Број: 01-252-23/14/Р-67-11
Датум: 17.01.2018.
На основу одредби члана 29. став 3. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), члана 190. став 1. и 2, а у вези са чланом 243. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске", број 13/02, 87/07 и 50/10), члана 8. став 4. Закона о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији ("Службени гласник Републике Српске", број 39/13, 108/13 и 79/15) и члана 20. Правилника о издавању сертификата за производно постројење које производи електричну енергију из обновљивих извора енергије или у ефикасној когенерацији ("Службени гласник Републике Српске", број 112/13 и 60/16), одлучујући у поновљеном поступку о захтјеву привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, за издавање сертификата за производно постројење Малa хидроелектранa "Иломска", Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 67. редовној сједници, одржаној 17.01.2018. године, у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. ОДБИЈА СЕ Захтјев за издавање сертификата за производно постројење Мала хидроелектрана "Иломска" које користи обновљиви извор енергије број 104/14 од 08.05.2014. године, лоцираном на к.ч. бр. 11/79-2 и бр. 11/79-3 к.о. Бенићи, бр. 5/7-2 к.о. Ђенићи и бр. 1/1 и 923 к.о. Корићани, Општина Кнежево, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, као неоснован.
2. ПОНИШТАВА СЕ Рјешење о издавању сертификата за производно постројење Малa хидроелектранa "Иломска", којим се потврђује да производи електричну енергију користећи обновљиви извор енергије, број 01-252-12/14/Р-105-66 од 31.03.2015. године.
3. Ово рјешење је коначно и објављује се у "Службеном гласнику Републике Српске" и на интернет страници Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске.
О б р а з л о ж е њ е
Поступајући по Захтјеву за издавање сертификата за производно постројење Мала хидроелектрана "Иломска" које користи обновљиви извор енергије број 104/14 од 08.05.2014. године, лоцираном на к.ч. бр. 11/79-2 и бр. 11/79-3 к.о. Бенићи, бр. 5/7-2 к.о. Ђенићи и бр. 1/1 и 923 к.о. Корићани, Општина Кнежево, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић (у даљем тексту: подносилац захтјева), Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) је, на 105. редовној сједници, одржаној 31.03. 2015. године, у Требињу, донијела Рјешење о издавању сертификата за производно постројење Малa хидроелектранa "Иломска", којим се потврђује да производи електричну енергију користећи обновљиви извор енергије, број 01-252-12/14/Р-105-66 од 31.03.2015. године. Ово рјешење је коначно и правоснажно.
У поновљеном поступку по овом захтјеву Регулаторна комисија је донијела Рјешење број 01-252-19/14/Р-47-124 од 12.05.2017. године, којим је одбијен Захтјев за издавање сертификата за производно постројење Мала хидроелектрана "Иломска" које користи обновљиви извор енергије број 104/14 од 08.05.2014. године (у даљем тексту: захтјев), лоцираном на к.ч. бр. 11/79-2 и бр. 11/79-3 к.о. Бенићи, бр. 5/7-2 к.о. Ђенићи и бр. 1/1 и 923 к.о. Корићани, Општина Кнежево, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, као неоснован, те је поништено Рјешење о издавању сертификата за производно постројење Малa хидроелектранa "Иломска", којим се потврђује да производи електричну енергију користећи обновљиви извор енергије, број 01-252-12/14/Р-105-66 од 31.03.2015. године. У управном спору против Рјешења број 01-252-19/14/Р-47-124 од 12.05.2017. године, Окружни суд у Требињу је донио Пресуду број 15 0 003507 17 У од 18.12.2017. године, а која је у Регулаторној комисији запримљена дана 03.01.2018. године. Наведеном пресудом је тужба привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић од 20.06.2017. године уважена и поништено је рјешење Регулаторне комисије број 01-252-19/14/Р-47-124 од 12.05.2017. године.
На основу одредбе члана 50. Закона о управним споровима Регулаторна комисија је поново размотрила цјелокупан спис предмета и донијела ново рјешење у овој управној ствари у прописаном року од 30 дана. Приликом доношења новог рјешења Регулаторна комисија је, уважавајући правна схватања суда у погледу поступка, оцијенила да је неопходно у новом рјешењу додатно образложити чињенични основ и оцјену доказа, за које је Регулаторна комисија накнадно сазнала, а који су постојали и у вријеме доношења рјешења број 01-252-12/14/Р-105-66 од 31.03.2015. године, како би се избјегле све правне дилеме у погледу правног основа за понављање поступка и доношење новог рјешења.
Наиме, у фебруару 2017. године Регулаторна комисија је дошла до информације да је пресудом Окружног суда у Бањој Луци број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године поништено рјешење о издавању еколошке дозволе за Малу хидроелектрану ''Иломска''. У циљу провјере ове информације Регулаторна комисија је, актом број 01-646-4/16 од 24.02.2017. године, од Окружног суда у Бањој Луци затражила доставу наведене пресуде. Окружни суд у Бањој Луци је, актом број 11 0 У 016452 15 У од 27.02.2017. године, а који је у Регулаторној комисији запримљен 03.03.2017. године, потврдио да је овај суд, дана 02.03.2016. године, донио пресуду у предмету број 11 0 У 016452 15 У, којом је поништено Рјешење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука број 15.04-96-18/15 од 19.03.2015. године којим се инвеститору ''Елинг М.Х.Е.'' мале хидроелектране д.о.о. Теслић издаје еколошка дозвола за Малу хидроелектрану ''Иломска'', а која је постала правоснажна даном доношења, те да је у току поступак пред Врховним судом Републике Српске по ванредном правном средству. Након овога, Регулаторна комисије је затражила од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука, као тужене стране у управном спору и привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, као заинтересованог лица у спору пред Окружним судом у Бањој Луци, достављање наведене пресуде. Дана 14.03.2017. године привредно друштво "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић је доставило Регулаторној комисији допис број 049-017 од 09.03.2017. године којим је, у писаној форми, обавијестило Регулаторну комисију како слиједи: ''Након запримања наведене пресуде ми смо контактирали Министарство за просторно уређење и они су нас обавијестили да су упутили захтјев за ванредно преиспитивање судске одлуке што смо и ми учинили путем нашег заступника, те да се сачека коначна одлука Врховног суда Републике Српске. Пошто ми још чекамо одлуку Врховног суда РС као и тужено Министарство за просторно уређење, одмах након коначне одлуке ћемо поступити по рјешењу Врховног суда у Бања Луци и о томе ћемо Вас благовремено обавијестити.''. Подносилац захтјева је уз наведени акт доставио и фотокопију пресуде Окружног суда у Бањој Луци број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године овјерену од стране нотара дана 09.03.2017. године.
Имајући у виду напријед наведено, утврђено је да је Окружни суд у Бањој Луци донио пресуду, број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године, којом је поништено Рјешење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бања Лука број 15.04-96-18/15 од 19.03.2015. године, којим је инвеститору ''Елинг М.Х.Е.'' мале хидроелектране д.о.о. Теслић издата еколошка дозвола за Малу хидроелектрану ''Иломска''. Ова пресуда је постала правоснажна даном доношења на основу одредбе члана 34. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11). Окружни суд у Бањој Луци је поступање надлежног органа и образложења одлуке о издавању еколошке дозволе оцијенио неправилним и незаконитим, те је из тих разлога и поништио предметно рјешење. Поништењем еколошке дозволе, поништене су и све правне посљедице које је произвео овај управни акт, у смислу одредбе члана 254. став 1. Закона о општем управном поступку и члана 50. Закона о управним споровима, Путем ове пресуде Регулаторна комисија је дошла до сазнања о новим чињеницама, које су постојале у вријеме доношења рјешења Регулаторне комисије број 01-252-12/14/Р-105-66 од 31.03.2015. године, а које се односе на испуњење критеријума у погледу заштите животне средине, те услијед којих се није могло донијети ово рјешење, нити се могла издати еколошка дозвола.
Како се у пресуди истиче, у вријеме провођења поступка за доношење поништене еколошке дозволе је постојала чињеница да се снага производног постројења Мала хидроелектрана "Иломска" на ријеци Иломској повећала са 0,22 MW на 4,8 MW, и то искључиво као посљедица поступања поднисоца захтјева супротно издатој грађевинској дозволи и другим актима којима је одобрено грађење објекта снаге 0,22 MW. Овакво поступање инвеститора је довело до значајних одступања, односно измјена у погледу снаге посторојења, а због чега је, према пресуди Окружног суда у Бањој Луци, требало, на основу императивне одредбе члана 63. став 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Српске'', 71/12), због значајне промјене у пројектима енергетских постројења, прибавити процјену утицаја на животну средину.
Како се у пресуди Окружног суда истиче, у овом случају се заиста радило о значајној промјени у пројекту енергетског постројења имајући у виду да је инсталисана снага повећана за 0,22 МW на 4,8 МW (22 пута у односу на првобитну), при чему је до одступања дошло искључиво због самовољног поступања инвеститора супротно издатим дозволама, те је стога утврђено да је инвеститор требао спровести процјену утицаја и прибавити Студију утицаја на животну средину за Малу хидроелектрану ''Иломска''. Супротно, у овом случају, нису, на законит начин, утврђени услови који се односе на заштиту животне средине, како у фази градње, тако и у фази експлоатације наведене хидроелектране.
Дакле, путем наведене пресуде Окружног суда Регулаторна комисија је дошла до сазнања о новим чиненицама, које су постојале и у вријеме доношења рјешења Регулаторне комисије из 2014. и 2015. године, а које је суд утврдио у пресуди у погледу поступања подносиоца захтјева и надлежних органа, као што су велика одступања у погледу инсталисане снаге објекта супротно издатим дозволама, као и о незаконитим одлукама у погледу спровођења Студије о процјени утицаја, а што је у утицало на понашање инвеститора приликом извођења радова на предметном објекту у погледу заштите животне средине, као и у погледу прописаних и дефинисаних мјера заштите животне средине при раду постројења. Наиме, из пресуде Окружног суда у Бањој Луци Регулаторна комисије је дошла до сазнања да је подносилац захтјева био у обавези да спроведе процјену утицаја и прибави Студију утицаја на животну средину, а на основу одредби Закона о заштити животне средине. У складу са одредбама поменутог закона, управо се у оваквим ситуацијама у поступку доношења студије, самом студијом дефинишу услови које инвеститор мора да испуни у погледу заштите животне средине, како у фази грађења објекта, тако и у фази коришћења објекта, те се, фактички, ти услови преточе и у саму еколошку дозволу. С обзиром на сазнање о чињеници да нису, у складу са законом, утврђени услови који се односе на заштиту животне средине, то ова сазнања свакако представљају нове чињенице, које су, како је то у пресуди утврдио Окружни суд у Бањој Луци, постојале не само у периоду првобитног одлучивања Регулаторне комисије по захтјеву подносиоца у 2014. и 2015. години, већ и много раније, почевши од 2010. године. Узимајући у обзир наведено и анализирајући и цијенећи све доказе, укључујући и напријед наведене доказе до којих је Регулаторна комисија дошла на основу пресуде Окружог суда у Бањој Луци, може се, без икакве сумње, закључити да подносилац у тренутнку подношења захтјева, односно одлучивања о захтјеву није располагао са потребним документима, односно није на законит начин уредио питање заштите животне средине, нити је имао на законит начин дефинисане обавезе које мора испуњавати у погледу заштите животне средине. Ови услови свакако добијају на значају, ако се има у виду да се у овом случају ради о објекту који електричну енергију производи користећи енергију водотока ријеке Иломске као обновљиви извор енергије, те да се, како је то одредбом члана 8. став 1. Закона о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији дефинисано, сертификат издаје за она постројења у којима се електрична енергија производи коришћењем обновљивих извора енергије на економски примјерен начин и уз заштиту животне средине. Наиме, због поступка подносиоца захтјева у погледу промјене инсталисане снаге, поступање подносиоца у погледу заштите животне средине и у фази грађења и у фази експлоатације предметне хидроелектране није било уопште дефинисано на законит начин, те je несумњиво утврђено да подносилац није ни прије испуњавао критеријуме у погледу заштите животне средине.
Битно је напоменути да Пресуда број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године Окружног суда у Бањој Луци, није чињеница која је била основ за понављање поступка, већ је путем ове пресуде Регулаторна комисија дошла до сазнања о новим чињеницама и доказима који су постојали и у вријеме подношења захтјева подносиоца и у вријеме доношења одлуке Регулаторне комисије у 2015. години, а како је то напријед детаљено појашњено. Дакле, о постојању нових чињеница које су постојале у вријеме одлучивања о захтјеву се накнадно сазнало, а да су наведене чињенице биле познате и утврђене у ранијем поступку, несумњиво би то довело до другачијег рјешења ове управне ствари, односно сертификат за ово производно постројење не би био издат усљед неиспуњавања прописаних услова заштите животне средине, као и непостојања еколошке дозволе. Услови заштите животне средине су од пресудног значаја за издавање сертификата, будући да је основна функција сертификата, да потврди да производно постројење производи електричну енергију из обновљивих извора уз испуњење свих услова заштите животне средине. Надаље, битно је нагласти да се до сазнања о новим чињеницама дошло на основу пресуде Окружног суда у Бањој Луци, односно из образложења наведене пресуде. Због накнадног сазнања, путем пресуде Окружног суда у Бањој Луци, за нове чињенице да је инсталисана снага овога производног постројења повећана са 0,22 MW на 4,8 MW, те да, супротно Закону о заштити животне средине, није израђена Студија о процјени утицаја, те самим тиме нису ни одређени услови у погледу заштите животне средине за наведено постројење, те свакако и чињенице да за наведено постројење не постоји еколошка дозвола, значи да нису постојали валидни докази о испуњењу критеријума у погледу заштите животне средине, односно о производњи електричне енергије уз примјену мјера заштите животне средине прописаних у складу са законом, то нове чињенице, које су постојале у вријеме првобитног одлучивања о захтјеву подносиоца, представљају ваљан разлог за понављање поступка по Захтјеву за издавање сертификата за производно постројење Мала хидроелектрана "Иломска" на ријеци Иломској, инсталисане снаге 4,8 MW, број 104/14 од 08.05.2014. године, привредног друштва "ЕЛИНГ МХЕ" Д.О.О. Теслић, прописан одредбом члана 234. тачка 1. Закона о општем управном поступку.
Поред наведеног, пресуда Окружног суда у Бањој Луци број 11 0 У 016452 15 У од 02.03.2016. године је правоснажна и извршна у смислу одредбе члана 34. Закона о управним споровима и ова пресуда је, као таква, правно обавезујућа у смислу одредбе члана 3. Закона о управним споровима. Обавезујућа снага и правне посљедице пресуде у управном спору се односе, како на странке, тужиоца и туженог, те заинтересована лица, тако и на све јавне органе и институције, а посебно оне који су, у оквиру законом прописане надлежности, доносили појединачне управне акте, на основу доказне подлоге, коју је чинио и поништени управни акт. Обавезност пресуде у управном спору, у смислу одредбе члана 3. Закона о управним споровима, је једнака обавезности пресуде у кривичним и имовинским стварима, те се наведена пресуда у овој управној ствари мора досљедно поштовати. У овом случају, поништени управни акт у управном спору, правно не постоји, те су сви други органи, па и Регулаторна комисија, дужни да се равнају према правоснажној судској пресуди и дужни су да према њој и њеним посљедицама, усагласе своје акте и одлуке. У супротном би се радило о незаконитом поступању.
Коначно, потребно је разложно закључити да се у овом случају не ради о правном формализму који не би одражавао суштину примјене прописа. Наиме, неспорно је да постоји надлежни органи који се баве заштитом животне средине, као и инспекцијски органи који надзиру фактичко стање у погледу спровођења мјера заштите животне средине, при чему би могло бити сврсисходно и ''толерисање'' и успутно отклањање одређених недостатака и незаконитости у складу са законом. Међутим, недостатак законом утврђеног критеријума, обезбјеђења услова заштите животне средине, за производњу електричне енергије из обновиљвих извора, за издавање сертификата који то управо треба да потврди и остваривање права на подстицај, је од одлучног значаја са становишта вршења надлежности и доношење одлука Регулаторне комисије. Без испуњења наведеног критеријума изгубио би се основни смисао производње електричне енергије из обновљивих извора у смислу смањења глобалног нивоа загађења и угрожености животне средине, те би се средства из система подстицаја, противно закону усмјеравала према инвеститорима који не испуњавају законом прописане услове, чиме би се у суштини у крајњој линији омогућило прибављање противправне имовинске користи појединим инвеститорима.
На основу одредбе члана 8. став 1. Закона о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији и одредбe члана 6. став 1. тачка б. Правилника о издавању сертификата за производно постројење које производи електричну енергију из обновљивих извора енергије или у ефикасној когенерацији (у даљем тексту: Правилник о сертификату), један од кључних критеријума за издавање сертификата за производно постројење је критеријум који се односи на заштиту животне средине, односно посједовање еколошке дозволе и других аката дефинисаних Законом о заштити животне средине. Одредбом члана 6. став 1. тачка а. Правилника о издавању сертификата, такође, је прописано да је критеријум за издавање сертификата и посједовање дозволе за обављање дјелатности производње електричне енергије. Наведене одредбе несумњиво потврђују да еколошка дозвола и други акти дефинисани Законом о заштити животне средине у поступку пред Регулаторном комисијом, представљају доказну подлогу за утврђивање чињенице о испуњености критеријума за издавање сертификата, како би се могао издати сертификат за производно постројење. Имајући у виду наведене законске одредбе о заштити животне средине, као битног услова за издавање сертификата за производно постројење, Регулаторна комисија засигурно не би ни издала овај сертификат да су напријед наведене чињенице, за које се накнадно сазнало, биле познате, у вријеме одлучивања о захтјеву подносиоца за издавање сертификата. С обзиром на наведено неспорно је да су испуњени услови за понављање овога поступка у смислу одредбе члана 234. став 1. Закона о општем управном поступку, те је након поновног разматрања списа, а на основу наведеног чињеничног и правног основа, одлучено да се Захтјев за издавање сертификата за производно постројење Мала хидроелектрана "Иломска" на ријеци Иломској, инсталисане снаге 4,8 MW, број 104/14 од 08.05.2014. године, одбије као неоснован, као у тачки 1. диспозитива овога рјешења.
Дакле, у овом случају је, у поновљеном поступку, на основу чињеница које су постојале у вријеме одлучивања, али се за њих накнадно сазнало, несумњиво утврђено да подносилац захтјева није испуњавао критеријуме заштите животне средине. Да су те чињенице биле познате Регулаторној комисији у вријеме издавања сертификата, засигуно овај сертификат не би био ни издат, будући да би то било противзаконито, пошто је сертификат у функцији доказа да производно постројење производи електричну енергију из обновљивог извора уз испуњење свих законом прописаних услова заштите животне средине. Због тога је било неопходно, у поновљеном поступку, поништити и рјешење о издавању сертификата за ово производно постројење, на основу одредбе члана 243. Закона о општем управном поступку, будући да су правне посљедице поништавања рјешења, као и оглашавања рјешења ништавним јасно прописане одредбом члана 254. став 1. Закона о општем управном поступку, којом је утврђено да се поништавањем рјешења поништавају и све правне посљедице које је такво рјешење произвело.
С обзиром на напријед наведено чињенични и правни основ, у овом случају је требало поништити Рјешење о издавању сертификата за производно постројење Мала хидроелектрана ''Иломска'' на ријеци Иломској, број 01-252-12/14/Р-105-66 од 31.03.2015. године, јер ово производно постројење од почетка није испуњавало прописане критеријуме у погледу заштите животне средине, а на основу одредбе члана 243. Закона о општем управном поступку, те је одлучено као у тачки 2. диспозитива овога рјешења.
Тачка 3. диспозитива овога рјешења заснива се на одредби члана 25. став 1. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), с обзиром на коначност, те на одредби члана 20. став 3. истог закона и одредби члана 20. став 2. алинеја 5. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске'', број 6/10), с обзиром на објављивање.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. Закона о енергетици и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима ("Службени гласник Републике Српске", број 109/05 и 63/11).
Правна поука: Ово рјешење је коначно. Против овогa рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић
