Skip to Content

Рјешење: Јадранка Ступар, Бања Лука

Постављено у
Верзија прилагођена за штампање Број: Р-46-625-50/09

Датум: 17.06.2009.

 

На основу члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 41/04, 67/07 и 113/07), члана 37. став 1. тачка 4. Пословника о раду Регулаторне комисије за електричну енергију Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 96/04) и члана 87. став 1. тачка а) и б) Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 71/05), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Ступар Јадранке из Бања Луке против МХЕРС ЗП "Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција" Бања Лука, у вези са тарифама по којима се електрична енергија испоручује, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 46. редовној сједници одржаној 17.  јуна  2009. године у Требињу, донијела је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

  1. УСВАЈА СЕ захтјев Ступар Јадранке из Бања Луке и налаже МХ ЕРС ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука, да без одлагања, са Ступар Јадранком, закључи уговор о снабдијевању електричном енергијом и региструје је као крајњег купца на мјерном мјесту ЕД број 102297520 у Улици Дујке Комљеновића бр. 85 у Бања Луци, а да као почетно стање мјерног уређаја узме посљедње очитано стање мјерног уређаја прије дана 15.04.2000. године..

2.     Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.

            

О б р а з л о ж е њ е

 

Поднеском, који је у Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: РЕРС), запримљен дана 11.02.2009. године и заведен под бројем 01-174-1/09 Ступар Јадранка из Бања Луке, покренула је поступак рјешавања спора, у вези са оспоравањем потраживања МХ ЕРС ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука (у даљем тексту: противна страна) по основу утрошене електричне енергије. У поднеску је између осталог наведено, да се 20.11.2002. обратила дистрибутеру за рјешавање спорног односа и 12.01.2009. године приговором на обавјештење о искључењу, али никада јој није достављен одговор на приговор, да се као крајњи купац након купопородаје некретнина закљученог дана 22.11.1999. године и овјереног код Основног суда у Бања Луци дана 25.01.2000. године од Барешић Кате, да се код дистрибутера њен покојни супруг Ступар Милан регистровао 29.09.2000. године, од када дистрибутер може од истог потраживати наплату утрошене електричне енергије на овом мјерном мјесту. До момента купопродаје некретнина, корисник овог објекта је био Петрушић Милан чије дуговање је пренесено на подносиоца захтјева.

 

Дана 20.02.2009. године, РЕРС је захтјев подносиоца са прилозима доставио на одговор противној страни, ради изјашњења, односно достављања доказа којима располаже. Противна страна је након што јој је дана 01.04.2009. године достављена ургенција за поступање по овом предмету, дана 11.05.2009. године доставила РЕРС-у изјашњење у вези са захтјевом подносиоца у којем је навела сљедеће: да податке о регистрацији Барешић Маријана не посједују, јер се у архивираној документацији налазе само пријаве крајњих купаца електричне енергије који су регистровани од 01.01.1991. године до данас, да евиднеције о недостављању одговора поводом приговора подносиоца упућеног противној страни дана 20.11.2002. године не посједују, а одговор на приговор на обавјештење о искључењу од 12.01.2009. године није упућен подносиоцу због повећаног обима посла, да је дана 29.09.2000. године на овом мјерном мјесту извршена регистрација Ступар Милана као крајњег купца на основу уговора о купопродаји некретнина закљученог дана 24.12.1999. године између Барешић Маријана и Ступар Милана, да су на овом мјерном мјесту регистровани налози за обуставу испоруке електричне енергије дана 26.01.2009. и 16.03.2009. године. Противна страна наводи да подносилац не признаје дуговања која су настала на овом мјерном мјесту прије уговора о купопродаји закљученог дана 24.12.1999. године, иако је Ступар Милан стављањем потписа на пријаву обрачунског бројила за домаћинство прихватио текуће обавезе по основу дуговања за електричну енергију за која је био задужен Петрушић Милан који је био купац електричне енергије у периоду од 01.10.1996. до 01.07.2000. године, који је одјављен дана 29.09.2000. године, моментом пријаве Ступар Милана као крајњег купца. Такође је навела да евиденције о мјерама наплате потраживања од Петрушић Милана и податке о регистрацији купца на ново мјерно мјесту не посједује.

 

РЕРС је оцијенио да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 44. редовној сједници одржаној 22. маја 2009. године, донио закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници РЕРС је утврдио и нацрт рјешења у овом поступку. У остављеном року, странке нису доставиле коментаре на закључак, ни нацрт рјешења.

Извршен је увид у: захтјев за рјешавање спора запримљен 11.02.2009. године, захтјев за регулисање потрошње електричне енергије од 20.11.2002. године, обавјештење о искључењу од 29.12.2008. и 03.03.2009. године, приговор на обавјештење о искључењу од 07.01.2009. године, уговор о купопродаји некретнина закључен 22.11.1999. године и овјерен код Основног суда у Бања Луци дана 25.01.2000. године, пријава обрачунског бројила за домаћинство бр. 1631 од 29.09.2000. године са признаницом о уплати, захтјев за поврат – надокнаду некретнина по одредбама анекса ВИИ Даyтонског споразума, рјешење од 24.02.2000. године о поврату имовине Баришић Маријана, рачуна за електричну енергију на име Ступар Милана и Петрушић Милана, уговор о репрограму дуга од 29.10.2004. године закључен између Ступар Милана и противне стране, изјашњење противне стране од 07.05.2009. године, картицу потрошача, картицу потрошача са раздвојеним салдом енергије и камате, каматну евиденцију, те енергетску картицу на име Ступар Милана, картон очитања на име Петрушић Милана и одјава потрошача Петрушић Милана.

 На 46. редовној сједници одржаној 17. јуна 2009. године, РЕРС је поново размотрио цјелокупан предмет спора, па су након анализе захтјева подносиоца, изјашњења противне стране и увида у приложену документацију странака, утврђене сљедеће чињенице:

§  да је Барешић Маријан био регистровани крајњи купац на мјерном мјесту у Бања Луци, у улици Дујке Комљеновића бр. 85, прије 1991. године,

§  да је у периоду од 01.10.1996. до 01.07.2000. године Петрушић Милан био регистровани крајњи купац на овом мјерном мјесту,

§  да је дана 22.11.1999. године у Бања Луци закључен уговор о купопродаји некретнина између Барешић Кате, као продавца и Ступар Милана, као купца, који је овјерен код Основног суда у Бања Луци дана 25.01.2000. године,

§  да је рјешењем Министарства за избјеглице и расељена лица број 05-050-02-01-4464/99 од 24.02.2000. године враћена имовина Барешић Маријану,

§  да се подносилац захтјева као крајњи купац води у евиденцијама противне стране од 15.04.2000. године,

§  да се Ступар Милан дана 29.09.2000. године регистровао као крајњи купац код противне стране на овом мјерном мјесту и уплатио износ од 34,00 КМ,

§  да је са стањем на дан 30.09.2000. године, дуговање на овом мјерном мјесту по основу утрошене електричне енергије износило 1.468,85 КМ,

§  да је након купопродаје некретнина подносилац захтјева плаћао текућу потрошњу  електричне енергије,

§  да се Ступар Милан дана 20.11.2002. године обратио противној страни поднеском „Захтјев за регулисање потрошње електричне енергије“, на који му није достављен одговор противне стране,

§  да је дана 29.10.2004. године у Бања Луци, закључен уговор о репрограму дуга између подносиоца и противне стране, којим је репрограмирано дуговање на овом мјерном мјесту са стањем на дан 30.06.2004. године у износу од 4.076,87 КМ на период отплате од 24 мјесеца,

§  да је дана 05.01.2009 године противна страна доставила подносиоцу обавјештење о искључењу електричне енергије због дуговања које је на дан 26.12.2008. године износило 6.467,07 КМ,

§  да је подносилац дана 12.01.2009. године изјавила приговор на обавјештење о искључењу противној страни, али јој није достављен одговор на приговор,

§  да је дана 10.03.2009. године противна страна доставила подносиоцу захтјева обавјештење о искључењу електричне енергије због дуговања које је на дан 26.12.2008. године износило 6.677,25 КМ.

 

Међу странкама у поступку спорна је чињеница ко је дужник износа по основу утрошене електричне енергије на овом мјерном мјесту прије уласка подносиоца у посјед куће.  На основу наведених чињеница, усвојен је захтјев подносиоца, јер је утврђено да је противна страна без икаквог основа терети подносиоца захтјева дуговањем за утрошену електричну енергију на овом мјерном мјесту. Наиме, дуг који потиче од Петрушић Милана као претходног корисника објекта и регистрованог крајњег купца код противне стране у периоду од 01.10.1996. до 01.07.2000. године, неосновано је приписан, тј. пренесен на подносиоца захтјева. Неприхватљива је тврдња противне стране да је подносилац захтјева тренутком извршене регистрације дана 29.09.2000. године као крајњег купца, односно потписивањем пријаве обрачунског бројила за домаћинство, потписао и прихватио дуговања претходног купца електричне енергије на овом мјерном мјесту Петрушић Милана. То практично значи да би подносилац требао да плати електричну енергију коју није потрошио. Ово је у директној супротности са одредбом члана 15. Закона у облигационим односима (''Службени гласник СФРЈ'', број: 29/78, 39/85, 57/89) и (''Службени гласник Републике Српске'', број; 17/93, 3/96, 39/03) којом је прописано да у заснивању двостраних уговора стране полазе од начела једнаке вриједности узајамних давања, тј. еквивалентности и одредбом члана 34. став 2. Закона о заштити потрошача („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 25/06), којом је прописано  да се обавеза плаћања економских услуга, у које спада и испорука електричне енергије, мора односити на стварног корисника и/или страну која је потписала уговор. С обзиром да је наступила промјена власника, то су се стекли услови да се нови власник региструје као крајњи купац код противне стране, под условима из члана 53. става 7. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - у даљем тексту: Општи услови („Службени гласник Републике Српске“, број 85/08), којим је прописано да ако купопродајни уговор не садржи одредбу о очитању бројила снабдјевач закључује уговор о снабдијевању, при чему се као почетно стање бројила узима посљедње очитано стање прије закључења уговора. Међутим, према рјешењу Министарства за избјеглице и расељена лица од 24.02.2000. године остављен је рок Петрушић Милану да напусти овај објекат у року од 15 дана, а у картици потрошача подносилац захтјева се води као крајњи купац код противне стране од 15.04.2000. године. Стога је овај датум узет као релевантан за утврђивање почетног стања мјерног уређаја подносиоца захтјева, будући да подносилац захтјева  није доказао вријеме уласка у посјед објекта. Након смрти Милана Ступара стекли су услови да се Ступар Јадранка, као његова супруга, региструје као крајњи купац и да противна страна са њом закључи уговор о снабдијевању електричном енергијом. Имајући у виду да је почетно стање бројила покојног Милана Ступара одређено супротно наведеним одредбама, то је потребно приликом регистрације Јадранке Ступар утврдити као почетно стање, посљедње очитано стање прије дана 15.04.2000. године, будући да је она, као насљедник, дужна да сноси и обавезе по основу утрошене електричне енергије за њеног покојног мужа, а на основу одредбе члана 53. став 9. Општих услова. Имајући у виду наведени чињенични и правни основ одлучено је као у тачки 1. диспозитива овога рјешења.

Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку, а трошкови поступка су незнатни, те ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, РЕРС је тачком 2. диспозитива рјешења одлучио да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.

Поука о правном лијеку заснива се на одредби члана 29. Закона о електричној енергији, члана 5. и 15. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“, број 109/05).

 

Поука о правном лијеку:  Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се

покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.

 

Предсједник

Миленко Чокорило