Број: 01-570-4/13/R-75-257
Датум: 26.12.2013.
На основу одредби члана 72. став 6. Закона о електричној енергији - пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске" број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 213. став 1. и 224. став 3. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске", број 13/02 и 50/10) и члана 84. став 2. тачка в, а у вези са чланом 81. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), одлучујући по поденсеној жалби Митровић Милана из Требиња, Ул. Никшићки пут С-40, на услове понуђеног уговора о прикључењу - градилишни прикључак, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 75. редовној сједници, одржаној дана 26. децембра 2013. године у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. УСВАЈА СЕ жалба подносиоца Митровић Милана из Требиња од 19.11.2013. године и налаже се дистрибутеру Мјешовити холдинг "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗП ''ЕЛЕКТРОХЕРЦЕГОВИНА'' а.д. Требиње да изради и подносиоцу жалбе понуди нови Уговор о прикључењу - градилишни прикључак, за стандардни прикључак.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
О б р а з л о ж е њ е
Дана 19.11.2013. године, Митровић Милан из Требиња (у даљем тексту: подносиалц жалбе), доставио је Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија), жалбу на понуђени Уговор о прикључењу број 01.03.0220-1242-03/13 од 06.11.2013. године од стране Мјешовитог холдинга "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗП "Електро-Херцеговина" а.д. Требиње (у даљем тексту: дистрибутер), којим се уређује изградња прикључка, поступак и рокови прикључења, начин плаћања и друге појединости у вези са градилишним прикључком. Подносилац у жалби наводи да му је достављен предрачун трошкова за израду градилишног прикључка у износу од 3.382,25 КМ, према којем је дужан да сноси трошкове продужења вода, те сматра да се ради о стандардном прикључку.
Имајући у виду да је жалба достављена непосредно Регулаторној комисији, то је иста са приложеном документацијом достављена дистрибутеру на основу одредбе члана 218. став 2. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске", број 13/02 и 50/10) и одредбе члана 81. став 1. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), ради поступања по истој у смислу одредби члана 219-223. Закона о општем управном поступку. Од дистрибутера је затражено да размотри жалбу, да се детаљно изјасни о свим наводима из жалбе, те да достави цјелокупну документацију у вези са овим предметом.
Дана 11.12.2013. године, дистрибутер је доставио изјашњење у вези са поденсеном жалбом у којем је навео да је подносилац жалбе 25.10.2013. године поднио захтјев за издавање електроенергетске сагласности за привремене објекте и градилишта и захтјев за прикључење на електродистрибутивну мрежу, те да су овлашћени радници изашли на лице мјеста и констатовали да локација која се води под к.ч. број 1662/2 - стари премјер односно к.ч. број 1656/1 - нови премјер у К.О. Требиње није обухваћена регулационим планом, већ само урбанистичким планом који је по Закону о уређењу простора и грађењу дефинисан као стратешки документ. Дистрибутер даље наводи да трогодишњим планом инвестиција нису предвиђене инвестиције за изградњу нисконапонске мреже на овом локалитету, из разлога што није обухваћен регулационим планом што је спроведбени документ, односно за дистрибутера обавезујући техничко регулативни документ којим се дефинишу услови за пројектовање и извођење објекта, а на терену је констатовано да је удаљеност стамбеног објекта од мјеста прикључења већа од 50 метара, а ради се о градском подручју. Имајући у виду наведено, дистрибутер сматра да није испуњен ниједан од услова предвиђен чланом 6. Правилника о методологији за утврђивање накнаде за прикључење на дистрибутивну мрежу ("Службени гласник Републике Српске", број 123/08), што значи да се не ради о стандардном већ о нестандардном прикључку, те је подносиоцу жалбе у складу са одредбама поменутог правилника 06.11.2013. године издат предрачун за нестандардни прикључак у укупном износу од 3.382,25 КМ. Дистрибутер предлаже да Регулаторна комисија донесе рјешење којим се жалба подносиоца одбија као неоснована.
Дистрибутер је уз изјашњење доставио расположиву документацију и то:
Одговор на допис број 05.0145-15997-03/13 од 03.12.2013. године;
Уговор о прикључењу - градилишни прикључак број 01.03.0220-1242-03/13 од 06.11.2013. године;
Рјешење о електроенргетској сагласности број 01.03.0223-1242-02/13 од 06.11.2013. године и
Предрачун од 06.11.2013. године.
Регулаторна комисија је на 75. редовној сједници, одржаној 26. децембра 2013. године, размотрила жалбу - жалбене разлоге и жалбене захтјеве, изјашњење дистрибутера о поднесеној жалби, те приложену документацију. Након разматрања цјелокупне документације, утврђено је да је жалба подносиоца основана.
Наиме, одредбом члана 6. ставом 1. Правилника о методологији за утврђивање накнаде за прикључење на дистрибутивну мрежу је прописано да јe стандардни прикључак објекта крајњег купца на нисконапонску мрежу (0,4 kV) прикључак који испуњава један од сљедећих услова:
а) да је изградња објекта који се прикључује локацијски и временски усклађена са усвојеним просторно-планским документима из области уређења простора или
б) да је удаљеност објекта од мјеста прикључења мања или једнака 50 метара у градском, односно 300 метара у сеоском подручју без обзира да ли постоји просторно-планска документација за локацију на којој се објекат гради.
Подјела прикључака на стандардни и нестандарни прикључак у смислу овога правилника је веома важна са становишта техничке изведбе прикључка и износа накнаде коју крајњи купац плаћа дистрибутеру ради прикључења свога објекта на електродистрибутивну мрежу.
Увидом у прикупљену документацију утврђено је да је, за подручје на којем се налази локација за будући објекат подносиоца жалбе, почетком 2003. године усвојен и објављен Урбанистички план "Требиње 2015" (Службени гласник општине Требиње, број 1/03), као просторно-плански документ. На основу овог урбанистичког плана је издато Рјешење број 07-364-348/10 од 04.11.2010. године, којим се даје урбанистичка сагласност за изградњу објекта подносиоца жалбе и Рјешење број 07-361-145/11 од 29.11.2011. године, којим се одобрава извођење радова на изградњи стамбеног објекта подносиоцу жалбе.
На основу одредбе члана 39. став 1. Закона о електричној енергији дистрибутер је одговоран за рад, управљање, одржавање и развој дистрибутивног система. Поред тога, дистрибутер је на основу одредбе члана 41. став 1. и 2. Закона о електричној енергији дужан да припреми краткорочне и дугорочен планове развоја и изградње дистрибутивне мреже у складу са просторно-планским документима из области уређења простора, у које спада и урбанистички план у смислу одредбе члана 25. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске", број 40/13). Имајући у виду наведене одредбе, као и прописане обавезе дистрибутера, није релевантна чињеница, на коју се дистрибутер позива, да на подручју гдје се налази локација подносиоца жалбе није усвојен регулациони план, као један од просторно-планских докумената. Ово посебно из разлога што је одредбом члана 26. Закона о уређењу простора и грађењу прописано који се просторно-плански документи обавезно доносе и под којим условима. Одредбом става 1. тачка б. овог члана прописано који се просторно-плански документи обавезно доносе за подручје јединице локалне самоуправе, и овом одредбом није прописано да је регулациони план документ који се обавезно доноси за свако подручје које је обухваћено урбанистичким планом, већ је прописано да се регулациони план доноси за претежно изграђена урбана подручја од општег интереса једнице локалне самоуправе и то само ако је то предвиђено урбанистичким планом. На основу ових одредби, јасно произилази да се градња објеката, као и дистрибутивне мреже може изводити на основу урбанистичког плана. С обзиром на чињеницу да је урбанистички план за ово подручје усвојен и објављен почетком 2003. године, то је дистрибутер имао довољно времена да усклади своје планове развоја и изградње мреже и на тај начин изврши своје законске обавезе.
Поред наведеног, на основу одредбе члана 38. Закона о електричној енергији дистрибутивна мрежа свим корисницима мора бити доступна на транспрентан и недискриминирајући начин. Овај принцип се мора испоштовати на подручју исте јединице локалне самоуправе, иако за поједина подручја те јединице локалне самоуправе, нису усвојени сви документи из области уређења и грађења. У супротном, на појединим подручјима исте јединице локалне самоуправе би се објекти крајњих купаца са истим енергетским карактеристикама прикључивали на електродистрибутивну мрежу под различитим условима, чиме би био повријеђен принцип недискриминације.
Одредбом члана 6. став 2. Правилника о методологији за утврђивање накнаде за прикључење на дистрибутивну мрежу је прописано да се изградња објекта сматра локацијски и временски усклађена са просторно-планским документима из области уређења простора, ако је у складу са просторно-планским документима који су били на снази у вријеме доношења годишњег плана инвестиција дистрибутера. Пошто је Урбанистички план "Требиње 2015" био на снази у вријеме доношења годишњег плана инвестиција дистрибутера за 2013. годину,то је изградња објекта подносиоца жалбе временски и локацијски усклађена са усвојеним просторно - планским документима. Имајући у виду обавезе дистрибутера прописане наведеним одредбама законских и подзаконских аката, као и прописане врсте прикључака, у овом случају је дистрибутер дужан објекат подносиоца жалбе прикључити на електродистрибутивну мрежу стандардним прикључком, те да у складу са тим утврди износ накнаде за прикључење подносиоцу жалбе, како је одлучено у тачки 1. диспозитива овога рјешења.
С обзиром да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука се заснива на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), те члану 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном судом у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Миленко Чокорило
