Број: Р-12-462-85/10
Датум: 30.06.2010.
На основу члана 28. став 1. алинеја 1. и 6. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09 и 92/09), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10) и члана 87. став 1. тачка а) и б) Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 71/05), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Тешановић Гојка из Бања Луке, против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција" Бања Лука, у вези са правом на напајање електричном енергијом и одбијањем испоруке електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српскејена 12. редовној сједници одржаној 30. јуна 2010. године донијела
РЈЕШЕЊЕ
- УСВАЈА СЕ захтјев Тешановић Гојка из Бања Луке за раздвајање дуга за утрошену електричну енергију на мјерном мјесту наплатни број:109334810 и налаже се МХ ЕРС ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука да изврши корекцију обрачуна утрошене електричне енергије и камата на овом мјерном мјесту на начин да раздвоји дуг по основу утрошене електричне енергије који је настао у стану на адреси Марка Липовца број 94, од дуга на мјерном мјесту у улици Краља Николе број 16. који је настао потрошњом подносиоца захтјева.
- Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
Образложење
Поднеском насловљеним као „Приговор на обрачун утрошене електричне енергије“ од 20.11.2009. године, а који је у Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) запримљен дана 30.11.2009. године и заведен под бројем 01-978-1/09, Тешановић Гојко из Бања Луке (у даљем тексту: подносилац захтјева) покренуо је поступак за рјешавање спора пред Регулаторном комисијом против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција“ Бања Лука (у даљем тексту: противна страна), у вези са одбијањем испоруке електричне енергије и правом на напајање електричном енергијом. У захтјеву подносилац наводи даје до новембра 1995. године становао у објекту на адресиМарка Липовца број 94.у коју се након његовог исељења уселио Гаук Драган, избјеглица из Хрватске, који је радио у ЦЈБ Бања Лука. Након исељења са наведене адресе подносилац захтјева се настанио на новој адреси Краља Николе број 16. гдје се, према његовим наводима, пријавио као потрошач електричне енергије и у више наврата покушавао да се одјави са адресе Марка Липовца број 94. Према обавјештењу о искључењу од 03.03.2009. године подносилац захтјева, као регистровани крајњи купац на мјерном мјесту на адреси Краља Николе број 16. наплатни број:109334810, се терети за дуг у износу од 6.926,28 КМ. Већи дио наведеног дуга је, према наводима подносиоца захтјева, настао на мјерном мјесту у објекту на адресиМарка Липовца број 94.у вријеме када је исти користио Гаук Драган са породицом. С тим у вези, подносилац захтјева се у више наврата обраћао противној страни за ослобађање од обавезе плаћања туђег дуга. Као доказ да није трошио електричну енергију на наведеној адреси приложио је увјерење број 08-04/3-207-64238 Министарства унутрашњих послова о пријави пребивалишта на подручју општине Бања Лука од 17.03.2009. године. Подносилац захтјева сматра да није одговоран за дуг по основу утрошене електричне енергије, који је настао као посљедица потрошње електричне енергије од стране другог лица, а како му противна страна пријети обуставом испоруке електричне енергије, из тог разлога тражи од Регулаторне комисије да утврди износ дуга који му је пренесен како би могао регулисати свој дуг.
Дана 15.12.2009. године, Регулаторна комисија је захтјев подносиоца са прилозима доставила на одговорпротивнојстрани, ради изјашњења идостављањадоказа којима располаже, а противна страна је, након ургенције од 04.02.2010. године, тек дана 28.05.2010. године доставила Регулаторној комисији изјашњење са расположивом документацијом.
У траженом изјашњењу противна страна је навела да је дана 07.02.2007. године на мјерном мјесту наплатни број:109334810на адреси Краља Николе број 16. у Бањој Луци као крајњи купац регистрован Тешановић Гојко. Дана 02.08.2003. године подносилац захтјева је регистрован као крајњи купац електричне енергије на мјерном мјесту у стану на адресиМарка Липовца број 94. ЕДБ:103415101 на основу пријаве број 3805 и Записника Министарства за избјегла и расељена лица оњеговом увођењу у посјед сачињеног дана 30.05.2003. године. На овом мјерном мјесту је дана 02.02.2009. године, на основу Захтјева за регистрацију број 9177/08 од 31.12.2008. године, као крајњи купац регистрован Гаук Невен. На основу наведеног захтјева, Уговора о поклону закљученог дана 31.01.2007. године и Рјешења Министарства унутрашњих послова Републике Српске број 05/1-2-372-35 од 26.12.2005. године дана 29.01.2009. године извршен је пренос дуга са овог мјерног мјеста ЕДБ:103415101 на мјено мјесто подносиоца захтјева ЕДБ:109334810 и то према сачињеном Захтјеву за корекцију од 28.01.2009. године у износима: салдо енергије 2.751,43 КМ салдо камате 2.553,85 КМ и салдо камате од 32,61 КМ. Поред тога противна страна наводи да је са подносиоцем захтјева дана 26.12.2007. године закључен Уговор о репрограмирању дуга по рачунима за утрошену електричну енергију на мјерном мјесту наплатни број:109334810на адреси Краља Николе број 16 који подносилац захтјева није поштовао, те је исти раскинут. Према наводима противне стране на овом мјерном мјесту је извршена обустава испоруке електричне енергије.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 11. редовној сједници одржаној 15.06.2010. године, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак о рјешавању овог спора у скраћеном поступку и нацрт рјешења су достављени странкама и остављен им је рок од пет дана за достављање коментара.
У остављеном року подносилац захтјева је доставио коментаре на нацрт рјешења. Подносилац наводи да је сагласан са нацртом рјешења, те предлаже да се рјешењем одлучи и о реактивирању Уговора о репрограму дуга са противном страном, закључен дана 26.12.2007. године, на мјерном мјесту наплатни број 109334810, на адреси Краља Николе 16 за салдо енергије од 2.751,43 КМ, салдо камате од 2.553,85 КМ и 32,61 КМ, те да се подносилац захтјева обавеже да након реактивирања Уговора о репрограму, редовно сваки мјесец уплаћује назначени износ од 21,48 КМ на рачун противне стране и да остатак дуга измири у више мјесечних рата, а затим настави редовно сваки мјесец измиривање доспјеле обавезе за утрошену електричну енергију. Међутим, могућност и условизакључења уговора о репрограму супредмет договарања и споразумијевања крајњих купаца и снабдјевача око начина регулисања међусобних права и обавеза, као уговорних страна, поводом снабдијевања електричном енергијом. Уговором о репрограму снабдјевач, у оквиру своје пословне политике, даје погодност крајњем купцу, да одложно плаћа обавезе по основу испоручене електричне енергије. Дакле, неспорно је да је крајњи купац у обавези да снабдјевачу плати доспјеле обавезе по основу испоручене електричне енергије, а да ли ће снабдјевач омогућити крајњем купцу одложно плаћање ове обавезе, односно о томе се споразумити са крајњим купцем, овиси од његове пословне политике коју објављује и примјењује једнако према свим крајњим купцима, а на основу члана 86. став 2, 3. и 4. Општих условаза испоруку и снабдијевање електричном енергијом - у даљем тексту: Општи услови ("Службени гласник Републике Српске", број 85/08). Због тога нема основа да се одлукама независног регулаторног тијела, у овом случају Регулаторне комисије, налаже закључење таквих уговора. Поред тога, закључени уговори, као што је и уговор о репрограму, обавезују уговорне стране, а за рјешавање спорова из таквих уговора, као спорова грађанскоправне природе, надлежан је суд на основу одредбе члана 26. став 2. тачка а. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 111/04, 109/05 и 37/06, 119/08). Имајући у виду наведене одредбе, коментари подносиоца се нису могли прихватити.
Након разматрањазахтјева подносиоца и изјашњења противне стране као и извршеног увида у приложену документацију странака, утврђене су сљедеће чињенице:
- подносилац захтјева је био носилац станарског права на стану у улици Марка Липовца број 94. на основу уговора о кориштењу стана закљученог дана 11.04.1989. године и једини регистровани крајњи купац на овом мјерном мјесту до 02.02.2009. године;
- Рјешењем Министарства унутрашњих послова Републике Српске, ЦЈБ Бања Лука број: 06/4-372-6109 од 21.07.1999. године, као власника, предметни стан је додијељен на привремено кориштење Гаук Драгану, раднику ЦЈБ Бања Лука а рјешењем истог органа број 05/1-2-372-35 од 26.12.2005. године, након ревизије и чињенице да користи стан, додијељен на трајно коришћење;
- дана 17.07.2003. године подносилац захтјева је закључио уговор о надзиђивању стана на објекту у Улици Краља Николе број 16. у Бањој Луци;
- подносилац захтјева је дана 07.02.2007. године регистрован каокрајњи купац електричне енергије на мјерном мјесту ЕДБ:109334810на адреси Улица Краља Николе број 16. у Бањој Луци;
- дана 29.01.2009. године извршен је пренос дуга са мјерног мјеста у предметном стану на мјерно мјесто подносиоца захтјева ЕДБ:109334810 и то према сачињеном Захтјеву за корекцију од 28.01.2009. године у износима: салдо енергије 2.751,43 КМ салдо камате 2.553,85 КМ и салдо камате од 32,61 КМ;
- на мјерном мјесту ЕДБ:103415101 у предметном стану је дана 02.02.2009. године као крајњи купац регистрован Гаук Невен, на основу Захтјева за регистрацију број 9177/08 од 31.12.2008. године.
На основу наведених чињеница усвојен је захтјев подносиоца, јер је утврђено да му је противна страна пренијела дуг за утрошену електричну енергију на мјерном мјесту ЕД број 103415101, у укупном износу од 5.337,89 КМ, упркос чињеници да је електричну енергију користило друго лице као законити корисник предметног стана.
На основу увида у Рјешење Министарства унутрашњих послова Републике Српске, ЦЈБ Бања Лука број: 06/4-372-6109 од 21.07.1999. године утврђено је да је стан у Улици Марка Липовца број 94. додијељен на привремено кориштење Гаук Драгану, раднику МУП РС ЦЈБ Бања Лука, а рјешењем истог органа број 05/1-2-372-35 од 26.12.2005. године, након ревизије и чињенице да користи стан, додијељен му на трајно кориштење.
Гаук Драган, као законити корисник предметног стана, који је у спорном периоду трошио електричну енергију, имао је обавезу да се региструје код противне стране као крајњи купац, а истовремено противна страна, није указивала Гаук Драгану да поднесе захтјев за регистрацију, што је супротно њеном интересу да уговорно регулише фактичке и правне промјене услова за регистрацију крајњих купаца, а у циљу извјесности обавезе плаћања. Овакве и сличне активности противна страна треба континуирано предузимати у циљу остваривања основног пословног интереса да на уговорно регулисан и извјестан начин испоручује и наплаћује утрошену електричну енергију, а у циљу наплате својих доспјелих потраживања. То значи да се наплата потраживања, као једна од обавеза снабдјевача из члана 10. тачка в. Општих услова, не обезбјеђује аутоматизмом у прописивању и уговарању, већ константним и правовременим предузимањем одговарајућих активности за наплату потраживања.
Поред пропуста у погледу регистрације крајњег купца, противна страна није предузимала одговарајуће мјере и активности за наплату потраживања за утрошену електричну енергију на овом мјерном мјесту тј. у периоду када је у посједу објекта био ранији корисник, иако на овом мјерном мјесту није у том периоду редовно уплаћиван дуг за утрошену електричну енергију, који се стално увећавао. Усљед ових пропуста, несновано се противна страна позива на чињеницу регистрације крајњег купца, као основ за задужење и наплату дуга од подносиоца захтјева, само из разлога да би се отклониле штетне посљедице овога пропуста.
Противна страна је неосновано извршила пренос дуговањау износу од 5.337.89 КМ, са мјерног мјеста ЕДБ: 103415101 које је сада регистровано на име Гаук Невена, на мјерно мјесто подносиоца захтјева ЕД број 109334810, што је у супротности са одредбом члана 15. Закона ооблигационим односима (''Службени гласник СФРЈ'', број: 29/78, 39/85, 57/89) и (''Службени гласник Републике Српске'', број; 17/93, 3/96, 39/03)којом јепрописано да у заснивању двостраних уговора, као што је и уговор о снабдијевању електричном енергијом,стране полазе од начела једнаке вриједности узајамних давања, тј. еквивалентности и одредби члана 34. став 2. Закона о заштити потрошача („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 25/06), којом је прописано да се обавеза плаћања економских услуга у које спада и испорука електричне енергије мора односити само на стварног корисника и/или на страну која је потписала уговор.
Штетне посљедице оваквих пропуштања не могу се отклањати на начин да се потраживања кумулирају на картицу подносиоца захтјева за мјерно мјесто ЕД број 109334810, на коме се дјелимично измирују обавезе по основу утрошене електричне енергије. Књижењем ових потраживања на једном мјесту, на једностран начин се може утицати на промјену правне позиције појединог потраживања, а што свакако може имати штетне посљедице за подносиоца захтјева. Постојање услова за обуставу испоруке електричне енергије на мјерном мјесту подносиоца захтјева у Улици Краља Николе број 16. у Бањој Луципотребно је цијенити према стању након што се раздвоје обавезе по основу испоручене електричне енергије на овом мјерном мјесту од обавезе по основу испоручене електричне енергије на мјерном мјесту ЕДБ: 103415101, у улици Марка Липовца број 94. С обзиром на наведени чињенични и правни основ, одлучено је као у тачки 1. диспозитива овога рјешења.
У овом случају, обавеза плаћања утрошене електричне енергије, може бити утврђена кориснику стамбеног објекта у том периоду, јер је био законити корисник објекта, а при том испуњавао услове за регистрацију, која није извршена.
Узимајући у обзир да се овај спор рјешава у скраћеном поступку и да су трошкови поступка били незнатни, те да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Поука о правном лијеку заснива се на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици („Службени гласник Републике Српске“ број 49/09) и одредбама члана 5. и 15. Закона у управним споровина („Службени гласник Републике Српске“ број 109/05).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Миленко Чокорило
