Skip to Content

Рјешење: Халил Халиловић, Бања Лука

Постављено у
Верзија прилагођена за штампање

Број: Р-07-261-50/10
Датум: 13. 04. 2010.

На основу члана 28. став 1. алинеја 6. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09 и 92/09), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 37. став 1. тачка 4. Пословника о раду Регулаторне комисије за електричну енергију Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 96/04) и члана 87. став 1. тачка а) и б) Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 71/05), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Халиловић Халила из Бања Луке против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција" Бања Луке, у вези са одбијањем испоруке електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске јена седмој редовној сједници одржаној 13.04.2010. годинеу Требињу, донијела

 РЈЕШЕЊЕ

 

  1. ОДБИЈА СЕ приговор Халиловић Халила из Бања Луке на обавјештење о искључењу електричне енергије на мјерном мјесту наплатни број 101816950 у улици Браце Поткоњака број 11 2А у Бањој Луци, као неоснован.
  2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.

 Образложење

Поднеском насловљеним као „Приговор на захтјев за искључење електричне енергије“ од 12.11.2009. године, а који је у Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) запримљен дана 16.11.2009. године и заведен под бројем 01-946-1/09, Халиловић Халил из Бања Луке (у даљем тексту: подносилац захтјева) покренуо је поступак за рјешавање спора пред Регулаторном комисијом против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција“ Бања Лука (у даљем тексту: противна страна), у вези са одбијањем испоруке електричне енергије. У захтјеву подносилац наводи даје као повратник, према записнику Министарства за избјегла и расељена лица број: 05-050-02-01-1049/99 сачињеног дана 04.01.2000. године, ушао у посјед свога стана, те да од тада редовно плаћа електричну енергију. Према обавјештењу о искључењу од 26.10.2009. године подносилац захтјева се терети за дуг који на дан 24.10.2009. године износи 1.773,19 КМ, који дуг је, према наводима подносиоца, настао у вријеме када су његов стан користила друга лица. У поднеску је даље наведено да се притужбом обратио и Предсједнику Владе РС у вријеме када му је била обустављена испорука електричне енергије, након чега му је омогућено поновно право на напајање електричном енергијом. Како је у неколико наврата покушао да са представницима противне стране ријеши спорни дуг на начин да му отпишу дуг за електричну енергије коју он није потрошио, а с обзиром да противна страна није удовољила његовом захтјеву то подносилац сматра ''да га одговорни у "Електрокрајини"  шиканирају и малтретирају вјероватно што не припада већинском народу у РС.

Дана 30.11.2009. године, Регулаторна комисија је захтјев подносиоца са прилозима доставила на одговорпротивнојстрани, ради изјашњења идостављањадоказа којима располаже. Након ургенције за поступање по овом захтјеву од 04.02.2010. године, противна страна је дана 01.03.2010. године доставила Регулаторној комисији изјашњење са расположивом документацијом.

У наведеном изјашњењу противна страна је навела да је подносилац захтјева, дана 17.01.2000. године, регистрован као крајњи купац електричне енергије на мјерном мјесту у улици Браце Поткоњака број 11 2А у Бањој Луци, наплатни број 101816950, а на основу Записника Министарства за избјегла и расељена лица о увођењу у посјед сачињеног дана 04.01.2000. године и на основу пријаве обрачунског бројила за домаћинство број 38. Извршеник Новаковић Милош је принудно одјављен, број одјаве 33/00. Приликом поврата имовине подносиоцу захтјева стање утрошене електричне енергије на бројилу број 3416289 било је: ВТ-36374 и МТ-23599, што је констатовано на наведеном записнику Министарства за избјегла и расељена лица о увођењу у посјед сачињеног дана 04.01.2000. године. Приликом пријаве подносиоца захтјева као купца електричне енергије дана 17.01.2000. године утврђена су иста стања на бројилу као и у наведеном записнику- пријава обрачунског бројила за домаћинство број 33. На мјерном мјесту подносиоца захтјева није извршена обустава испоруке електричне енергије према обавјештењу о искључењу од 26.10.2009. године имајући у виду да се подносилац обратио Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске. Обавеза подносиоца захтјева приликом поврата имовине у смислу одредби Споразума о поновном прикључењу стамбених објеката повратника на електродистрибутивну мрежу у БиХ била је да непосредно, по увођењу у посјед, лично достави записник о увођењу у посјед издат од стране Министарства за избјегла и расељена лица како би се разграничиле обавезе претходног корисника од обавеза повратника.

Регулаторна комисија  је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на шестој редовној сједници одржаној 25. 03. 2010. године, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. О намјери и разлозима провођења скраћеног поступка обавијештене су странке у поступку и јавност и остављен им је рок за упућивање коментара, како је то прописано чланом 87. став 2. Правилника. Нацрт рјешења је достављен странкама са могућношћу давања коментара на исти у року од 5 дана, рачунајући од дана пријема нацрта рјешења у складу са чланом 87. став 3. Правилника. У остављеном року подносилац захтјева је доставио примједбе на нацрт рјешења.

Након разматрањазахтјева подносиоца,изјашњења противне странеи достављених примједби као и извршеног увида у приложену документацију странака, утврђене су сљедеће чињенице:

  • подносилац захтјева је, на основу Записника Министарства за избјегла и расељена лица, дана 04.01.2000. годинеуведен у посјед стана у улици Браце Поткоњака број 11 2А у Бањој Луци са стањем бројилаВТ 36374 и МТ-23599;
  • дана 17.01.2000. године подносилац захтјева је регистрован као крајњи купац електричне енергије на мјерном мјесту наплатни број 101816950, на истој адреси са стањем бројилаВТ 36374 и МТ-23599;
  • први рачун на име подносиоца издат је у априлу 2000. године , за мјесеце јануар, фебруар и март, са почетним стањем на бројилу наведеним у записнику Министарства за избјегла и расељена лица о увођењу у посјед од 04.01.2000. године и стању из пријаве подносиоца захтјева као купца електричне енергије дана 17.01.2000. године;
  • подносиоцу захтјева је редовно очитавана потрошња електричне енергије и  испостављани рачуни;
  • противна страна је крајем 2002. године, обуставила испоруку електричне енергије на овом мјерном мјесту,радидуга за утрошену електричну енергију у износу од 915,01 КМ, акоји дуг је настао у периоду кадаје електричну енергију трошио подносилац захтјева;
  • на захтјев подносиоца, противна страна је од априла мјесеца 2006. године наставила испоруку електричне енергије, иако у периоду обуставе испоруке електричне енергије није плаћен постојећи дуг;
  • подносилац захтјева од априла мјесеца 2006. године, према подацима из картице потрошача,  плаћа дио дуга за утрошену електричну енергију;
  • противна страна је дана 26.10.2009. године подносиоцу захтјева издала обавјештење о искључењу због дуговања у износу од 2.171,49 КМ, али му није извршила обуставу испоруке електричне енергије.

С обзиром на наведени чињенични и правни основ утврђено је да је захтјев подносиоца, којим приговара на обавјештење о искључењу, у цјелости неоснован.

Неспорно је да је подносилац захтјева ушао у посјед свог објекта и да је приликом уласка у посјед стање на бројилу било ВТ 36374 и МТ-23599, те да се подносилац захтјева регистровао као крајњи купац код противне стране дана 17.01.2000. године са истим стањем бројила. Такође је неспорно, да је први рачуну за утрошену електичну енергију за претходно тромјесечје на овом мјерном мјесту, издат у априлу 2000. године на износ од 122,00 КМ. Ово је дуг за утрошену електричну енергију који је настао након уласка подносиоца захтјева у посјед објекта, тако да је неоснован навод подносиоца да то није његов дуг. Како подносилац захтјева није платио наведени износ рачуна нити је, након тога уредно измиривао обавезе по основу утрошене електричне енергије то му је крајем 2002. године обустављена испоруке електричне енергије због дуга у износу од 915,01 КМ. Након наставка испоруке електричне енергије у 2006. години, подносилац захтјева такође није плаћао у цјелости дуг за утрошену електричну енергију, тако да дуг по основу испоручене електричне енергије на дан 31.01.2010. године износи 2.143,97 КМ. На основу прикупљених доказа неспоран је износ дуга подносиоца захтјева, а који је противна страна обрачунала и фактурисала као снабдјевач тарифних купаца, у складу са чланом 10. тачка в. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – у даљем тексту: Општи услови („Службени гласник Републике Српске“, број 85/08). Противна страна је извршила и обрачун камата због неблаговременогплаћања доспјелих обавеза подносиоца захтјева  у складу са чланом 277. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ, број: 29/78, 39/85, 45/86и57/89) и („Службени гласник Републике Српске“, број 17/93, 3/96, 39/03и74/04), те у складу са Законом о висини стопе затезне камате („Службени гласник Републике Српске, број 19/01, 52/06и 103/08).

Наводи подносиоца који се односе на обрачун камата такође су неосновани будући да је Регулаторна комисијау два наврата, у оквиру своје надлежности, извршила ванредну надзорну провјеру у ЗП “Електрокрајина” а.д. Бања Лука, као корисника дозволе за обављање дјелатности дистрибуције електричне енергије и дозволе за обављање дјелатности снабдијевања тарифних купаца електричном енергијом у погледу обрачуна камата, којом приликом нису уочене неправилности при обрачуну камата на утрошену електричну енергију, нити је било обрачуна камате на камату. Међутим, за случајеве када салдо дуга по основу обрачунате камате прелази салдо дуга по основу утрошене електричне енергије РЕРС је донио рјешењеброј Р-01-108-5/09 од 24.03.2009. године, према комеје дистрибутер - снабдјевач дужан да изврши корекцију обрачуна камате по захтјеву крајњег купца до износа главног дуга у складу са одредбомчлана 4б.Закона о висини стопе затезне камате ("Службени гласник Републике Српске" 19/01, 52/06,103/08) којом је прописано да "износ обрачунате затезне камате не може бити већи од главног дуга“. Уколико се ради о таквој ситуацији, онда је потребно да се крајњи купац, у писаној форми, обрати противној страните са њом у складу са наведеним рјешењем и законском одредбом регулише међусобне односе.

Што се тиче позивања подносиоца захтјева на застарјелост потраживања у поднесеним примједбама на нацрт рјешења, потребно је указати да Регулаторна комисија није надлежна да одлучује о приговору застарјелости. О том приговору може одлучити само надлежи суд на основу одредбе члана 360. став 3. Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89) и ("Службени Гласник Републике Српске" број 17/93, 3/96, 39/03, 74/04) и члана 26. став 2. тачка а. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 111/04, 109/05 и 37/06, 119/08).

Наводи подносиоца о дискриминацијии повреди права из одредби Европске конвенције, устава и Закона о забрани дискриминације су неосновани. У поступцима пред Регулаторном комисијом странке и учесници имају једнак третман, без обзира на националну припадност или социјално поријекло, вјеру, политичко и друго мишљење или други статус.

Поред наведеног, а у вези коментара подносиоца захтјева да  Регулаторна комисија наложи противној страни да поднесе тужбу суду потребно је нагласити да Регулаторна комисија није надлежна за овакву врсту налога јер и једна и друга страна у овом поступку има право да покрене поступак пред судом.

Одредбомчлана 80. алинеја 3. Закона о електричној енергији и чланом 98. став 1. тачка и. Општих услова прописано је да дистрибутер може обуставити испоруку електричне енергије искључењем објекта крајњег купца са мреже, ако крајњи купац не плаћа утрошену електричну енергију у року одређеном уговором или Општим условима, а одредбом члана 98. став 4. Општих услова је прописано да је дистрибутер дужан претходно обавијестити крајњег купца у писаној форми о недостацима и неправилностима због којих се може обуставити испорука електричне енергије и одредити рок и термин искључења. Имајући у виду наведени чињенични и правни основ, а посебно чињеницу да подносилац захтјева није доказао неоснованост дуга за утрошену електричну енергију и да је противна страна у складу са прописима издала обавјештење о искључењу, одлучено је као у тачки 1. диспозитива овог рјешења.     

Узимајући у обзир да се овај спор рјешава у скраћеном поступку и да су трошкови поступка  били незнатни, те да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.

Поука о правном лијеку заснива се на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске" број 49/09)и члана 5. и 15. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“, број 109/05).

Правна поука:

Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.

 

Предсједник
Миленко Чокорило