Закључак о одбацивању захтјева за издавање сертификата - "ITM CONTROLS" д.о.о. Сарајево, Соларна електрана "Касиндо"

Број: 01-415-2/13/Р-69-167
Датум: 30.09.2013.

На основу одредби члана 54. став 4. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске", број 13/02, 87/07 и 50/10) и члана 33. став 1. тачка д. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10), одлучујући о Захтјеву за издавање сертификата за производно постројење које користи обновљиве изворе енергије, привредног друштва "ITM CONTROLS" д.о.о. Сарајево, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске је на 69. редовној сједници одржаној 30.09.2013. године, донијела
 

З А К Љ У Ч А К

ОДБАЦУЈЕ СЕ Захтјев за издавање сертификата за производно постројење које користи обновљиве изворе енергије Соларна електрана СЕ "Касиндо", привредног друштва "ITM CONTROLS" д.о.о. Сарајево од 29.08.2013. године.
 

О б р а з л о ж е њ е

Привредно друштво "ITM CONTROLS" д.о.о. Сарајево (у даљем тексту: подносилац захтјева), поднијело је Захтјев за издавање сертификата за производно постројење које користи обновљиве изворе енергије Соларна електрана СЕ "Касиндо", број АS-2908-1/13 од 29.08.2013. године (у даљем тексту: захтјев), који је у Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) запримљен дана 02.09.2013. године и заведен под бројем 01-415-1/13.
Након прегледа захтјева и приложених доказа уз захтјев, утврђено је да је подносилац захтјева регистрован као привредно друштво у Општинском суду у Сарајеву у Федерацији Босне и Херцеговине - Кантон Сарајево о чему је издато Рјешење о измјенама података број 065-0-Reg-12-002158 од 04.06.2012. године. Имајућу у виду наведену чињеницу, потребно је указати да је Регулаторна комисија основана одредбама чланова 15. – 26. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске" број 49/09), као регулаторно тијело, које своју законом утврђену надлежност спроводи на територији Републике Српске. Поред Закона о енергетици, надлежности Регулаторне комисије у сектору електричне енергије су утврђене и одредбама других закона који су на снази у Републици Српској и то:
- одредбама 23, 24. и др. Закона о електричној енергији - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске" број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11) и
- одредбама Закона о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији ("Службени гласник Републике Српске" број 39/13) којим су утврђене надлежности Регулаторне комисије у области регулисања производње електричне енергије из обновљивих извора енергије.
Што се тиче субјеката, односно физичких и правних лица, према којима Регулаторна комисија врши своју надлежност, у смислу издавања дозвола за обављање електроенергетске дјелатности, издавања сертификата за производна постројења која производе електричну енергију из обновљивих извора енергије и у ефикасној когенерацији, издавања гаранције о поријеклу електричне енергије, утврђивања тарифа, одобравања права на подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије и у ефикасној когенерацији, надзора над спровођењема општих и појединачних аката Регулаторне комисије, санкционисања услијед неизвршавања прописаних обавеза, они свој правни субјективитет и правни статус рјешавају на основу одредаба Закона о регистрацији пословних субјеката у Републици Српскоj ("Службени гласник Републике Српске" број 67/13), којим је уређен поступак и услови уписа правних лица у судски регистар у Републици Српској и Закона о занатско-предузетничкој дјелатности ("Службени гласник Републике Српске" број 117/11, 121/12 и 67/13) којим је уређен начин уписа физичких лица која обављају привредну дјелатност у одговарајући јавни регистар.
Имајући у виду наведене законске прописе, неспорно је да је Регулаторна комисија дужна да врши своје законом утврђене надлежности. Међутим, да би Регулаторна комисија могла вршити законом утврђене надлежности, електроенергетски субјекти који захтјевају остваривање појединих права или који су дужни извршавати прописане обавезе, о којима је надлежна да одлучује, надзире и извршава Регулаторна комисија, морају свој правни субјективитет ријешиту у скаладу са законима који важе на територији Републике Српске, а то су Закон о регистрацији пословних субјеката у Републици Српскоj или Закон о занатско-предузетничкој дјелатности.
Поред наведеног на територији Федерације Босне и Хецеговине постоји надлежно регулаторно тијело, које је такође основано законом и које врши надлежност у сектору електричне енергије на основу закона који важе у Федерацији Босне и Хецеговине. Према томе и Регулаторна комисија и надлежно регулаторно тијело у Федерацији Босне и Хецеговине, могу вршити своју законом утврђену надлежност према субјектима који правни субјективитет имају ријешен на територији на којој врше своју надлежност. Када је у питању производња електричне енергије, неспорно је да је увијек надлежно оно регулаторно тијело на чијем подручју дјеловања се налази производни објекат.
Имајући у виду наведено, а посебно чињеницу да се у конкретном случају производни објекат налази на подручју Републике Српске, потребно је да подносилац захтјева правни субјективитет регулишете у складу са законима Републике Српске, како би према њему Регулаторна комисија могла вршити своју законом утврђену надлежност, односно поступити по захтјеву за издавање сертификата за производно постројење које користи обновљиве изворе енергије. Дакле, да би Регулаторна комсија могла поступити по новом захтјеву за издавање сертификата за производно постројење које користи обновљиве изворе енергије, потребно је доставити нови образац захтјева и приложене изјаве и доказе уз захтјев, на име субјекта који је регистрован у складу са законима Републике Српске.
С обзиром на наведено чињенично стање, а на основу одредбе члана 54. став 4. Закона о општем управном поступку, одлучено је као у диспозитиву овога закључка.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09) и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима ("Службени гласник Републике Српске", број 109/05 и 63/11).
Правна поука: Овај закључак је коначан. Против овог закључка може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема закључка.
 

Предсједник
Миленко Чокорило