Skip to Content

Рјешење: Дина Зорић, Бања Лука

Постављено у
Верзија прилагођена за штампање Број:Р-41-143-13/09

Датум: 13.02.2009.

 

На основу члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 41/04, 67/07 и 113/07), члана 37. став 1. тачка 4. Пословника о раду Регулаторне комисије за електричну енергију Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 96/04) и члана 87. став 1. тачка а) и б) Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 71/05), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Зорић Дине из Бања Луке против МХЕРС ЗП "Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција" Бања Лука, у вези са тарифама по којима се енергија испоручује, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске је на 41. редовној сједници одржаној 13. фебруара 2009. године у Требињу, донијела

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

1.    УСВАЈА СЕ захтјев Зорић Дине из Бања Луке од 04.11.2008. године и обавезује се МХ ЕРС ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука да изврши обрачун утрошене електричне енергије на мјерном мјесту ЕДБ: 100499910 у Бањој Луци, ул. Грчка бр. 34., а да као почетно стање за обрачун утрошене електричне енергије подносиоца захтјева узме стање на мјерном уређају на дан 31.07.2008. године.

2.    Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Захтјевом од 04.11.2008. године, који је у Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: РЕРС) запримљен 11.11.2008. године и заведен под бројем 01-476-1/08, Зорић Дина из Бања Луке (у даљем тексту: подносилац захтјева) покренула је поступак за рјешавање спора пред РЕРС-ом, против МХЕРС ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука (у даљем тексту: противна страна), у вези са тарифама по којима се енергија испоручује. У захтјеву је између осталог навела: да је 1992. године због ратних дејстава са малољетном кћерком напустила Бања Луку, да је као повратник крајем августа 2008. године ушла у посјед стана у Бањој Луци и добила рачун за утрошену електричну енергију у износу од 4.748,90 КМ, да је у предметном стану посљедњих тринаест година живио њен бивши супруг Зорић Бранислав, који је дужник овог износа, да је након уласка у посјед стана, због пријетње обуставом испоруке електричне енергије, била принуђена да потпише уговор о репрограму којим ће дуговање, иако није њено, измирити у ратама, да је подносила приговор противној страни и добила одговор да је била дужна у тренутку исељења 1992. године пријавити промјену адресе, што није учинила. Даље наводи, да од уласка у предметни стан, утрошену електричну енергију уредно измирује. Од Регулатора тражи да усвоји њен захтјев и донесе рјешење којим ће је ослободити од плаћања дуговања по основу утрошене електричне енергије за период прије уласка у посјед стана, а да поменуто дуговање противна страна потражује од њеног бившег супруга Зорић Бранислава, који је тај дуг направио и који ту чињеницу не оспорава.

Дана 13.11.2008. године, РЕРС је захтјев подносиоца са прилозима доставио на одговор противној страни, ради изјашњења и достављања доказа којима располаже. Противна страна је дана 22.12.2008. године доставила РЕРС-у изјашњење у вези са захтјевом подносиоца у којем је навела сљедеће: да је Зорић Дина регистрована као крајњи купац у њиховој евиденцији, да тачан датум регистрације овог купца не посједују јер архивирану документацију о пријавама имају тек од 1991. године, да у периоду 2000-2008. година на овом мјерном мјесту нису евидентиране промјене регистрације крајњег купца, док за период 1992-1999. година не посједују евиденције на овом мјерном мјесту због преласка на нови софтвер, да је увидом у електронску базу података утврђено да Зорић Бранисалв није регистрован као крајњи купац у РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука, да је ради наплате потраживања дана 26.09.2008. године закључен  споразум између Зорић Дине и руководиоца РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука на начин да се 26.09.2008. године уплати 1.600,00 КМ, а остатак дуга у три рате, да закључени споразум није испоштован јер је 1.600,00 КМ уплаћено 26.09.2008. године, а остале рате по споразуму нису уплаћене.

Регулатор је оцијенио да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 40. редовној сједници одржаној 27. јануара 2009. године, донио закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници Регулатор је утврдио и нацрт рјешења у овом поступку. У остављеном року, странке нису доставиле коемнтаре на закључек, ни на нацрт рјешења.

Извршен је увид у: захтјев за рјешавање спора од 04.11.2008. године, приговор упућен противној страни од 16.09.2008. године, одговор на приговор од 21.10.2008. године, Закључак о дозволи извршења од 02.10.2008. године Министарства за избјеглице и расељена лица, Рјешење Службе за платни промет од 21.02.2000. године,  Уговор о коришћењу стана, Рачун за електричну енергију за мјесец Август 2008. године, Пресуду од 30.03.1999. године, Споразум од 26.09.2008. године, Изјашњење противне стране од 11.12.2008. године, картицу потрошача и енергетску картицу.

 На 41. редовној сједници одржаној 13.02.2009. године, РЕРС је размотрио цјелокупан предмет спора, па су након анализе захтјева подносиоца, изјашњења противне стране и увида у приложену документацију странака, утврђене сљедеће чињенице:

§  Зорић Дина је као носилац станарског права од прије 1999. године регистровани крајњи купац код противне стране на мјерном мјесту ЕДБ 100499910 у Бања Луци, ул. Грчка бр. 34. до данас,

§  избијањем ратних сукоба 1992. године, подносилац захтјева је са кћеркама напустила Бања Луку,

§  у периоду од 1992. године до мјесеца августа 2008. година подносилац захтјева није живјела у наведеном стану, а евидентно је коришћење електричне енергије на мјерном мјесту ЕДБ 100499910 у Бањој Луци, ул. Грчка бр. 34.,

§  рјешењем Службе за платни промет број 01-9860-2/99 од 21.02.2000. године извршен је пренос станарског права на стану у улици Грчка бр. 34, са Зорић Дине на Зорић Бранислава, а на основу истог у току 2000. године закључен уговор о коришћењу стана између ОДП „Завод за изградњу“ Бања Лука п.о. и Зорић Бранислава као станара, чијим чланом 5. се Зорић Бранислав обавезао да ће од 01.03.2000 године плаћати станарину и накнаду за коришћење грађевинског земљишта,

§  дана 30.03.1999. године правоснажном пресудом Основног суда у Бањој Луци је разведен брак између Зорић Дине и Зорић Бранислава,

§  у току 2000. и 2001. године Зорић Бранислав је извршио три уплате по основу утрошене електричне енергије на овом мјерном мјесту у укупном износу од 403,00 КМ,

§  у периоду од 06.10.2001. године, када је дуговање износило 344,96 КМ, до 27.09.2008. године, када је дуговање износило 4.748,90 КМ, на овом мјерном мјесту није било уплата за утрошену електричну енергију,

§  закључком о дозволи извршења Министарства за избјеглице и расељена лица од 02.10.2008. године дозвољено је враћање у посјед стана Зорић Дини, која је до тада боравила у Америци, а иста је уз сагласност Зорић Бранислава ступила у посјед стана крајем августа 2008. године, што је својом провјером потврдио доносилац овог закључка,

§  након уласка у посјед стана, подносилац захтјева је добила рачун за утрошену електричну енергију за мјесец август 2008. године у износу од 4.748,90 КМ,

§  на дан 12.09.2008 године извршена је обустава испоруке електричне енергије искључењем на бројилу по налогу за обуставу број 1763119 од 06.09.2008.,

§  дана 26.09.2008. године, због пријетње обуставом, односно обуставе  испоруке електричне енергије на овом мјерном мјесту Зорић Дина је закључила споразум са РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука о начину измирења дуга тако што ће се 1.600,00 КМ уплатити одмах, а остатак у три рате,

§  подносилац захтјева је уплатила дана 27.09.2008 године износ од 1.600 КМ, што је видљиво из картице потрошача, те је у 10. и 11. мјесецу 2008 године уредно измирила своју обавезу плаћања утрошене електричне енергије (текућа потрошња) на наведеном мјерном мјесту.

На основу наведених чињеница, усвојен је захтјев подносиоца, јер је утврђено да је противна страна без икаквог основа обавезала подносиоца захтјева да за утрошену електричну енергију на овом мјерном мјесту плати износ од 4.748,90 КМ, према стању дуговања на дан 31.08.2008. године.

Неспорно је да је подносилац захтјева регистровани крајњи купац на овом мјерном мјесту прије 1999. године и да се стање регистрације крајњег купца код противне стране никада није мијењало.

Међу странкама у поступку спорна је чињеница ко треба да плати утрошену електричну енергију у периоду од 2000. године до августа 2008 године, када је дуг настао.

Горе наведеним поднесеним доказима подносилац захтјева је доказала да избијањем ратних дејстава, односно од 1992. године па до краја августа 2008. године са својом дјецом није становала у овом стану, па се на њу као на крајњег купце нису могле примјенити одредбе Општих услова за испоруку електричне енергије ("Службени гласник Републике Српске“, број 23/94), јер није дозвољена ретроактивна примјена закона.

Зорић Бранислав, који је у стану подносиоца остао да живи 1992. године и користи електричну енергију, а као носилац станарског права на предметном стану од 2000. године имао је обавезу да се региструје код противне стране. Противна страна, такође у посљедњих осам година очитања стања на бројилу није указивала Зорић Браниславу да поднесе захтјев за регистрацију, што је супротно њеном интересу да уговорно регулише фактичке и правне промјене услова за регистрацију крајњих купаца, а у циљу извјесности обавезе плаћања. Овакве и сличне активности противна страна треба континуирано предузимати у циљу остваривања основног пословног интереса да на уговорно регулисан и извјестан начин испоручује и наплаћује утрошену електричну енергију, а у циљу наплате својих неплаћених доспјелих потраживања. То значи да се наплата потраживања, као једна од обавеза снабдјевача из члана 10. тачка в. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - у даљем тексту: Општи услови ("Службени гласник Републике Српске", број 85/08), не обезбијеђује аутоматизмом у прописивању и уговарању, већ константним и правовременим предузимањем одговарајућих активности за наплату потраживања. Ова одредба идентична је са одредбом члана 11. тачка в) Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом ("Службени гласник Републике Српске", број 66/06), који су се примјењивали у времену прије настанка спорне ситуације.

Поред пропуста у погледу регистрације Зорић Бранислава као крајњег купца, противна страна није предузимала одговарајуће мјере и активности за наплату потраживања за утрошену електричну енергију на овом мјерном мјесту у периоду од октобра 2001. до августа 2008. године, иако на овом мјерном мјесту није у том периоду уопште уплаћиван дуг за утрошену електричну енергију који се стално увећавао. Дакле, неспорно је да су се у овом случају знатно раније стекли услови за предузимање мјера за наплату потраживања, укључујући и обуставу испоруке електричне енергије због неплаћања, које је противна страна пропустила да предузме. Постојање дуга у ранијем периоду је била објективна околност и основ за обуставу испоруке у циљу наплате потраживања, која се могла благовремено предузети без обзира на одсутност регистрованог крајњег купца. Услијед ових пропуста, несновано се противна страна позива на чињеницу регистрације крајњег купца, као основ за задужење и наплату дуга од подносиоца захтјева, само из разлога да би се отклониле штетне посљедице овога пропуста.  

Противна страна треба да ажурно предузима све мјере за наплату потраживања, укључујући и обуставу испоруке електричне енергије, принципијелно и у складу са прописима и усвојеним политикама у погледу примјене мјере обуставе испоруке електричне енергије, на идентичан начин према свим крајњим купцима. Не може се прихватити да се мјера обуставе испоруке електричне енергије, као ефикасан механизам за наплату, предузима произвољно и неблаговремено. Имајући ово у виду, противна страна није имала основ да у овом случају пријети и/или обуставља испоруку елетричне енергије у циљу наплате потраживања, што је проузроковало закључење споразума о начину плаћања дуга за утрошену електричну енергију на овом мјерном мјесту са подносиоцем захтјева. Споразум о начину плаћања дуга од 26.09.2008. године између подносиоца захтјева и противне стране је закључен супротно одредби члана 15. Закона у облигационим односима (''Службени гласник СФРЈ'', број: 29/78, 39/85, 57/89) и (''Службени гласник Републике Српске'', број; 17/93, 3/96, 39/03) којом је прописано да у заснивању двостраних уговора стране полазе од начела једнаке вриједности узајамних давања, тј. еквивалентности и одредби члана 34. став 2. Закона о заштити потрошача („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 25/06), којом је прописано да се обавеза плаћања економских услуга у које спада и испорука електричне енергије мора односити само на стварног корисника и/или на страну која је потписала уговор. У овом случају, обавеза плаћања утрошене електричне енергије до 31.07.2008. године, односно до посљедњег очитања прије уласка подносиоца захтјева у посјед стана, може бити утврђена кориснику стана у том периоду иако није био регистровани крајњи купац, јер је био носилац станарског права, користио електричну енергију на овом мјерном мјесту, а при том испуњавао услове за регистрацију, која није извршена. Подносиоцу захтјева се та обавеза може одредити почев од 31.07.2008 године, као дана последњег очитања стања на бројилу.

Узимајући у обзир утврђено чињенично стање, а примјеном наведених материјалних прописа, одлучено је као у тачки 1. диспозитива рјешења.

Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку, а трошкови поступка  су незнатни, те ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, РЕРС је тачком 2. диспозитива рјешења одлучио да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.

Поука о правном лијеку заснива се на одредби члана 29. Закона о електричној енергији, члана 5. и 15. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“, број 109/05).

 

Поука о правном лијеку:  Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.

 

Предсједник

Миленко Чокорило