Број: R-31-251-31/06Датум: 11.05.2006. године
Поступајући по Закључку број 4. Народне скупштине Републике Српске број 01-404/06 од 12. 04. 2006. године, донесеном на 33. сједници одржаној дана 12. 04. 2006 године, а у складу са својим овлаштењем утврђеним алинејом 5. члана 24. Закона о електичној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број: 66/02, 29/03, 86/03, 111/04), Регулаторна комисија за електричну енергију Републике Српске је на 31. редовној сједници, одржаној дана 11. 05. 2006 године, донијела сљедећи
ЗАКЉУЧАК
у вези са обрачуном камата на потраживања
по основу испоручене електричне енергије
(1) Предузећа која обављају дјелатност дистрибуције и/или снабдијевања електричном енергијом крајњих купаца на подручју Републике Српске могу обрачунавати затезну камату на потраживања по основу испоручене електричне енергије која нису плаћена у уговореном или другим прописом утврђеном року, поштујући сљедеће принципе:
a) Испорука електричне енергије крајњим купцима (потрошачима) обрачунава се на основу стварних испорука, очитаних на бројилу потрошача;
b) Рачун за испоручену електричну енергију се мора потрошачу доставити благовремено, са посебно исказаном цијеном обрачунских елемената, и исти треба да садржи све потребне податке који потрошачу омогућавају провјеру исправности обрачуна испоручене електричне енергије у обрачунском периоду. На рачуну мора бити јасно назначен износ и рок за плаћање. Трошкови издавања рачуна су бесплатни;
c) Основица за обрачун затезне камате је дуг по основу испоручене електричне енергије, назначен на испостављеном рачуну;
d) Обрачун камате на камату није дозвољен, те је снабдјевач дужан да одвојено приказује основни дуг и камату, с тим да затезну камату обрачунава само на износ дуга по основу испоручене електричне енергије назначене на испостављеном рачуну, односно за испоручену робу и услугу;
e) Затезна камата за кашњење у плаћању рачуна обрачунава се почев од првог наредног дана након дана назначеног на рачуну као крајњи рок за плаћање па све до дана исплате, али се не може обрачунавати за период у коме тече рок за плаћање рачуна, ни од дана очитања, нити израде рачуна;
f) Висина стопе затезне камате не треба да прелази износ висине стопе затезне камате прописане одредбама Закона о висини стопе затезне камате (''Службени гласник Републике Српске“, број 19/01);
g) Политика обрачуна камате крајњим купцима мора бити правична и недискриминирајућа, заснована на фер принципима тржишног пословања, а обрачун камате да се врши свим тарифним купцима под истим условима и на исти начин;
h) Обрачун испоручене електричне енергије и камата мора бити у складу са одредбама Закона о облигационим односима (''Службени лист СФРЈ'' број: 29/78, 39/85, 45/86 и 57/899) и ("Службени гласник Републике Српске", број: 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), са одредбама Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини (''Службени гласник БиХ'', број 25/06), одредбама Закона о висини стопе затезне камате и у складу са дозволом за обављање дјелатности снабдијевања електричном енергијом и Стандардима управљања акцинарским друштвима;
i) Предузећа која обављају дјелатност дистрибуције и/или снабдијевања крајњих купаца, а која су вршила обрачун камате на камату, дужна су извршити исправку обрачуна и купцима издати исправне рачуне.
(2) У контексту овог закључка, електроенергетска предузећа - корисници дозволе за дистрибуцију и/или снабдијевање електричном енергијом дужни су да преиспитају донесене одлуке и примјену прописа у процедурама у вези са обрачуном камата на потраживања по основу испоручене електричне енергије и да ставе ван снаге одлуке које нису у складу са овим принципима, те да о поступљеном обавијесте Регулаторну комисију за електричну енергију, најкасније до 30.06.2006. године.
(3) Овај закључак ступа на снагу даном доношења. Диспозитив закључка се објављује у "Службеном гласнику Републике Српске", а комплетан закључак са образложењем на огласној табли и web страници Регулаторне комисије за електричну енергију Републике Српске.
О б р а з л о ж е њ е
1. Релевантни прописи
Законом о електричној енергији (''Службени гласник Републике Српске“, број: 66/02, 29/03, 86/03 и 111/04) утврђена је обавеза Регулаторне комисије за електричну енергију Републике Српске да донесе опште услове за испоруку електричне енергије којим се уређују, поред осталог, начин обрачуна и услови плаћања електричне енергије. Истим законом је дато право дистрибутеру да, уз претходно обавјештење, обуставља испоруку енергије крајњем купцу ако он не плаћа електричну енергију у складу са уговором о испоруци, односно општим условима за испоруку електричне енергије. Док се не донесу Општи услови, примјењују се одредбе Закона о електричној енергији и других прописа којима се уређују економски односи на тржишту, права потрошача и дужничко-повјерилачки односи, јер су Општи услови за испоруку електричне енергије ("Службени гласник Републике Српске", број 23/94) престали да важе престанком важења закона, који је послужио као правни основ за њихово доношење (Одлука Уставног суда Републике Српске број У-116/02 од дана 29. марта 2006 године).
Законом о облигационим односима (''Службени лист СФРЈ'', број: 29/78, 39/85, 45/86 и 57/89) и ("Службени гласник Републике Српске", број: 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04) прописани су односи између купца и продавца у области промета роба и услуга. Према одредби члана 277. став 1. овог закона дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и камату по стопи која се у мјесту испуњења плаћа на штедне улоге по виђењу". Чланом 279. став 1. прописано је да "на доспјелу, а неисплаћену уговорну или затезну камату, као и на друга доспјела повремена новчана давања, не тече затезна камата, изузев кад је то законом одређено", а став 2. истог закона прописује да "се на износ неисплаћене камате може захтијевати затезна (процесна) камата само од дана подношења захтјева (тужбе) суду за њену исплату“. Закон не прави битну разлику између уговорне и затезне камате на главни дуг.
Законом о висини стопе затезне камате (''Службени гласник Републике Српске“, број 19/01) утврђена је висина стопе затезне камате у Републици Српској у случају када дужник закасни са испуњењем новчане обавезе и начин обрачуна.
Законом о заштити потрошача у Босни и Херцеговини (''Службени гласник БиХ“, број 25/06), и то чланом 35. став 1. прописано је да „продаја енергије и воде потрошачима треба да буде обрачуната на основу стварних испорука очитаних на бројилу потрошача“.
Стандардима управљања акционарским друштвима ("Службени гласник Републике Српске", број 3/06) прописано је да у односима са другим заинтересованим странама (запосленим, повјериоцима, клијентима, добављачима) акционарско друштво остварује своја права на фер принципима тржишног пословања и испуњава своје обавезе на одговоран начин, чиме му се обезбјеђује дугорочан просперитет.
2. Право на обрачун затезне камате
Имајући у виду чињеницу да је корисник дозволе једини снабдјевач електричном енергијом на свом франшизном подручју, да сваки купац треба бити снабдјевен електричном енергијом „по разумним цијенама и разумним условима у систему обавезе јавне услуге“, да му је та обавеза прописана чланом 40. став 3. Закона о електричној енергији и тачком 6.5.1. Услова дозволе, да је чланом 35. Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини прописано да „продаја енергије (електрична енергија, гријање, плин и сл.) потрошачима треба бити обрачуната на основу стварних испорука очитаних на бројилу потрошача“, а имајући у виду и одредбе Закона о облигационим односима и заштиту права повјериоца у складу са овим законом, Регулаторна комисија сматра да је правичан обрачун затезне камате неопходан начин да дужник сноси штетне посљедице неиспуњења или неблаговременог испуњења настале обавезе по основу испоручене робе или услуга назначених на испостављеном рачуну. Супротно поступање био би лош сигнал уредним дужницима.
Пракса за обрачун, фактурисање и наплату електричне енергије купцима у појединим земљама у окружењу, а раније и у Републици Српској, је утврђивање претплатничке рате (мјесечна или вишемјесечна аконтација) која не садржи вриједност стварно утрошене електричне енергије те, у случају доцње у њиховом плаћању, може бити упитно зарачунавање затезне камате.
Данас земље у окружењу обрачунавају и наплаћују затезну камату на неплаћену новчану обавезу у року доспјећа по основу испоручене електричне енергије (примјер Словенија и Хрватска у Општим условима за испоруку електричне енергије).
Како се у РС врши мјесечно очитање и испоставља рачун за очитану потрошњу, значи да постоје услови да се може захтијевати затезна камата за неизмирење новчане обавезе која је одређена испостављеним рачуном у уговореном року. Потрошачима се може обрачунавати затезна камата за новчану обавезу која је еквивалент стварно утрошене енергије и има карактер одређене новчане обавезе. Електрична енергија је роба, и има свој квалитет, намјену, услове продаје и цијену. Електрична енергија представља робу у значењу члана 30. Споразума о слободном кретању роба како је наведено у резимеу пресуде Европског суда правде у случају 6/64 Costa против ENEL-a (1964) ECR 585, гдје је посебно забиљежено да се електрична енергија третира као роба по тарифној номенклатури Европске Уније, раније ЕЕЗ (Codex CN 27.16) и у резимеу пресуде у случају број Ц-158/94 Европска комисија против Италије, гдје се наводи да „увоз и извоз енергије потпада под одредбе Уговора о слободном кретању роба. Електрична енергија је роба у смислу члана 30, што је потврђено тарифном номенклатуром Заједнице (шифра НЦ 27.16)“..
На доцњу у плаћању уговорне или затезне камате обрачунате на главни дуг повјерилац нема право обрачунавати камату, те према томе нема право приписивати камату главном дугу, да би на тако увећану основицу обрачунавао затезну камату. Затезна камата на доцњу у плаћању уговорне или прописане затезне камате може се остварити само у поступку пред судом од дана подношења тужбе суду. Начелни став бр. III усвојен на 35. заједничкој сједници Савезног суда, републичких и покрајинских врховних судова од 4. и 5.11.1987. године гласи:
„1. право на процесну затезну камату из члана 279. став 2. Закона о облигационим односима, може да се оствaрује само у спору за исплату доспјеле уговорне и затезне камате, с тим да се захтјев за процесну камату од дана утуживања доспјеле камате може да истакне све до закључења главне расправе. Повјерилац који је пропустио да у том спору истакне захтјев за процесну камату не може ту камату да оствaрује у посебном спору.
2. процесна затезна камата на износ неисплаћене доспјеле затезне камате не може да се тражи све док не престане главно новчано потраживање из кога произилази, па и када је обрачуната и утужена у апсолутном износу уз главни захтјев.“
Суштина процесне затезне камате је да она има казнени карактер за дужника због изазивања спора за исплату доспјеле неисплаћене камате, за разлику од затезне камате на главни дуг, која представља врсту обештећења повјериоца због доцње у испуњавању новчане обавезе (члан 277. став 1. ЗОО). Истовремено, на основу тумачења у горе наведеном начелном ставу, право на процесну затезну камату се остварује једино у спору за исплату износа доспјеле затезне камате или уговорне камате, те се процесна камата не може остварити посебним спором, односно повјериоцу није допуштено да захтијева исплату процесне затезне камате, ако нема спора око главног дуга или затезне камате по главном дугу.
Овдје треба узети у обзир и одлуку Врховног суда БиХ бр. 76/86 од 13.06.1986. године: „Плаћањем главног дуга не признаје се потраживање камата, па се тим плаћањем не прекида застарјелост потраживања затезних камата“. У образложењу ове одлуке се наводи: „Погрешно првостепени суд налази да је плаћањем главног дуга тужени признао и тражбину затезних камата, па је тиме прекинута застарјелост тог потраживања, јер се по законској претпоставци у одредби члана 387. ст. 2. Закона о облигационим односима, само плаћањем камата на главни дуг признаје постојање тражбине за коју се камате плаћају, а не и потраживање затезних камата плаћањем главног дуга. Управо из чињенице да се плаћа само главни дуг, а не и камата на главни дуг, произилази да тужени не признаје и камате за тај дуг.“ Према томе, статус затезне камате и процесне затезне камате разликује се од случаја до случаја, а процесна затезна камата дијели судбину спора око главне ствари. За процесну затезну камату важи правило да се може обрачунати и на главни дуг и на камату за доцњу у испуњавању новчане обавезе, и то је једини случај када се обрачунава „камата на камату“.
3. Поступање РЕЕРС-а у вези са обрачуном камате
3.1. Информације о обрачуну камате у дистрибутивним предузећима
Утврђујући исправност обрачуна затезне камате на дуговања за електричну енергију, са освртом на обрачун камате на камату, Регулатор је приликом надзорне провјере пронашао да се у поједним дистрибутивним предузећима, у случају када потрошач није измирио цјелокупни износ годишње камате, преостали дио ненаплаћене камате приписивао главници дуга и на тај начин је обрачуната камата на камату. Предузећа која обављају дјелатност снабдијевања у РС су, на захтјев Регулатора за доставу информација, обавијестили Регулатора да од 01.01.2006. године примјењују обрачун затезне камате на сљедећи начин:
"ЕЛЕКТРО ДОБОЈ" а.д. Добој, обрачун камата врше у складу са Законом о затезној камати уз примјену линеарне методе по стопи од 0,05% дневно. Основица за обрачун је дуг по основу електричне енергије (без обрачунате камате из претходног периода) коригован за коефицијент раста цијена на мало.
"ЕЛЕКТРО - ХЕРЦЕГОВИНА" а.д. Требиње, обрачун камате за јануар 2006. године је урађен по конформној методи са стопом од 1,406% мјесечно, а за фебруар 2006. године по линеарној методи и стопи од 0,05% дневно.
Закључно са 31.12.2005. године није извршено раздвајање дуга на основни дуг и камате.
"ЕЛЕКТРОКРАЈИНА" а.д. Бања Лука, обрачун камате за јануар 2006. године је урађен по конформној методи са стопом од 1,406% мјесечно, а за фебруар 2006. године по линеарној методи и стопи од 0,05% дневно. Закључно са 31.12.2005. године није извршено раздвајање дуга на основни дуг и камате.
"ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПАЛЕ", а.д. Пале, обрачун камате од 01.01.2006. године ради се примјеном линеарне методе обрачуна камате по стопи од 0,05% дневно.
"ЕЛЕКТРО - БИЈЕЉИНА" а.д. Бијељина, обрачун камате од 01.01.2006. године ради се примјеном линеарне методе обрачуна камате по стопи од 0,05% дневно.
РЕЕРС ће провјерити достављене информације, како у погледу задатих параметара и примијењених метода обрачуна у рачунским системима корисника дозволе за дистрибуцију и снабдијевање, тако и у погледу практичне примјене ових рјешења на појединачним случајевима.
3.2. Предузете мјере РЕЕРС-а на основу налаза ванредне провјере
Након извјештаја тима за спровођење надзорне провјере, Регулаторна комисија за електричну енергију Републике Српске на 3. ванредној сједници одржаној 30.03.2006. године донијела је рјешења којима се утврђује да су предузећа "Електрокрајина" а.д. Бања Лука и "Електро-Херцеговина" а.д. Требиње као корисници почетне дозволе за обављање дјелатности снабдијевања тарифних купаца електричном енергијом, код којих је спроведен надзор, начинили повреду тачке 6.4.1., 6.4.3., 6.4.5., Услова почетне дозволе за обављање дјелатности снабдијевања тарифних купаца електричном енергијом, као и тачке 6.1.1. на тај начин што су неправилно примијенили одредбу члана 279. Закона о облигационим односима и члана 45. став 1. Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Корисницима дозволе изречене су писмене опомене као санкција за утврђене неправилности и повреде услова дозволе и наложене корективне мјере.
Корисницима дозвола је истим рјешењима наложено да доставе извјештај РЕЕРС-у у писаној форми о благовременом извршењу радњи које су им наложене рјешењем, ради отклањања уочених неправилности.
3.3. Редовне и ванредне надзорне провјере
РЕЕРС ће провјерити наводе корисника дозвола о предузетим мјерама и радњама, а такође провести поступак редовне надзорне провјере свих корисника дозволе за дистрибуцију и снабдијевање, а у случају потребе и ванредне провјере за кориснике дозволе за које РЕЕРС буде имао сазнања да на било који начин врше повреду одредби наведених у условима дозволе за обављање дјелатности. Поступак надзорне провјере укључује и провјеру поштовања одредби наведених у диспозитиву овог закључка, како би се обезбиједило да корисници дозвола поштују фер принципе тржишног пословања.
3.4. Уређивање односа доношењем правила и прописа
У циљу избјегавања спорова због погрешне примјене прописа из ове области, РЕЕРС је у Нацрту Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом, који је дат у процедуру јавне расправе, предложио одредбе којима се уређују обавезе дистрибутера и/или снабдјевача у складу са Законом и добром пословном праксом. У том смислу Нацрт садржи одредбе којима се, поред осталог, прописује:
· да у случају када купац касни са измирењем новчане обавезе, корисник дозволе има право на камату у складу са законом,
· да је корисник дозволе дужан да обезбиједи одвојену евиденцију потраживања по основу главног дуга и по основу обрачунате камате, ради онемогућавања обрачуна камате на камату,
· да се у случају обрачуна затезне камате доставља обрачун камата, било на рачуну за утрошену енергију, било као посебан документ, у којем се наводи основица за обрачун, каматна стопа, период и други елементи битни за обрачун камате, како би купац имао могућност провјере тачности и основаности обрачуна,
· да дистрибутер и/или снабдјевач мора објелоданити (јавно објавити на начин који ће бити доступан купцима) своју политику наплате, политику искључења и друге мјере које предузима, како би се спријечила дискриминација,
· да се на испостављеном рачуну за електричну енергију наведу датуми битни са становишта обрачуна и рокова у дужничко-повјерилачком односу (стварни датум очитања и рок плаћања).
Општи услови за испоруку и снабдијевање електричном енергијом, којим ће се уредити ова и друга питања међусобних односа крајњег купца са корисником дозволе за дистрибуцију и/или снадијевање, у складу са прописима и општреприхваћеним међународним стандардима, објављени су у форми нацрта и дати у процедуру јавне расправе, тако да се њихово усвајање очекује у јуну 2006. године.
Предсједник
Миленко Чокорило
