергије. Истина, одредбом члана 76. Закона о електричној енергији прописано је да се уговор о купопродаји електричне енергије закључује у складу са Законом о облигационим односима, а одредбом члана 77. истог закона прописан је садржај овога уговора. Такође је одредбама члана 10. тачка а. и б. и члана 11. став 2. тачка а. Општих услова прописана обавеза снабдјевача и крајњег купца да закључе уговор о снабдијевању електричном енергијом, а одредбом члана 51. Општих услова прописан је обавезан садржај уговора о снабдијевању. Међутим, ни законским одредбама ни одредбама Општих услова није прописано да се уговор о снабдијевању мора закључити у писаној форми, нити је прописано да је писана форма овога уговора услов његове важности.
У овом случају је неспорно да није закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом у писаној форми и то се неријетко догађа у пракси. У овом случају мјерна мјеста подносиоца захтјева су у дужем временом периоду прикључена на електродистрибутивну мрежу, па потребно је указати да је у то вријеме била прописана правна претпоставка да је уговор о снабдијевању закључен под одређеним околностима, иако такав уговор није закључен у писменој форми. У овом случају су непобитно утврђене чињенице да су мјерна мјеста јавне расвјете дуги низ година прикључена на мрежу, да се континуирано испоручује електрична енергија, да се мјерна мјеста редовно очитавају, да се редовно фактурише утрошена електрична енергија, да је противна страна прихватила подносиоца као дугогодишњег крајњег купца ектричне енргије и да је подносилац плаћао испоручену електричну енергију, те да су електроенергетски и технички услови за прикључење на дистрибутивну мрежу ових мјерних мјеста већ одавно испуњени. На основу наведених чињеница неспорно да између дистрибутера-снабдјевача и подносиоца постоји правни однос поводом испоруке електричне енергије, односно постоји уговор о снабдијевању електричном енергијом, само што је тај уговор у усменој форми.
Може се закључити да наведене одредбе закона и Општих услова стреме да се уговор о снабдијевању електричном енергијом закључи у писаној форми, како би се лакше доказало постојање уговора и како би постојала извјесност о правима и обавезама уговорних страна из тога правног односа, што је један од значајних предуслова да се уговори уредно извршавају. Овакав закључак произилази и из одредбе члана 111. Општих услова, којим је прописан рок за закључење уговора о снабдијевању оних крајњих купаца који према ранијим прописима нису морали да закључе такве уговоре, јер је била прописана правна претпоставка да су ти уговори закључени под одредђеним околностима. То су прописи који су важили прије доношења Закона о електричној енергији и Општих услова. Међутим, незакључење овога уговора у писаној форми не може се аутоматизмом искључити постојање таквог уговора, када други докази потврђују да постоји такав уговор, као што су енергетске картице, картице потрошача, рачуни за испоручену електричну енергију, докази о извршеном плаћању, те изјашњење противне стране. Уколико би се би се на основу наведених доказа извео чињенични закључак да не постоји уговорни однос у овом случају, на тај начин би се повриједило једно од основних начела облигационих односа из одредбе члана 15. Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ", број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89) и ("Службени Гласник Републике Српске", број 17/93, 3/96, 39/03, 74/04), а то је једнака вриједност узајамних давања у двостраним односима. Из наведених разлога нису се могли прихвати коментари подносиоца на закључак о рјешавању спора у скраћеном поступка и на нацрт рјешења.
Имајући у виду наведени чињенични и правни основ, одбијен је као неоснован захтјев за подносиоца у вези са оспоравањем пореске фактуре број 04101790 од 10.11.2014. године у износу од 15.958,80 КМ која се односи на трошкове искључења и поновног укључења јавне расвјете, што је одлучено тачком 1. диспозитива рјешења.
Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку, а трошкови поступка су били незнатни, те како ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Поука о правном лијеку се заснива на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици и члана 5. и 15. Закона о управним споровима (Службени гласник Републике Српске, број 109/05 и 63/11).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема овог рјешења.
Регулаторна комисија је захтјев подносиоца доставила противној страни ради изјашњења и достављања расположивих доказа. Противна страна је актом број 1949-2/15 од 18.05.2015. године, који је у Регулаторној комисији примљен 22.05.2015. године, доставила изјашњење и документацију у вези са захтјевом подносиоца. У изјашњењу је, између осталог наведено, да је подносилац захтјева регистрован као крајњи купац у категорији потрошње „Остала потрошња на ниском напону – јавна расвјета“ на 443 активна мјерна мјеста у 1. тарифној групи, па се утрошена електрична енергија на овим мјерним мјестима фактурише на једном рачуну, али са јасно раздвојеним рачунима и појединачним обрачунима, а сва мјерна мјеста су власништво подносиоца, односно јединице локалне самоуправе која има обавезу плаћања утрошене електричне енергије. Противна страна наводи да је у протеклом периоду уредно испоручивала електричну енергију за сва мjeрна мјеста јавне расвјете без обзира на чињеницу што подносилац захтјева није приступио нити је од противне стране захтијевао закључење уговора о снабдијевању, која обавеза је прописана чланом 11. став 2. тачка а) Општих услова. Имајући у виду значај уредног снабдијевања мјерних мјеста јавне расвјете, противна страна наводи да због непостојања уговора, ипак није приступила искључењу ових мјерних мјеста. Противна страна наводи да и поред уредног снабдијевања електричном енергијом мјерних мјеста јавне расвјете, подносилац захтјева није уредно измиривао рачуне за испоручену електричну енергију, па је дана 13.08.2014. године због дуга за утрошену електричну енергију који са стањем на дан 30.06.2014. године износио 296.133,50 КМ доставила опомену пред искључење подносиоцу захтјева уз остављање рока за измирење обавеза до 20.08.2014. године. Иако подносилац захтјева није измирио дуг, противна страна наводи да тада није приступила обустави испоруке електричне енергије, али је 13.10.2014. године подносиоцу захтјева доставила нову опомену пред искључење због дуга за утрошену електричну енергију који је са стањем на дан 31.08.2014. године износио 353.665,40 КМ, те је подносиоцу захтјева заказала искључење почев од 22.10.2014. године. Како подносилац захтјева није оспорио опомену нити је уплатио дуг, противна страна наводи да је дана 22.10.2014. године започела са искључењем мјерних мјеста јавне расправе због дуга који је тада износио 383.199,23 КМ, тако да су у периоду 22.10.-06.11. 2014. године са дистрибутивне мреже искључена укупно 374 мјерна мјеста јавне расвјете, а процедура поновног укључења је извршена у периоду 03.11. – 24.11.2014. године, када су укључена сва 374 мјерна мјеста. Након обуставе испоруке електричне енергије, противна страна наводи да је подносилац захтјева поднио приговор који се односио на правни основ за искључење уз оспоравање пореске фактуре од 10.11.2014. године у износу од 15.958,80 КМ, која је издата по основу искључења и поновног укључења за 341 мјерно мјесто јавне расправе. Поводом достављеног одговора на приговор од 10.12.2014. године, противна страна наводи да је подносилац захтјева 25.12.2014. године поново поднио приговор по претходно достављеном одговору на приговор због непоштовања члана 98. Општих услова, будући да обавјештење о искључењу није било сачињено у складу са чланом 98. Општих услова. Подносиоцу захтјева је 09.02.2015. године достављен нови одговор на приговор у којем је подносиоцу захтјева указано да су сви трошкови укључења и искључења фактурисани према важећем цјеновнику и процедурама за искључење и укључење потрошача. Противна страна наводи да подносилац захтјева након укључења јавне расвјете и даље не врши плаћање испостављаних рачуна, тако да дуг подносиоца захтјева по основу утрошене електричне енергије за јавну расвјету на дан 30.04.2015. године износи 607.841,88 КМ. Противна страна предлаже да Регулаторна комисија одбије као неоснован захтјев подносиоца у вези са оспоравањем пореске фактуре број 04101790 од 10.11.2014. године у износу од 15.958,80 КМ која се односи на трошкове искључења и поновног укључења јавне расвјете.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 113. редовној сједници одржаној 2. септембра 2015. године, у Требињу, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је остављена могућност да странке у року од осам дана доставе коментаре на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, са могућношћу подношења коментара. У остављеном року, подносилац захтјева је доставио коментаре на закључак о рјешавању спора у скраћеном поступку и нацрт рјешења. Подносилац захтјева, поред понављања навода из захтјева за рјешавање спора, поново истиче недостатке обавјештења о искључењу у намјери да кроз оспоравање недостатка информације о могућности подношења приговора на обавјештење о искључењу у смислу одредбе члана 98. Општих услова издејствује ослобађање од плаћања трошкова искључења и поновног укључења 341 мјерног мјеста јавне расвјете у Граду Бијељини у износу од 15.958,80 КМ. Подносилац наводи да противна страна није испоштовала рок за искључење јер је то учинила осми дан од дана када им је уручена опомена пред искључење, те да се наведена шифра 810036 према цјеновнику услуга противне стране не може односити на њега, као лица који није у уговорном односу са противном страном, будући да са противном страном још увијек није закључен уговор о снабдијевању. У поднесеним коментарима се не наводе нове чињенице и докази који нису разматрани приликом утврђивања нацрта рјешења.
У поступку рјешавања овог спора извршен је увид у сљедећу документацију коју су странке приложиле: захтјев за рјешавање спора од 12.03.2015. године, поднесак подносиоца достављен противној страни „поврат пореске фактуре“ број 02/3-37-1-1631714 од 17.11.2014. године, одговор на приговор број 18976 од 10.12.2014. године, приговор подносиоца број 02/3-37-1-1818/14 од 23.12.2014. године достављен противној страни, одговор на приговор противне стране број 7141-2/14 од 09.02.2015. године, пореску фактуру број 04101790 од 10.11.2014. године на износ од 15.958,80 КМ, опомену пред искључење број 16828 од 13.10.2014. године, малопродајни фискални рачун у износу од 15.958,80 КМ, извод број 262 о промјенама средстава на рачуну од 07.11.2014. године, изјашњење противне стране број 1949-2/15 од 18.05.2015. године, документ „Достава података – тражи се“ број 3864 од 30.04.2015. године, документ „Достава података по допису број 3864 од 30.04.2015. године“ број 3864-1715 од 15.05.2015. године, опомену пред искључење број 14592 од 13.08.2014. године, документ „Евиденција искључења и укључења јавне расвјете број 18878 од 08.12.2014. године, документ „Расвјета искључена/укључена број 18879 од 09.12.2014. године са евиденцијом искључења и укључења јавних расвјета, документ „Одговор по допису број 19686 од 30.12.2015. године“ број 7149-1/14 од 04.02.2015. године, документ „одговор на допис број 02/3-37-1-1631/14 од 10.12.2014. године, документ „Достава поднеска ради изјашњења – тражи се“ број 7141-1/14 од 29.12.2014. године, картицу купца, обрачун камате и преглед мјерних мјеста и коментаре подносиоца захтјева на закључак о рјешавању спора у скраћеном поступку и нацрт рјешења од 17.09.2015. године
Након разматрања захтјева и коментара подносиоца захтјева, изјашњења противне стране, те приложених доказа, у овом поступку су утврђене сљедеће чињенице релевантне за одлучивање:
у евиденцијама противне стране, подносилац захтјева je регистрован као крајњи купац у Граду Бијељини у категорији потрошње „Остала потрошња на ниском напону – јавна расвјета“ на 443 активна мјерна мјеста у 1. тарифној групи;
према подацима из картице обрачуна купца, подносиоцу захтјева је редовно очитавана потрошња електричне енергије, а према подацима из картице потрошача подносиоцу захтјева су редовно испостављани рачуни за утрошену електричну енергију;
између подносиоца захтјева и противне стране није закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом;
подносилац захтјева не измирује уредно обавезе по основу испоручене електричне енергије и противној страни је на дан 30.06.2014. године по то основу дуговао износ од 296.133,50 КМ;
дана 13.08.2014. године, због дуга за утрошену електричну енергију, противна страна је подносиоцу захтјева доставила опомену пред искључење уз остављање рока за измирење обавеза до 20.08.2014. године;
у остављеном року до 20.08.2014. године, подносилац захтјева није платио дуг по основу утрошене електричне енергије, а противна страна није обуставила даљу испоруку електричне енергије јавној расвјети;
дана 13.10.2014. године, противна страна је због дуга за утрошену електричну енергију који је са стањем на дан 31.08.2104. године износио 353.665,40 КМ подносиоцу захтјева доставила нову опомену пред искључење, те је подносиоцу захтјева заказала искључење почев од 22.10.2014. године;
у остављеном року до 22.10.2014. године, подносилац захтјева није платио дуг по основу утрошене електричне енергије који је тада износио 383.199,23 КМ;
противна страна је 22.10.2014. године започела искључење и у периоду 22.10.-06.11.2014. са дистрибутивне мреже искључила 374 мјерна мјеста јавне расвјете;
процедура поновног укључења мјерних мјеста јавне расвјете је извршена у периоду 03.11.–24.11.2014. године, када је извршено укључење свих 374 мјерних мјеста;
дана 07.11.2014. године подносилац захтјева је извршио уплату износа од 165.112,92 КМ као дијела дуга по основу утрошене електричне енергије за јавну расвјету;
противна страна је дана 10.11.2014. сачинила пореску фактуру број 04101790 у износу од 15.958,80 КМ за 341 мјерно мјесто и доставила је подносиоцу захтјева, а која се односи на трошкове искључења и поновног прикључења и издала малопродајни фискални рачун број 13708 на овај износ;
подносилац захтјева није платио износ од 15.958,50 КМ по фактури од 10.11.2014. године;
поднеском од 17.11.2014. године, подносилац захтјева је противној страни извршио поврат пореске фактуре, а противна страна је подносиоцу захтјева доставила одговор на поднесак;
поступајући по приговору подносиоца од 23.12.2014. године, Одјељење за приговоре и жалбе крајњих купаца противне стране је одговором на приговор од 09.02.2015. године одбило у цјелости као неоснован приговор подносиоца.
На основу наведених чињеница, неспорно је утврђено да је противна страна имала правни основ за примјену мјере обуставе испоруке електричне енергије. Наиме, одредбом члана 80. алинеја 3. Закона о електричној енергији, као и одредбом члана 97. став 1. тачка 1. Општих услова, прописано је да дистрибутер може обуставити испоруку електричне енергије искључењем објекта крајњег купца са мреже, ако крајњи купац не плаћа утрошену електричну енергију у року одређеном уговором или Општим условима, а чланом 98. став 4. Општих услова прописано је да је дистрибутер дужан претходно обавијестити крајњег купца у писаној форми о недостацима и неправилностима због којих се може обуставити испорука електричне енергије и одређује рок и термин искључења. Како је из картице потрошача видљиво да електрична енергија за потребе јавне расвјете у граду Бијељини није редовно плаћана у дужем временском периоду од стране подносиоца захтјева, а дуг са стањем на дан 31.08.2014. године је износио од 353.665,40 КМ, противна страна је због неплаћања овог дуга правилно примијенила наведене одредбе Закона о електричној енергији и Општих услова. Будући да подносилац захтјева према опомени пред искључење од 10.11.2014. године није измирио овај дуг у остављеном року до 22.11.2014. године, противна страна је приступила процедури искључења 374 мјерна мјеста јавне расвјете. Иако је дана 07.11.2014. године подносилац захтјева извршио уплату износа од 165.112,92 КМ по основу утрошене електричне енергије за јавну расвјету, ова уплата није довољна да се измири цјелокупан дуг. Противна страна је испоштовала и процедуру која претходи обустави испоруке електричне енергије доставивши подносиоцу захтјева благовремено обавјештење о искључењу, како је то прописано одредбом члана 98. Општих услова. Наводи подносиоца да опомена пред искључење, односно обавјештење о искључењу није сачињено у складу са чланом 98. Општих услова су неосновани и усмјерени су на избјегавање или одлагање плаћања утрошене електричне енергије. Опомена пред искључење која је издата 13.08.2014. године, али по којој искључење јавне расвјете није извршено, као и Опомена пред искључење од 13.10.2014. године, садржи правни основ за искључење, а то је дуг подносиоца захтјева, те период у којем се намјерава приступити искључењу јавне расвјете, са позивом подносиоцу да припреми своје објекте прије искључења ради превенције евентуалног настанка штете. Поред тога, подносиоцу захтјева је противна страна дана 13.08.2014. године доставила опомену, односно обавјештење о искључењу када противна страна није приступила обустави испоруке електричне енергије. Иако опомена пред искључење нe садржи информацију о подношењу приговора на обавјештење о искључењу, подносиоцу захтјева је остављен примјерен и разуман рок да од момента достављања ове опомене до почетка обуставе испоруке да, у складу са одредбом члана 98. став 2. тачка ж) Општих услова поднесе приговор на обавјештење о искључењу противној страни или да се о могућностима за његово подношење информише у услужном центру противне стране. Будући да је опомена пред искључење издата 13.10.2014. године, а искључење мјерних мјеста јавне расвјете започето 22.10.2014. године, противна страна је поступила у складу са одредбом члана 98. став 3. Општих услова, којом је прописано да рок за искључење наведен у обавјештењу не може бити краћи од осам дана од дана достављања обавјештења. Дакле, противна страна је претходно обавијестила подносиоца захтјева о најављеној обустави испоруке електричне енергије и у смислу одредбе члана 80. алинеја 3. Закона о електричној енергији, Након обуставе испоруке електричне енергије, подносилац није измирио дуг по основу утрошене електричне енергије. Поред тога, противна страна је имала основа и да у претходном периоду примјеном одредбе члана 97. став 1. тачка ј) Општих услова због тога што није закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом, изврши обуставу испоруке електричне енергије подносиоцу захтјева. Чланом 98. став 1. тачка ж) Општих услова прописано је да обавјештење о искључењу између осталог садржи и могућност за подношење приговора дистрибутеру или снабдјевачу на разлоге искључења те поступак по приговору. Наиме, на сваком издатом рачуну за утрошену електричну енергију наводи се рок за плаћање рачуна који је до 25-тог мјесецу, а чије неплаћање доводи до настанка основа за обуставу испоруке електричне енергије, тако да је обавјештење о искључењу само још један додатни упозоравајући акт за неизимирене обавезе по основу утрошене електричне енергије који претходи искључењу. Без обзира на чињеницу што подносиоцу захтјева у опомени пред искључење није назначена информација о могућности за подношење приговора дистрибутеру - снабдјевачу на разлоге искључења те поступак по приговору, ово није релевантана околност да мјеру обуставу испоруке електричне енергије учини неоснованом. Поред тога, ово обавјештење нема карактер управно - правног акта који би такву поуку као саставни дио морао садржавати. Па и у ситуацији када у управно-правном акту нема поуке о правном средству, странка може поступити по прописима а може у року од осам дана тражити од органа који је донио рјешење да га допуни како је то прописано одредбом члана 198. Закона о општем управном поступку, али овај недостатак не чини акт неважећим. Имајући у виду наведено, приговор противне стране због недостатка информације о могућности подношења приговора на обавјештење о искључењу, није релевантан са становишта сврхе самог обавјештења, а подносилац ову околност истиче са циљем да издејствује ослобађање од плаћања трошкова искључења и поновног укључења јавне расвјете у износу од 15.958,80 КМ која се односи на трошкове искључења и поновног укључења 341 мјерног мјеста јавне расвјете у Граду Бијељини.
Дакле, ни подносилац захтјева не спори чињеницу да је преузео електричну енергију коју је противна старана испоручила и фактурисала, па је према томе подносилац захтјева обвезник плаћања рачуна по основу испоручене електричне енергије за потребе јавне расвјете у граду Бијељини. Ова обавеза је прописана одредабама члана 14. став 1. алинеја 7. и 63. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РепублиКе Српске“, број 101/04).
Противна страна је дана 10.11.2014. сачинила пореску фактуру број 04101790 у износу од 15.958,80 КМ а која се односи на трошкове искључења за 341 мјерно мјесто. Ова фактура је сачињена у складу са Цјеновником услуга противне стране који је објављен на њеној интернет страници, а који се примјењује од 01.01.2010. године - шифра 810036 трошкови искључења и поновног укључења, коју је противна страна доставила подносиоцу захтјева и издала малопродајни фискални рачлун број 13708 на овај износ. С тим у вези, противна страна је правилно примјенила одредбу члана 104. став 1. Општих услова којом је прописано да ће се у случају обуставе испоруке електричне енергије због разлога наведених у члану 97. Општих услова извршити обрачун трошкова искључења и поновног укључења, које трошкове сноси крајњи купац, тј. подносилац захтјева. Наводи подносиоца да се наведена шифра за обрачун трошкова искључења и укључења не може примјенити јер још увијек није закључен уговор о снабдијевњу су неосновани. Иако између странака није закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом у писаној форми, на основу оцјене прикупљених доказа, а посебно енергетске картице, картице потрошача, рачуна за испоручену електричну енергију, извода банке о извршеном плаћању, те изјашњења противне стране утврђено је да је противна страна у дужем временском периоду испоручивала електричну енергију подносиоцу захтјева за потребе јавне расвјете, коју је подносилац захтјева плаћао, али неблаговремено и неуредно, што потврђује постојање уговорног односа поводом испоруке електричне енергије. Истина, одредбом члана 76. Закона о електричној енергији прописано је да се уговор о купопродаји електричне енергије закључује у складу са Законом о облигационим односима, а одредбом члана 77. истог закона прописан је садржај овога уговора. Такође је одредбама члана 10. тачка а. и б. и члана 11. став 2. тачка а. Општих услова прописана обавеза снабдјевача и крајњег купца да закључе уговор о снабдијевању електричном енергијом, а одредбом члана 51. Општих услова прописан је обавезан садржај уговора о снабдијевању. Међутим, ни законским одредбама ни одредбама Општих услова није прописано да се уговор о снабдијевању мора закључити у писаној форми, нити је прописано да је писана форма овога уговора услов његове важности.
У овом случају је неспорно да није закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом у писаној форми и то се неријетко догађа у пракси. У овом случају мјерна мјеста подносиоца захтјева су у дужем временом периоду прикључена на електродистрибутивну мрежу, па потребно је указати да је у то вријеме била прописана правна претпоставка да је уговор о снабдијевању закључен под одређеним околностима, иако такав уговор није закључен у писменој форми. У овом случају су непобитно утврђене чињенице да су мјерна мјеста јавне расвјете дуги низ година прикључена на мрежу, да се континуирано испоручује електрична енергија, да се мјерна мјеста редовно очитавају, да се редовно фактурише утрошена електрична енергија, да је противна страна прихватила подносиоца као дугогодишњег крајњег купца ектричне енргије и да је подносилац плаћао испоручену електричну енергију, те да су електроенергетски и технички услови за прикључење на дистрибутивну мрежу ових мјерних мјеста већ одавно испуњени. На основу наведених чињеница неспорно да између дистрибутера-снабдјевача и подносиоца постоји правни однос поводом испоруке електричне енергије, односно постоји уговор о снабдијевању електричном енергијом, само што је тај уговор у усменој форми.
Може се закључити да наведене одредбе закона и Општих услова стреме да се уговор о снабдијевању електричном енергијом закључи у писаној форми, како би се лакше доказало постојање уговора и како би постојала извјесност о правима и обавезама уговорних страна из тога правног односа, што је један од значајних предуслова да се уговори уредно извршавају. Овакав закључак произилази и из одредбе члана 111. Општих услова, којим је прописан рок за закључење уговора о снабдијевању оних крајњих купаца који према ранијим прописима нису морали да закључе такве уговоре, јер је била прописана правна претпоставка да су ти уговори закључени под одредђеним околностима. То су прописи који су важили прије доношења Закона о електричној енергији и Општих услова. Међутим, незакључење овога уговора у писаној форми не може се аутоматизмом искључити постојање таквог уговора, када други докази потврђују да постоји такав уговор, као што су енергетске картице, картице потрошача, рачуни за испоручену електричну енергију, докази о извршеном плаћању, те изјашњење противне стране. Уколико би се би се на основу наведених доказа извео чињенични закључак да не постоји уговорни однос у овом случају, на тај начин би се повриједило једно од основних начела облигационих односа из одредбе члана 15. Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ", број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89) и ("Службени Гласник Републике Српске", број 17/93, 3/96, 39/03, 74/04), а то је једнака вриједност узајамних давања у двостраним односима. Из наведених разлога нису се могли прихвати коментари подносиоца на закључак о рјешавању спора у скраћеном поступка и на нацрт рјешења.
Имајући у виду наведени чињенични и правни основ, одбијен је као неоснован захтјев за подносиоца у вези са оспоравањем пореске фактуре број 04101790 од 10.11.2014. године у износу од 15.958,80 КМ која се односи на трошкове искључења и поновног укључења јавне расвјете, што је одлучено тачком 1. диспозитива рјешења.
Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку, а трошкови поступка су били незнатни, те како ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Поука о правном лијеку се заснива на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици и члана 5. и 15. Закона о управним споровима (Службени гласник Републике Српске, број 109/05 и 63/11).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема овог рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић
Владислав Владичић
