Skip to Content

Рјешење: Јела Ђурић, Добој

Постављено у
Верзија прилагођена за штампање

Број: 01-262-8/14/Р-88-207
Датум: 30.07.2014.

На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. тачка 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Ђурић Јеле из Добоја против МХ "ЕРС" МП а.д. Требиње, ЗП "Електро Добој" а.д. Добој, РЈ Добој, у вези са правом на напојање електричном енергијом, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 88. редовној сједници одржаној 30. јула 2014. године у Требињу, донијела је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

1. УСВАЈА СЕ захтјев за рјешавање спора Ђурић Јеле из Добоја од 15.05.2014. године и УТВРЂУЈЕ СЕ право на напајање електричном енергијом на мјерном мјесту ЕД 11054718 у гаражи подносиоца захтјева у насељу "Стадион" у Добоју, те се НАЛАЖЕ МХ "ЕРС" МП а.д. Требиње, ЗП "Електро Добој" а.д. Добој, РЈ Добој да без одлагања омогући право на напојање електричном енергијом подносиоцу захтјева на овом објекту.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
 

О б р а з л о ж е њ е

Дана 15.05.2014. године, у Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) примљен је захтјев за рјешавање спора Ђурић Јеле из Добоја (у даљем тексту: подносилац захтјева), насловљен као "Приговор на неосновано обустављање испоруке електричне енергије" против МХ "ЕРС" МП а.д. Требиње, ЗП "Електро Добој" а.д. Добој, РЈ Добој (у даљем тексту: противна страна) у вези са правом на напaјање електричном енергијом мјерног мјеста ЕД 11054718 у објекту - гаража подносиоца захтјева у насељу "Стадион" у Добоју. У захтјеву се, између осталог наводи, да је за наведено мјерно мјесто дана 13.03.2014. године издата електроенеергетска сагласност и декларација о прикључку, те да је са противном страном дана 17.03.2014. године закључен уговор о прикључењу и уговор о снабдијевању електричном енергијом. Дана 06.04.2014. године, није било напајања електричном енергијом на овом мјерном мјесту, па је подносилац захтјева о томе обавијестио противну страну, која није поступила по пријави и није успоставила напајање електричном енергијом, сматрајући при томе да подносилац захтјева треба да се договори са Микић Синишом из Добоја око обештећења по основу финансирања изградње прикључка. Подносилац захтјева је накнадно сазнао да је Микић Синиша, власник друге гараже у близини, те да је пресјечен кабал преко кога се напаја гаража подносиоца захтјева, наводно из разлога што је Микић Синиша власник прикључног ормара и прикључка, чију је изградњу финансирао претходни власник ове гараже. Подносилац сматра да на основу важећих прописа има право на напајање електричном енергијом овог мјерног мјеста, те захтијева да му се омогући остваривање овога права. Уз захтјев је приложена расположива документација, као докази на основу којих се могу потврдити тврдње подносиоца.
Након разматрања поднесеног захтјева, од противне стране је актом број 01-262-2/14 од 27.05.2014. године, затражено изјашњење о захтјеву и достављање расположиве документације.
У изјашњењу противне стране број 5250-1/14 од 05.06.2014. године, које је у Регулаторној комисији примљено дана 09.06.2014. године, противна страна је, између осталог навела, да је Микић Синиша власник једне од гаража у насељу "Стадион" у улици Цара Душана у Добоју, те да је претходни власник ове гараже платио израду подземног прикључка у септембру 2004. године. Гаража подносиоца захтјева је прикључена на електродистрибутивну мрежу са постојећег фасадног разводног ормара, тј. омогућено је напајање електричном енергијом гараже подносиоца захтјева до момента када је оштећен прикључни кабал. Противна страна је два пута отклањала кварове након оштећења прикључног кабла, те је подносиоца захтјева упућивала да са Микић Синишом ријеши питање обештећења. Прикључак Микић Синише се не налази у основним средствима дистрибутера. У изјашњењу се тврди да је поступљено у складу са прописима, а прикључење гараже подносиоца захтјева је извршено на оптималан начин и у техничком и у економском смислу, те сматра да подносилац захтјева треба обештетити Микић Синишу по основу напајања са његовог прикључка, који је упозорен да не може оспоравати проширење мреже и прикључење других крајњих купаца. Што се тиче тврдњи подносиоца захтјева да прекидом у напајању трпи материјалну и нематеријалну штету, противна страна указује да је она санирала штету која је причињена на прикључном воду. Дана 04.06.2014. године овлаштени радници противне стране су извршили провјеру стања прикључка подносиоца захтјева и том приликом утврдили да прикључни кабал није оштећен, те су нетачни наводи подносиоца захтјева да нема напајање. Услијед катастрофалних поплава од 15.05.2014. године обје гараже су искључене са електродистрибутивне мреже, а поново ће бити прикључене на мрежу када власници поднесу захтјев за поновно прикључење, а након што се санирају посљедице поплаве и испита исправност електроинсталација. Протовна страна је уз изјашњење приложила расположиву документацију.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 86. редовној сједници одржаној 26. јуна 2014. године, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је странкама остављен рок од 8 дана за достављање коменатара на ове акте. У остављеном року, странке нису доставиле коментаре на закључак и нацрт рјешења.
Извршен је увид у сљедећу документацију коју су странке приложиле: захтјев за покретање поступка за рјешавање спора који је примљен у Регулаторној комисији дана 15.05.2014. године, изјашњење противне стране број 5250-1/14 од 05.06.2014. године, Електроенергетску сагласност на име Богдановић Душан број 3684 од 05.09.2004. године; Рјешење о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца из категорије домаћинства број 138389 од 13.03.2014. године; Уговор о прикључењу број 138389/001 од 13.03.2014. године; Уговор о снабдијевању број 138389-2 од 13.03.2014. године; Декларацију о прикључку 31039181 од 13.03.2014. године; "Информацију, одговор на допис од 14.04.2014. године" број 1118/14-1 од 15.04.2014. године; ''Информацију број 1172/14-1'' од 23.04.2014. године; "Информацију, одговор на допис од 25.04.2014. године" број 1237/14-1 од 28.04.2014. године; Информацију број 1272/14-1 од 05.05.2014. године; Информацију број 1362/14-1 од 14.05.2014. године и Захтјев за изјашњење број 01-262-2/14 од 27.05.2014. године.
На основу увида у приложену документацију странака и након извршене оцјене прикупљених доказа, како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, утврђене су сљедеће чињенице:
 подносилац захтјева је код противне стране евидентиран као крајњи купац електричне енергије на мјерном мјесту ЕД 11054718 у објекту - гаража у насељу "Стадион" у Добоју;
 подносиоцу захтјева је за ово мјерно мјесто издата електроенергетска сагласност и декларација о прикључку дана 13.03.2014. године, те су противна страна и подносилац захтјева дана 13.03.2014. године закључили уговор о прикључењу и уговор о снабдјевању електричном енергијом овог мјерног мјеста;
 у априлу 2014. године на мјерном мјесту подносиоца захтјева је више пута дошло до прекида у напајању услијед оштећења прикључног вода, о чему је подносилац обавјештавао противну страну;
 иако је отклонила оштећења на прикључном воду, противна страна није обезбиједила континуирано напајање електричном енергијом мјерног мјеста подносиоца захтјева;
 дана 04.06.2014. године овлаштени радници противне стране су извршили провјеру стања прикључка подносиоца захтјева и том приликом утврдили да прикључни кабал није оштећен;
 услијед катастрофалних поплава од 15.05.2014. године гаража подносиоца захтјева је искључена са електродистрибутивне мреже, а противна страна се изјаснила да ће ово мјерно мјесто поново бити прикључено на дистрибутивну мрежу на захтјев за поновно прикључење, а након што се санирају посљедице поплаве и испита исправност електроинсталација.
Поред наведених чињеница, међу странкама није спорна околност да власник оближње гараже Микић Синиша, полаже власничка права на прикључни вод и разводни ормар са којега је прикључено мјерно мјесто подносиоца захтјева, јер је изградњу овог прикључка наводно финансирао претходни власник гараже чији је сада власник Микић Синиша. Ова околност, односно власништво крајњег купца над прикључком по основу финансирања, није одлучујућа околност када је у питању остваривање права на напајање електричном енергијом других крајњих купаца. Наиме, одредбом члана 38. Закона о електричној енергији јасно је прописано да у циљу несметаног функционисања тржишта електричне енергије на територији Републике Српске дистрибутивна мрежа мора бити доступна свим корисницима на транспарентан и недискриминишући начин у складу са критеријима из овога закона. Доступност дистрибутивној мрежи у овом случају је обезбијеђена доношењем рјешења о електроенергетској сагласности и закључењем уговора о прикључењу између противне стране и подносиоца захтјева. Дакле, рјешењем о издавању електроенергетске сагласности дистрибутер је утврдио електроенергетске и техничке услове прикључења објекта на електродистрибутивну мрежу и ови услови су обавезујући за кориснике мреже, а на основу одредбе члана 13. став 1. и одредбе члана 27. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - Пречишћени текст - у даљем тексту: Општи услови ("Службени гласник Републике Српске", број 90/12). Рјешење о електроенергетској сагласности је управно правни акт који има својство коначности и извршности, а на основу одредбе члана 72. Закона о електрочној енергији, којом је прописано да дистрибутер ово рјешење доноси у оквиру јавног овлаштења по правилима управног поступка. То значи, поред осталог, да се наведени акт може принудно извршити по правилима административног извршења. У смислу одредби члана 70. став 3. и члана 71. став 1. Закона о електричној енергији и одредбе члана 69. став 2. Општих услова, примопредајно мјесто електричне енергије између дистрибутера и крајњег купца, односно мјесто разграничења одговорности између њих је на мјерном уређају, тако да је прикључак у функцији дистрибутивне мреже. Имајући ово у виду, одредбом члана 39. став 1. Закона о електричној енергији јасно је прописано да је за рад, погон, управљање, одржавање и развој дистирбутивног система одговоран оператор дистрибутивног система, односно дистрибутер. На основу наведених одредби, јасно произилази да противна страна, као одговорни дистрибутер, мора обезбиједити да дистрибутивна мрежа буде доступна свим субјектима под једнаким условима и да је само дистрибутер овлаштен и одговоран за функционисање, управљање и предузимање радњи на елекродистрибутивној мрежи. Несметано функционисање електродистрибутивне мреже у реалном животу је од изузетног значаја, па су зато дјелатности из области енергетике, међу којима је и дистрибуција електричне енергије, проглашење дјелатностима од општег интереса у смислу одредби члана 2. став 1. и члана 4. Закона о систему јавних служби ("Службени гласник Републике Српске", број 68/07). На основу наведених одредби, функционисање дистрибутивне мреже, не може зависити о постојању спорних питања имовинско правне природе на незнатном дијелу дистрибутивне мреже. Уосталом овакви спорови, као спорови грађанскоправне природе рјешавају се у редовним поступцима пред надлежним органима, а не предузимањем неовлаштених радњи на прикључку као дијелу електродистрибутивне мреже.
Имајући у виду наведено чињенично стање, а посебно чињеницу да су електроенергетски и технички услови прикључења на електродистрибутивну мрежу утврђени коначним и извршним управним актом, а на основу наведених одредби законских и подзаконских аката, којима су утврђена права корисника електродистрибутивне мреже, овлаштења, обавезе и одговорности дистрибутера у погледу доступности и функционисања електродистрибутивне мреже, усвојен је захтјев подносиоца, тако да му је утврђено право на напајање електричном енергијом на мјерном мјесту ЕД 11054718 у Добоју и наложено противној страни да без одлагања омогући остварење овога права, како је одлучено у тачки 1. диспозитива овог рјешења.
У циљу обезбјеђења несметаног функионисања, односно одржавања, развоја и управљања електродистрибутивном мрежом, као енергетском дјелатности од општег интереса, одредбом члана 70. став 3. Закона о електричној енергији јасно је прописано да је прикључак новог корисника мреже основно средство дистрибутера. Овом одредбом је јасно прописано да нема дилеме око власништва над прикључком. Међутим, за прикључке који су изведени прије ступања на снагу Закона о електричној енергији, одредбама члана 40. Општих услова прописан је начин обештећења крајњих купаца, који су финансирали изградњу нестандардног прикључка, на који се могу накнадно прикључивати нови крајњи купци. Дистибутер је дужан да води евиденцију нових крајњих купаца који су накнадно прикључени на такав нестандардни прикључак, а који нису плаћали накнаду за прикључење у дијелу који се односи на изградњу прикључног вода и друге трошкове изградње прикључка. Према овој одредби, дистрибутер је такође дужан да у року од седам година од дана прикључења нестандардног прикључка на дистрибутивну мрежу, обрачунава дио накнаде за изградњу прикључног вода новим крајњим купцима, а тај дио накнаде је у ствари вид обештећења постојећим корисницима мреже, који су финансирали изградњу нестандардног прикључка. Одредбом члана 40. став 6. Општих услова јасно је прописано да дистрибутер распоређује обештећење које плаћа нови корисник мреже у корист постојећих корисника мреже, сразмјерно учешћу сваког од њих у финансирању изградње прикључног вода. Такође, одредбом члана 40. став 7. Општих услова посебно је прописано да је дистрибутер обавезан омогућити и обезбиједити, у оквиру своје надлежности, испуњење обавеза које произилазе из одредби овог члана.
Одредбама члана 41. Општих услова прописан је начин на који постојећи крајњи купци као власници прикључка, могу прикључак предати у основна средства дистрибутера, начин одржавања таквих прикључака и друго. Одредбом члана 41. став 7. Општих услова јасно је прописано да корисник мреже који није предао прикључак у власништво дистрибутера, не може оспорити дистрибутеру прикључење објекта новог корисника мреже преко свог прикључка. Дакле, у овом случају је дистрибутер издао рјешење о електроенергетској сагласности у складу са прописима, али није обезбиједио остварење права на напајање електричном енергијом мјерног мјеста подносиоца захтјева примјеном наведених законских и подзаконских прописа, те провођењем коначног и извршног рјешења, укључујући и принудно извршење рјешења административним путем.
Без обзира што се дистрибутер позива на Опште услове који су престали важити из разлога што је престао важити законски пропис, као правни основ за доношење тих Општих услова и из разлога што су донесени и ступили на правну снагу важећи Општи услови, предње образложење чињеничног и правног основа, потврђује да је дистрибутер имао неспоран правни основ и правне механизме да и по важећим прописима обезбиједи право напајања електричном енергијом мјерног мјеста подносиоца захјтева, на основу којих прописа је и наложено противној страни у диспозитиву овога рјешења да без одлагања омогући право на напајање електричном енергијом овог мјерног мјеста подносиоца захтјева.
Имајући у виду предње образложење чињеничног и правног основа непобитно је утврђена релевантна чињеница за одлучивање, да је противно прописима, издатом рјешењу о електроенергетској сагласности, закљученом уговору о прикључку и снабдјевању електричном енергијом, онемогућено остварење права на напајање електричном енергијом мјерног мјеста подносиоца захтјева, а то је основни предмет одлучивања у овом поступку. Због тога у овом поступку није било потребе да се утврђују чињенице да ли је Микић Синиша заиста власник прикључка и какав је био правни однос између њега и ранијег власника његове гараже који је финансирао изградњу прикључка, да ли је протекао рок за обештећење у смислу одредбе члана 40. став 3. Општих услова, каква су уопште правна својства евентуалног потраживања по том основу услијед протока времена, као и друге чињенице које нису релеванте за одлучивање о предмету самог захтјева.
Имајући у виду прописана овлаштења, обавезе, одговорности дистрибутера и правне механизме који дистрибутеру стоје на располагању за функционисање, управљање, одржавање и развој дистрибутивне мреже, сматрамо да нема потребе да се образлажу нерелевантни наводи дистрибутера у његовом изјашњењу и дописима којима је остваривао комуникацију са крајњим купцима. Ови наводи се угласном односе на власништво над прикључком, вријеме изградње прикључка, нереспектовање рока за обештећење, упућивање подносиоца захтјева на договор са другим крајњим купцем противно одредби члана 40. Општих услова, однос према материјалној и нематеријалној штети подносиоца захтјева, не посвећивање пажње активностима да се преко надлежних органа утврди узрок оштећења прикључног вода у циљу санкционисања неовлаштених радњи на мрежу, као кажњивих радњи у виду оштећења уређаја за јавну употребу електричне енергије или пак самовласног прибављања права и друго.
Имајући у виду значај функционисања, одржавања, развоја и управљања дистрибутивном мрежом и правну заштиту у циљу обезбјеђења несметаног рада дистрибутивне мреже, чак и у ситуацији да је неспорно право на благовремено обештећење постојећег крајњег купца по основу финансирања изградње прикључка, дистрибутер је у обавези да води рачуна и да правним механизмима, који му стоје на располагању, обезбиједи функиционисање дистрибутвне мреже и остварење права на напајање другим крајњим купцима у складу са прописима.
С обзиром да се овај спор рјешава у скраћеном поступку и да су трошкови поступка били незнатни, те да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 3. диспозитива овога рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука се заснива на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), те члану 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).

Правна поука:
Овo рјешење је коначано. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном судом у Требињу у року од 30 дана од дана пријема закључка.
 

Предсједник
Миленко Чокорило