Skip to Content

Рјешење спора: Александра Трипић, Добој

Постављено у
Верзија прилагођена за штампање

Број: 01-54-10/18/Р-78-112
Датум: 10.05.2018. 

На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. тачка 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Трипић Александре из Добоја, власника ''Маркета Тина'', против МХ "ЕРС" МП а.д. Требиње, ЗП "Електро Добој" а.д. Добој, Радна јединица Добој, у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно у вези са обрачуном неовлаштене потрошње електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 78. редовној сједници, одржаној 10.05.2018. године, у Требињу, донијела је
 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

1. ОДБИЈА СЕ захтјев Трипић Александре из Добоја од 19.01.2018. године којим оспорава обрачун неовлаштене потрошње електричне енергије у износу од 2.161,72 KM, на мјерном мјесту ЕД број 2011348 – ''Маркет Тина'', које се налази у објекту подносиоца у улици Светог Саве бб, Град Добој, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
 

О б р а з л о ж е њ е

Дана 30.01.2018. године, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) примила је захтјев за рјешавање спора Трипић Александре из Добоја, власника ''Маркета Тина'' (у даљем тексту: подносилац захтјева) од 19.01.2018. године, против МХ "ЕРС" МП а.д. Требиње, ЗП "Електро Добој" а.д. Добој, Радна јединица Добој (у даљем тексту: противна страна), у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно у вези са обрачуном неовлаштене потрошње електричне енергије. Подносилац захтјева је приговорио на обрачун неовлаштене потрошње, наводећи да није предузимао недозвољене радње на мјерном мјесту и прикључку, јер је објекат купио од ранијег власника ''Ослобођење'' и да, што се тиче инсталација, није ништа мијењано. Такође, указао је да су прикључак извели радници противне стране, који су поставили и бројило. Подносилац захтјева је истакао и да су неовлаштени кабал однијели радници противне стране, који га нису обавијестили о вршењу контроле, те да му је одмах фактурисан обрачун неовлаштене потрошње, који је због најављене обуставе испоруке електричне енергије био приморан да плати. Како сматра да нема његове одговорности за неовлаштену потрошњу, с обзиром да су прикључак извели радници противне стране, подносилац захтјева се обратио Регулаторној комисији. 
Противна страна је на захтјев Регулаторне комисије, доставила изјашњење о захтјеву подносиоца, дана 27.02.2018. године, као и додатно изјашњење, дана 20.03.2018. године, у којима је навела, да је због губитака на нисконапонској мрежи, проводила активности како би се утврдио разлог тих губитака, те да је поставила и контролна бројила крајњим купцима, међу којима је и за објекат ''Маркет Тина'', у коме трговачку дјелатност обавља подносилац захтјева. Истакнуто је да је након анализе потрошње са контролних бројила утврђено да постоје губици на излазу који напаја плато аутобуске станице, гдје се налази и објекат подносиоца захтјева, па је извршена контрола свих крајњих купца који се налазе на тој локацији. С обзиром да се радило о активностима усмјереним на откривања неовлаштене потрошње, подносилац није претходно информисан о контроли мјерног мјеста. Противна страна је истакла, да је, контролом мјерног мјеста подносиоца захтјева, утврђено да се једна утичница не напаја преко разводне табле на којој је изведено мјерно мјесто, те да је након искључења мјерног мјеста напон и даље био присутан. Даље је наведено, да је, након утврђивања неовлаштене потрошње, сачињен записник, те су обавијештени припадници МУП Републике Српске, који су такође сачинили записник. Указано је и да су приликом контроле мјерног мјеста билe присутнe радница „Маркет Тина“ и власница објекта која је одбила да потпише записник. У изјашњењу противне стране је указано, да је до неовлаштене потрошње дошло оштећењем прикључног вода и спајањем додатног кабла прије мјерног уређаја, који је искориштен за напајање утичнице, преко које је била прикључена гријалица, па се морало извршити и скидање лимених плоча којима је био обложен објекат, како би се пронашло тачно мјесто гдје је извршено спајање додатног кабла на прикључни вод, што је и фотографисано. Противна страна наводи, да је, након утврђивања неовлаштене потрошње, сачињен обрачун неовлаштене потрошње у износу од 2.161,72 КМ, а мјерно мјесто је искључено дана 11.01.2018. године. Наведено је да је подносилац исти дан измирио износ фактурисан по основу неовлаштене потрошње, па му је исти дан извршено поновно укључење електричне енергије. Противна страна је навела и да је подносилац захтјева предметни објекат купио прије више година и да су неосновани његови наводи да није одговоран за неовлаштену потрошњу, с обзиром да је иста утврђена у унутрашњости објекта. Иако је у изјашњењу противне стране наведено да је за израчун обрачунске снаге примијењена вриједност пресјека проводника који је неовлаштено прикључен, у додатном изјашњењу је наведено да је примијењена вриједнст осигурача снаге од 16 А, који је ограничавао струју неовлаштеног проводника 3х2,5mm². Такође, противна страна је навела да објекат подносиоца ради у двије смјене, али да је приликом обрачуна неовлаштене потрошње за израчун количине неовлаштено утрошене активне енергије примијењено осам часова дневно. Указано је и да је последња контрола мјерног мјеста прије утврђивања неовлаштене потрошње обављена 08.08.2014. године, када је постављено бројило број А00362704, због чега је одређен период од годину дана за обрачун неовлаштене потрошње. Противна страна је указала и да су евидентиране неправилности и на другом мјерном мјесту у насељу Велика Буковица, на коме је као крајњи купац регистрован подносилац захтјева.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 75. редовној сједници, одржаној 28.03.2018. године, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је остављена могућност да странке у року од осам дана од дана пријема доставе коментаре на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, са могућношћу подношења коментара. У остављеном року странке нису доставиле коментаре на закључак о рјешавању овог спора у скраћеном поступку и нацрт рјешења.
У поступку рјешавања овог спора извршен је увид у сљедеће документе, које су странке приложиле и то: Захтјев подносиоца (назван ''Приговор на акт Зависног предузећа ''Електро Добој'') број 3/18 од 19.01.2018. године, Доставу Одговора на приговор број 493-1/18 од 23.02.2018. године, Доставу Одговора на приговор број 3543-1/18 од 13.03.2018. године, Записник о утврђивању неовлаштене потрошње електричне енергије број 001202 од 25.12.2017. године, Рачун по записнику број 3157 од 25.12.2017. године, Уплатницу на износ од 2.161,72 КМ од 11.01.2018. године, Приговор на рачун број 2/18 од 10.01.2018. године, Информација - Одговор на допис број 109/18-1 од 12.01.2018. године, Енергетску картицу ЕД број 21011348, Финансијску картицу ЕД број 21011348 и фотографије објекта подносиоца захтјева.
Након разматрања захтјева подносиоца, изјашњења противне стране и увида у приложену документацију странака, утврђене су сљедеће чињенице: 
• Подносилац захтјева је у евиденцијама противне стране регистрован као крајњи купац у категорији потрошње ''остала потрошња на ниском напону'' на мјерном мјесту ЕД број 21011348 – ''Маркет Тина'', у улици Светог Саве бб у Добоју;
• Дана 25.12.2017. године радници противни стране су извршили контролу прикључка и мјерног мјеста ЕД број 21011348, којом приликом су утврдили да је оштећен прикључни вод, на који је прије мјерног уређаја спојен додатни кабал 3х2,5 mm², који је одведен са осигурача 16 А и искориштен за напајање утичнице, преко које је била прикључена гријалица која је кориштена за загријавање објекта, што је констатовано Записником о утврђивању неовлаштене потрошње електричне енергије број 001202 од 25.12.2017. године;
• Неовлаштено спајање кабла 3х2,5 mm² извршено је испод лимених плоча којима је био обложен објекат подносиоца захтјева, о чему је противна страна доставила фотографије које је сачинила на лицу мјеста; 
• Након утврђивања неовлаштене потрошње искључен је са мреже кабал 3х2,5 mm², преко која је неовлаштено трошена електрична енергија;
• За мјерно мјесто ЕД број 21011348 противна страна је сачинила обрачун неовлаштене потрошње у износу од 2.161,72 КМ, о чему је подносиоцу захтјева фактурисан Рачун по записнику број 3157 од 25.12.2017. године;
• Подносилац захтјева је, дана 11.01.2018. године, доставио приговор на обрачун неовлаштене потрошње, на који му је противна страна, дана 12.01.2018. године, доставила одговор у коме му је указано да се његов приговор не може прихватити и
• Подносилац захтјева је, дана 11.01.2018. године, извршио плаћање износа који му је фактурисан по основу неовлаштене потрошње.
На основу напријед наведених чињеница, утврђено је да је противна страна имала основ да изврши обрачун неовлаштене потрошње, који је фактурисан подносиоцу захтјева. Подносилац захтјева је евидентиран као крајњи купац електричне енергије у категорији потрошње ''остала потрошња на ниском напону'', на мјерном мјесту ЕД број 21011348 – ''Маркет Тина'', у улици Светог Саве бб у Добоју. Утврђено је да су, дана 25.12.2017. године, овлаштени радници противне стране извршили контролу овог мјерног мјеста и прикључка, којом приликом је утврђено да је оштећен прикључни вод, на који је прије мјерног уређаја спојен кабал 3х2,5 mm², који је одведен на осигураче 16 А и искориштен за напајање утичнице, преко које је била прикључена гријалица која је кориштена за загријавање објекта. Неовлаштена потрошња, као и начин на који је изведена, детаљно су описани и констатовани Записником о утврђивању неовлаштене потрошње електричне енергије број 001202 од 25.12.2017. године. 
С обзиром на стање које је утврђено приликом контроле мјерног мјеста и прикључка, а које је записнички констатовано, у овом случају је постојао основ за обрачун неовлаштене потрошње електричне енергије, јер се ради о виду неовлаштене потрошње из одредбе члана 89. став 1. тачка в) Општих услова за испоруку и снабдијевању електричном енергијом – Пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске'', број 90/12) – даљем тексту: Општи услови, којим је прописано да се под неовлаштеном потрошњом подразумијева потрошња без мјерних уређаја и мимо њих. Након што је утврђено да се ради о неовлаштеној потрошњи електричне енергије, противна страна је, на основу овлаштења утврђених одредбама члана 5. тачка в) и члана 92. став 5. Општих услова, сачинила обрачун неовлаштене потрошње у укупном износу 2.161,72 КМ, о чему је подносиоцу захтјева фактурисан Рачун по записнику број 3157 од 25.12.2017. године.
Као период за обрачун неовлаштене потрошње електричне енергије, у овом случају, правилно је одређен период од годину дана од дана утврђивања неовлаштене потрошње, а на основу одредбе члана 90. став 2. и 3. Општих услова. У овом случају се није тачно могао утврдити почетак неовлаштених радњи из члана 89. Општих услова, а последња контрола мјерног мјеста прије утврђивања неовлаштене потрошње је извршена 08.08.2014. године, па је обрачун неовлаштене потрошње извршен за период од годину дана од дана утврђивања неовлаштене потрошње, а на основу одредби члана 90. Општих услова. 
За израчун обрачунске снаге која је кориштена за обрачун неовлаштене потрошње примијењена је, као мања вриједност осигурача од 16 А, а на основу одредбе члана 91. став 2. тачка а) подтачка 2. Општих услова. Што се тиче броја часова који се примјењују за утврђивање количине неовлаштено утрошене електричне енергије, противна страна је у овом случају примијенила једносмјенски рад објекта од осам часова дневно, а на основу одредбе члана 92. став 2. тачка б) подтачка 1) Општих услова. Наводи противне стране који су изнесени у додатном изјашњењу, да је било основа да се са израчун количине неовлаштено утрошене активне енергије примјени 16 часова дневно, јер објекат ради у двије смјене, нису се могли прихвати, јер исти нису документовани, нити је то констатовано записником о утврђивању неовлаштене потрошње.
Такође, потребно је указати да је обрачун неовлаштене потрошње сачињен у складу са одредбама Општих услова, који су донесени на основу одредбе члана 23. алинеја 6. и члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања Општих услова, односно таксативно је утврђено који односи треба да се уреде Општим условима. Између осталог, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији, јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлаштено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлаштено утрошене електричне енергије. И у овом случају обрачун неовлаштене потрошње је сачињен на основу наведених прописа.
С обзиром на наводе подносиоца захтјева, да није предузимао недозвољене радње на мјерном мјесту и да су их могла предузети друга лица или радници противне стране приликом постављања бројила и инсталације прикључка, потребно је указати да се тим наводима не може оспорити чињеница, да је постојала неовлаштена потрошња на мјерном мјесту ЕД број 21011348, па ови наводи нису релевантни за сачињавање обрачуна неовлаштене потрошње. За обрачун неовлаштене потрошње у овом случају је релевантна чињеница која је утврђена у поступку, а то је да је електрична енергија од стране подносиоца захтјева неовлаштено трошена без мјерног уређаја или мимо њега, на основу чега је извршен обрачун неовлаштене потрошње, тако да у овом поступку није релевантно које лице је предузимало неовлаштене радње. Такође, на наводе подносиоца да не постоји његова кривица за неовлаштену потрошњу, треба истаћи, да не треба доводити у везу кривичну одговорност за предузете неовлаштене радње на мјерном мјесту која се утврђује у другом поступку, од одговорности за неовлаштену потрошњу која се утврђује и обрачунава у складу са напријед наведеним прописима, јер ове двије одговорности не искључују једна другу. За утврђивање обавезе плаћања износа неовлаштено преузете електричне енергије релевантна је чињеница да је утврђено постојање неовлаштене потрошње из члана 89. став 1. тачка в) Општих услова. 
Што се тиче навода подносиоца да је морао поново платити постављање новог проводника исти су неосновани, с обзиром да је након утврђивања неовлаштене потрошње мјерно мјесто и прикључак потребно довести у исправно стање, а трошкове уређења прикључка и инсталација сноси крајњи купац, како је то прописано одредбом члана 103. став 3. Општих услова. Нејасни су и нерелевантни за обрачун неовлаштене потрошње, наводи подносиоца захтјева да се његов објекат не налази на његовом земљишту. На наводе подносиоца захтјева да није обавијештен о вршењу контроле мјерног мјеста, треба указати да у овом случају разлог контроле нису биле измјене на мјерном слогу, у смислу одредбе члана 77. став 2. Општих услова, већ контрола мјерног мјеста и прикључка, са циљем откривања неовлаштене потрошње, па на основу наведене одредбе Општих услова није ни постојала обавеза претходног обавјештавања крајњег купца о контроли мјерног мјеста, нити обавеза његовог присуства. И поред тога, потребно је указати да је у записнику о утврђивању неовлаштене потрошње, констатовано да је присутан крајњи купац и запослена код подносиоца захтјева Стевановић Зорица. 
Имајући у виду напријед наведено чињенично стање и наведени правни основ, одлучено је као у тачки 1. диспозитива овог рјешења.
Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку и како су трошкови поступка били незнатни, те, с обзиром да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је, тачком 2. диспозитива овог рјешења, одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици (''Службени гласник Републике Српске'', број 49/09) и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).
Правна поука: 
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе пред Окружним судом у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења. 

Предсједник 
Владислав Владичић