Број: 01-609-9/15/Р-12-140
Датум: 15. април 2016. године
На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Вучић Милоранкe из Бање Луке, против Мјешовитог холдинга "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ ''Електродистрибуција'' Бања Лука, у вези са тарифама по којима се електрична енергија испоручује, односно оспоравањем обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 12. редовној сједници одржаној 15. априла 2016. године у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. ОДБИЈА СЕ захтјев за рјешавање спора Вучић Милоранкe, из Бање Луке, од 24.12.2015. године, којим се оспорава обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије у износу од 5.321,17 КМ, на мјерном мјесту ЕДБ 85055017 под називом: Вучић Милоранка СТР ''Меринос'' ИПП/закупац, у улици Средњошколска бр. 4 у Бањој Луци, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
О б р а з л о ж е њ е
Поднеском насловљеним као ''Жалба'', који је у Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) примљен дана 24.12.2015.године, Вучић Милоранка из Бање Луке (у даљем тексту: подносилац захтјева), покренула је поступак рјешавања спора против Мјешовитог холдинга "ЕРС"- МП а.д. Требиње - ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ ''Електродистрибуција'' Бања Лука (у даљем тексту: противна страна) у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија. Поднесеним захтјевом се оспорава обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије у износу од 5.321,17 КМ на мјерном мјесту ЕДБ 85055017 под називом: Вучић Милоранка СТР ''Меринос'' ИПП/закупац, у улици Средњошколска бр. 4 у Бањој Луци.
На тражење Регулаторне комисије, противна страна је дана 22.02.2016. године године доставила изјашњење и документацију у вези са захтјевом подносиоца. У изјашњењу је, између осталог наведено, да је 01.10.2010. године извршена пријава мјерног мјеста пословни простор са ЕДБ 85055017 на име Вучић Милоранка, а дана 04.04.2011. године извршена је промјена матичних података на овом мјерном мјесту, на којем је као купац евидентиран СТР ''Меринос''. Противна страна наводи да се мјерно мјесто налази у мјерно разводном ормару у стубишту зграде, да се редовно очитава и да се купцу редовно испостављају рачуни, а на читачким листама за јануар и август 2015. године контролори су уписали поруку 57 која означава сумњиву потрошњу. Дана 11.02.2015. године извршена је контрола мјерног мјеста којом је записнички констатовано да нису уочене неправилности, да потрошња свих потрошача у тепих центру иде преко бројила, да су након контроле бројило и главни осигурачи пломбирани, те да се бројило налази у улазу зграде. Након тога, противна страна наводи да је дана 19.10.2015. године извршена контрола мјерног мјеста којом је записнички констатовано да је бројило затечено без пломбе, да је бројило потребно замијенити и послати на атест. С обзиром да подносилац захтјева није присуствовао овој контроли, дана 20.10.2015. године поново је извршена контрола мјерног мјеста којом је записнички констатовано да је државна пломба покидана. Том приликом су припадници полиције изашли на лице мјеста, али подносилац није био присутан, па није извршен увиђај, а ормар је пломбиран са двије пломбе: 310520 и 310525. Након тога, дана 21.10.2015. године уз присуство полиције сачињен је записник којом су констатовани подаци о пресјеку прикључног вода 4x16 mm2, јачини главних осигурача 20 А, врсти мјерног уређаја MET 410, као и броју мјерног уређаја 268087. Поред тога, уписане су забиљешке о стању на бројилу ВТ 2998 и МТ 1983, да је бројило било уредно пломбирано пломбом број 304478, констатација када је пломба пресјечена и скинута са бројила утврђено је да је државна пломба пресјечена и налази се на бројилу, да је бројило замијењено и послато на атест, да је горњи поклопац пломбиран пломбом 310524, затим код ормара који је био пломбиран са двије пломбе 20.10.2015. године обе пломбе су биле покидане што је полиција унијела у свој записник и сликала, те да је на доњи дио ормара стављен катанац. Тада је извршена замјена бројила, а подаци о скинутом и постављеном бројилу су уписани на потврди о замјени бројила. Противна страна даље наводи да јој је од стране Републичког завода за стандардизацију и метрологију достављен извјештај о ванредном прегледу мјерила према којем трофазно бројило MET 410 серијски број 268087/2006 производње Микроелектроника има жиг РЗСМ, да је пломба отварана, а једна жица је у прекиду, а у овом извјештају су приказане фотографије пломбе и жице секундара струјног трансформатора, те је наведено да је отварањем бројила утврђено да су пресјечене жице секундара струјног трансформатора, залемљени отпорници од 150 ома и да су прекривени термо бужиром, те исписани су налази испитивања тачности бројила са закључком да бројило серијски број 268087 није исправно. Противна страна даље наводи да је дана 19.11.2015. године примјеном одредби члана 89-92. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – Пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 90/12) – у даљем тексту: Општи услови, а због онемогућавања правилног регистровања преузете електричне енергије и снаге, извршила обрачун неовлашћене потрошње у износу од 5.321,17 КМ, који обухвата период од 11.02.2015. када је извршена контрола мјерног мејста, па до 21.10.2015. године, кад је откривена неовлашћена потрошња. Овај обрачун је подносиоцу захтјева достављен 20.11.2015. године, а дана 30.11.2015. године подносилац је поднио приговор на обрачун неовлашћене потрошње на који му је достављен одговор 10.12.2015. године којим је његов приговор одбијен као неоснован. Противна страна наводи да је са подносиоцем захтјева дана 03.02.2016. године закључен уговор о снабдијевању електричном енергијом, а дана 08.02.2016. године извршена је контрола мјерног мјеста којом је установљено да је мјерно мјесто исправно.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 7. редовној сједници одржаној 22. марта 2016. године у Требињу, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је остављена могућност да странке у року од осам дана доставе коментаре на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, са могућношћу подношења коментара.
У остављеном року, подносилац захтјева је доставио коментаре на нацрт рјешења. Подносилац у коментарима, поред понављања навода изнесених у захтјеву за рјешавање спора, истиче да није одговоран за неовлашћену потрошњу, да је потрошња електричне енергије након замјене бројила непромијењена, затим да он нема техничку могућност да приђе мјерном мјесту јер је бројило закључано у улазу зграде у којој он не станује, те да је на основу броја електро уређаја у објекту немогуће да се поред мјесечне потрошње исказане на рачунима прикаже и износ од 5.321,17 КМ по основу неовлашћене потрошње. Поред тога, подносилац захтјева наводи да је неизводиво да он обезбјеђује мјерно мјесто, да он тачно ни не зна које је његово бројило, те да га нико није обавјештавао о очитањима, као ни контролама мјерног мјеста. Од Регулаторне комисије тражи да стручњаци прегледају и попишу електро уређаје у објекту, у прилог његовој тврдњи да он није могао потрошити толику количину електричне енергије у поменутом износу, чиме ће његова стварна потрошња бити доказана. Подносилац захтјева је као прилог својих тврдњи уз коментаре приложио рачуне за електричну енергију за мјесец фебруар 2014. године и мјесец фебруар 2016. године, те поднесак од 11.02.2016. године који је достављен на протокол противне стране дана 15.02.2016. године.
У поступку рјешавања овог спора извршен је увид у сљедећу документацију коју су странке приложиле: поднесак подносиоца примљен 24.12.2015. године, приговор подносиоца достављен противној страни од 30.11.2015. године, одговор по приговору противне стране од 10.12.2015. године, записнике о контроли прикључног вода и мјерног мјеста од 11.10.2013, 11.02.2015, 19.10.2015, 20.10.2015. и 21.10.2015. године, налог за рад – контрола мјерног мјеста директно мјерење од 01.12.2010, 13.12.2013, 16.12.2013 и 19.10.2015. године, захтјев за испитивање техничке исправности мјерног уређаја и преглед државних пломби, извјештај о ванредном прегледу мјерила од 03.11.2015. године, обрачун неовлашћене потрошње и накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију од 19.11.2015. године, доставу обрачуна о неовлашћено преузетој електричној енергији од 20.11.2015. године, рачуне за електричну енергију, потврде о замјени бројила од 13.12.2013 и 21.10.2015. године, изјашњења противне стране број 268 од 18.02.2015. године и број 15666/15 од 11.02.2016. године, потврду о предаји захтјева за прикључење од 27.11.2010, захтјев за прикључење од 19.10.2009. године, податке о инсталацији од 31.12.2010. године, гаранцију број 150764, лиценцу од 15.04.2006. године, рјешење о испуњености услова за грађење од 15.04.2006. године, предрачун од 22.11.2010. године, уговор о продаји пословног простора у изградњи од 14.08.2009. године, налог за пломбирање бројила крајњег купца од 03.12.2010. године, рјешење о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца на ниском напону од 29.05.2009. године, уговор о снабдијевању од 03.02.2016. године, записник о контроли прикључног вода и мјерног мјеста од 08.02.2016. године, захтјев за промјену матичних података од 10.02.2011. године, уговор о закупу пословног простора од 09.11.2010. године, рјешење Одјељења за привреду Града Бања Луке од 12.11.2010. године, потврду о регистрацији од 07.10.2010. године, захтјев за промјену матичних података од 04.04.2011. године, рјешење Одјељења за привреду Града Бања Луке од 23.02.2011. године, потврду о регистрацији од 03.03.2011. године, читачке листе, енергетску картицу картицу потрошача, коментаре подносиоца захтјева од 23.03.2016. године, рачуне за електричну енергију за мјесец фебруар 2014. године и мјесец фебруар 2016. године, те поднесак од 11.02.2016. године који је достављен на протокол противне стране дана 15.02.2016. године.
Након разматрања захтјева подносиоца, изјашњења противне стране, коментара подносиоца захтјева, те увида у цјелокупну документацију коју су странке приложиле, утврђене су сљедеће чињенице релевантне за одлучивање:
у евиденцијама противне стране за мјерно мјесто пословни простор ЕДБ 85055017 у улици Средњошколска бр. 4 у Бањој Луци, као крајњи купац у категорији потрошње остала потрошња на 0,4 kV, III тарифна група, регистрованa је Вучић Милоранка, почев од 01.01.2010. године;
на основу захтјева од 04.04.2011. године извршена је промјена назива крајњег купца на овом мјерном мјесту, тако да оно гласи: Вучић Милоранка СТР ''Меринос'' ИПП/закупац;
за ово мјерно мјесто није извршено уступање уговора о снабдијевању;
према подацима из енергетске картице, подносиоцу захтјева је редовно очитавана потрошња електричне енергије, а према подацима из картице потрошача подносиоцу захтјева су редовно испостављани рачуни за утрошену електричну енергију;
дана 11.02.2015. године, противна страна је извршила контролу мјерног мјеста, којом је записнички констатовала да нису уочене неправилности на мјерном мјесту;
дана 19.10.2015. године, противна страна је извршила контролу мјерног мјеста, којој није присуствовао подносилац захтјева, а којом је записнички констатовала сљедеће: ''Бројило се налази у стубишту зграде, затечено без пломбе, сумња на исправност државне пломбе, бројило послати на атест, бројило пломбирано пломбом 304478'';
дана 20.10.2015. године, противна страна је извршила контролу мјерног мјеста, којом је записнички констатовала сљедеће: ''Државна пломба покидана, долазила полиција, пошто нису успјели да обезбједе присуство осумњиченог није извршен увиђај. Ми смо пломбирали ормар са две пломбе 310520 310525'';
дана 21.10.2015. године, противна страна је извршила контролу мјерног мјеста, којој је присуствовао подносилац захтјева, а којом је записнички констатовано: ''Бројило било уредно пломбирано пломбом 304478. Ми смо пломбу расјекли и скинули са бројила, онда смо утврдили да је државна пломба пресјечена и налази се на бројилу. На лице мјеста изашла полиција и направила увиђај. Ми смо бројило замијенили и послали на атест, горњи поклопац бројила пломбиран пломбом 310524. Код ормана који смо пломбирали са двије пломбе 20.10.2015. обје пломбе су биле покидане што је полиција унијела у свој записник и сликала. На доњи дио ормара послије свега стављен катанац'';
противна страна је извршила скидање бројила број 268087 и постављање бројила број 264010, што је констатовано потврдом о замјени бројила број 79/15 од 21.10.2015. године;
противна страна се захтјевом од 22.10.2015. године обратила Републичком заводу за стандардизацију и метрологију Бања Лука, Одјељење за верификацију, за испитивање техничке исправности мјерног уређаја и преглед државних пломби за скинути мјерни уређај број 268087;
извјештајем о ванредном прегледу мјерила од 03.11.2015. године, Републичког завода за стандардизацију и метрологију Бања Лука Одјељење за верификацију, утврђено је да бројило 268087 није исправно – пломба је отварана, једна жица је у прекиду, а отварањем бројила утврђено је да су пресјечене жице секундара струјних трансформатора;
дана 19.11.2015. године, због онемогућавања правилног регистровања преузете електричне енергије и снаге, противна страна примјеном одредби члана 89.-92. Општих услова сачинила и дана 20.11.2015. године подносиоцу доставила обрачун неовлашћене потрошње и наканде за неовлашћено утрошену електричну енергију у износу од 5.321,17 КМ, за период од 11.02.2015. – 21.10.2015. године;
поступајући по приговору подносиоца на обрачун неовлашћене потрошње од 30.11.2015. године, противна страна је одговором на приговор од 10.12.2015. године одбила у цјелости као неоснован приговор подносиоца;
противна страна је са подносиоцем захтјева 03.02.2016. године закључила уговор о снабдијевању електричном енергијом;
подносилац захтјева није платио износ од 5.321,17 КМ за неовлашћено утрошену електричну енергију;
контролом мјерног мјеста од 08.02.2016. године, противна страна је, записнички констатовала да је мјерно мјесто исправно;
противна страна је дана 15.02.2016. године примила поднесак подносицоа захтјева од 11.02.2016. године, којим је подносилац поново оспорио постојање неовлашћене потрошње и информисао противну страну да је покренуо поступак рјешавања спора код Регулаторне комисије.
На основу наведених чињеница, неспорно је утврђено да је на мјерном мјесту подносиоца захтјева извршена неовлашћена потрошња која је откривена контролним прегледом радника противне стране од 21.10.2015. године, у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка б) Општих услова, јер је на мјерном мјесту онемогућено правилно регистровање преузете електричне енергије и снаге.
С обзиром да је неовлашћена потрошња извршена на мјерном уређају, обрачунска снага утврђена је у складу са одредбом члана 91. став 2. тачка а) подтачка 3. Општих услова множењем номиналне струје главног осигурача са номиналним напоном, будући да је приликом утврђивања обрачунске снаге извршено упоређивање номиналне струје главног осигурача и дозвољеног струјног оптерећења прикључног вода, те је примијењена мања вриједност. Примјеном одредбе члана 91. став 2. тачка б) Општих услова, количина неовлашћено утрошене електричне енергије је утврђена као производ обрачунске снаге, односно примијењена је вриједност осигурача јачине 20 А, броја радних дана у периоду неовлашћене потрошње при чему је број дана у зимском периоду, односно вишој сезони 69, а број дана у љетњем периоду, односно нижој сезони 183, те броја часова за једносмјенско радно вријеме од осам сати дневно. Овако добијена количина неовлашћено утрошене електричне енергије је умањена за утрошену количину електричне енергије евидентирану на мјеном уређају, а која је обухваћена периодом неовлашћене потрошње, што је у складу са одредбом члана 92. став 8. Општих услова.
Противна страна је у складу са одредбом члана 90. став 2. Општих услова, правилно одредила период неовлашћене потрошње, јер је као почетак периода за утврђивање неовлашћене потрошње узела 11.02.2015. године када је записнички констатовано да је мјерно мјесто исправно, па до 21.10.2015. године када је записнички утврђена неовлашћена потрошња.
Подносилац свој захтјев заснива на наводима да није предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту. Међутим, за одлучивање о захтјеву није релевантна чињеница, које лице је одговорно за предузимање неовлашћених радњи на мјерном мјесту, нити се та одговорност утврђује у овом поступку. Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије се сачињава у складу са напријед наведеним одредбама Општих услова, а Општи услови су донесени на основу члана 23. алинеја 6. и одредбе члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања Општих услова, односно таксативно је утврђено који односи треба да се уреде Општим условима. Између осталог, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији, јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлашћено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлашћено утрошене електричне енергије. За утврђивање обавезе плаћања износа неовлашћено преузете електричне енергије у складу са наведеним одредбама Општих услова релевантна је чињеница, да је извршено онемогућавање правилног регистровања преузете електричне енергије и снаге. Обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије се уствари утврђује колична електричне енергије у складу са прописима. Дакле, противна страна је уредно испунила своју обавезу испоруке електричне енергије на овом мјерном мјесту, а подносилац захтјева је дужан да плати преузету електричну енергију. У овом случају количина преузете електричне енергије је утврђена на основу одредби 89. – 92. Општих услова, у форми обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије.
Поред тога, посебно је важно истаћи да се регистровани крајњи купац Вучић Милоранка није обраћала противној страни са захтјевом за уступање уговора о снабдијевању електричном енергијом. Одредбом члана 56. став 1. Општих услова, прописано је да крајњи купац може захтијевати уступање његовог уговора о снабдијевању и уговора о приступу другом крајњем купцу на одређено вријеме, док су ставом 2. овог члана прописани услови под којима се може уступити уговор о снабдијевању, односно да снабдјевач може дати пристанак на такав уговор под условом да уступилац уговора подмири све новчане обавезе настале до дана привременог уступања уговора и под условом да крајњи купац који уступа уговор и прималац уговора доставе овјерену изјаву о солидарном подмирењу будућих новчаних обавеза. Противна страна је поступајући по захтјеву од 04.04.2011. године извршила промјену матичних података на начин да је као крајњи купац на овом мјерном мјесту означена Вучић Милоранка СТР ''Меринос'' ИПП/закупац, тако да је регистровани крајњи купац код противне стране на ЕДБ 85058135 Вучић Милоранка, која је у смислу одредбе члана 11. став 2. тачка б) Општих услова обвезник плаћања преузете електричне енергије. Поред тога, одредбом члана 48. став 2. Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", број 6/12) је прописано која су лица обвезници плаћања услуга од општег економског интереса, међу којима је и испорука електричне енергије у смислу одредбе члана 46. став 1. овога закона. Одредбом члана 48. став 2. Закона о заштити потрошача у Републици Српској је прописано да се обавеза плаћања услуга мора односити само на стварног корисника или на страну која је потписала уговор. Из ове одредбе произилази да стварни корисник – закупац и корисник услуге - подносилац захтјева као регистровани крајњи купац који је закључио уговор о снабдијевању, солидарно одговарају за плаћање услуге од општег економског интереса, што значи да противна страна као пружалац услуге има право избора од кога ће захтијевати плаћање услуге, а једном солидарном дужнику остаје могућност регресирања од другог солидарног дужника. Поред тога, предузимањем неовлашћених радњи на мјерном мјесту и прикључку се стичу обиљежја посебних кривичних дјела која се гоне по службеној дужности, али се та врста одговорности за предузимање неовлаштених радњи на мјерном мјесту, не утврђује у овом поступку, већ у кривичном поступку пред надлежним судом.
Регулаторна комисија је размотрила коментаре подносиоца на нацрт рјешења и утврдила да они нису релевантни за одлучивање у овом спору. У коментарима нису поднесени нови докази и чињенице, на којима се заснивају наводи, којим подносилац покушава да оспори постојање неовлашћене потрошње на овом мјерном мјесту. Наиме, у коментарима подносилац захтјева је навео да он није обавезан платити обрачунати износ неовлaшћене потрошње, јер како наводи он није предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту, у смислу одредбе члана 89. тачка б) Општих услова, којом је прописано да се између осталог, под неовлашћеном потрошњом електричне енергије сматра ''када крајњи купац онемогућава правилно регистровање преузете електричне енергије и снаге''. Међутим, смисао одредби члана 89. Општих услова произилази из одредбе члана 44. став 1. Оптших услова, према којој се неовлашћеним прикључком сматра свако прикључење објекта крајњег купца на електроенергетску мрежу, које не изводе овалаштени радници дистибутера. Дакле, није смисао одредби члана 89. Општих услова да крајњи купц није у обавези да плати неовлашћено утрошену електричну енергију, ако он није предузимао неовлашћене радње, односно смисао одредбе из тачке б) овог члана није у одређивању лица које је предузимало неовлашћене радње, већ начин на који је извршена неволашћена потрошња, а то је онемогућавање правилног регистровања преузете електричне енергије. У супротном, крајњи купац не би ни плаћао неовлашћену потрошњу само зато што је неко други предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту, иако је електрична енергија преузимана са мреже, што није суштински смисао наведене одредбе. Због тога је, од суштинског значаја, да крајњи купац имовински одговара према противној страни, па у овом поступку се не утврђује нити је релевантана чињеница за одлучивање које лице је предузимало неовлашћене радње на прикључку и мјерном мјесту. Ова чињеница је релевантна за утврђивање кривичне одговорности, будући да се неовлаћеним радњама на мјерном мјесту стичу обиљежја кривичног дјела које се гони по службеној дужности. Другим рјечима, ове двије врсте одгoворности не искључују једна другу, па је крајњи купац обавезан да плати неовлашћено преузету електричну енергију и у ситуацији када се није утврдила кривична одговорност због непостојања доказа о извршиоцу кривичног дјела.
У погледу навода подносиоца да је неизводиво да он обезбјеђује мјерно мјесто, да он тачно не зна које је његово бројило, те да га нико није обавјештавао о очитањима ни контролама мјерног мјеста, потребно је указати да подносилац захтјева у складу са одредбом члана 11. став 2. тачка ђ. и ж. Општих услова и одредбама закљученог уговора о снабдијевању има обавезу да заштити мјерне уређаје који су на његовом посједу од неовлашћеног приступа и да без одлагања обавијести дистрибутера о неправилностима уоченим промјенама на прикључним мјерним уређајима, а што подносилац захтјева у претходном периоду није чинио. Ове обавезе такође произилазе из одредби члана 78. став 1, 2. и 3. Општих услова. Поред тога, одредбом члана 12. Закона о одржавању зграда (''Службени гласник Републике Српске'', број 101/11), приписано је да заједничке дијелове зграда одржавају и финансирају етажни власници заједнички. Одредбом члана 13. тачка ђ) овога закона, прописано је да редовно одржавање заједничких дијелова зграде, између осталог обухвата, и поправке или замјене окова, брава, катанаца и других уређаја за затварање ормара за струјомјере, водомјере, телефонске и телевизијске инсталације у згради. На основу наведених одредби, јасно произилази обавеза етажних власника, па и подносиоца захтјева, на заштити од неовлашћеног приступа бројилима електричне енергије, занемарујући при томе посљедице и одговорност за грубо кршење законских и подзаконских прописа, у виду предузимања неовлашћених радњи на мјерном мјесту у циљу онемогућавања правилног регистровања утрошене електричне енергије. Поред тога, неоснован је коментар подносиоца о броју електро уређаја који се налазе у објекту, који, како наводи, нису могли потрошити толику количину електричне енергије у поменутом износу, јер је у овом спору одлучна чињеница да је утврђена неовлашћена потрошња, чији обрачун се сачињава на основу прописа, односно примјеном одредби 89 -92. Општих услова. Ово из разлога што електрична енергија као роба има своје специфичности у физичком и технолошком смислу, тако да се ова роба у реалном времену преузима и троши, а колико је стварно преузето електричне енергије са мреже, може се утврдити само на основу исправног мјерења мјерним уређајем, односно бројилом. Уколико се количина електричне енергије не утврди исправним мјерењем, као што је то у овом случају онемогућено, онда се количина преузете електричне енергије, једино може утврдити на основу прописа. Због тога је приједлог подносиоца да се количина неовлаштено преузете електричне енергије утврди пописом електро уређаја и давања стручних мишљења о количини неовлашћено преузете електричне енергије нису релевантни и пропис такве могућности не дозвољава. У супротном би се радило о крајњој произвољности, која би омогућила утврђивање околности, са којима би се у пракси могло лако манипулисати.
Имајући у виду напријед наведено утврђено чињенично стање, као и наведени правни основ, утврђено је да је захтјев подносиоца у вези са оспоравањем обрачуна неовлашћене потрошње у износу од 5.321,17КМ у цјелости неоснован, те је одлучено као у тачки 1. диспозитива овог рјешења.
Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку, а трошкови поступка су били незнатни, те како ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу одредбе члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици (''Службени гласник Републике Српске'', број 49/09) и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и63/11).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић
