Број: 01-325-9/15/Р-03-35
Датум:29. 01.2016.
На основу члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 01/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г) Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10) у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Кантар Радомира из Бијељине, против Мјешовитог Холдинга "ЕРС" - МП а.д. Требиње, ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ "Електродистрибуција" Бијељина, у вези са тарифама по којима се енергија испоручује, односно у вези са оспоравањем обрачуна неовлашћене потрошње електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 3. редовној сједници одржаноj 29.01.2016. године у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. ОДБИЈА СЕ захтјев Кантар Радомира из Бијељине од 01.06.2015. године којим оспорава обрачун неовлашћене потрошње електричне енергије од 17.04.2015. године у износу од 2.199,30 КМ, на мјерном мјесту ИД број: 0041115300136004, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
О б р а з л о ж е њ е
Кантар Радомира из Бијељине (у даљем тексту: подносилац захтјева) покренуо је поступак рјешавања спора код Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија), против Мјешовитог Холдинга "ЕРС" - МП а.д. Требиње, ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ "Електродистрибуција" Бијељина (у даљем тексту: противна страна), у вези са обрачуном неовлашћено утрошене електричне енергије на мјерном мјесту ИД број 0041115300136004 (ЕД број 1153-136-4) у износу од 2.199,30 КМ. Наиме, подносилац захтјева наводи да се записник о контролном прегледу овог мјерног мјеста и записник о утврђивању неовлашћене потрошње од 17.04.2015. године, којим је утврђено да утрошена електрична енергија није регистрована на бројчанику мјерног уређаја, у појединим ставкама не слажу. Поред наведеног, подносилац наводи да је у записнику о поновном укључењу електричне енергије од 24.04.2015. године наведено да је извршена замјена бројила број: 186909 ради истека жига баждарења 2012. године који није баждарен више од 12 година. У обрачуну нерегистроване електричне енергије се наводи да је приликом контроле утврђено да је купац оштетио главни вод, а у записницима се не спомињу никаква оштећења главног вода ни санација оштећења приликом поновног укључења. С обзиром да су записници и одговори непотпуни и садрже претпоставке и нетачне информације подносилац захтјева предлаже да се обрачун број 9000014135 од 22.04.2015. године, у износу од 2.199,30 КМ, поништи.
Дана 23.06.2015. године, Регулаторна комисија је захтјев подносиоца доставила на одговор противној страни, ради изјашњења и достављања доказа којима располаже. У изјашњењу од 23.07.2015. године, које је у Регулаторној комисији примљено 29.07.2015. године, противна страна је навела да је подносилац захтјева регистрован као крајњи купац на мјерном мјесту ИД број 0041115300136004, које се налази у Бијељини, на адреси Душана Радовића број 1/26, у категорији потрошње „Домаћинства“, 1. тарифна група. На овом мјерном мјесту подносилац је регистрован дана 01.12.2003. године, када је постављен и мјерни уређај број 186909, типа Т31FDV, произведен 2002. године, чији је жиг баждарења истекао 2012. године. Дана 24.04.2015. године извршена је замјена наведеног мјерног уређаја који је скинут, а постављен је нови мјерни уређај. Контролним прегледом овог мјерног мјеста обављеним дана 17.04.2015. године утврђено је да је прикључни вод 4x16 mm2, који се налази у таванском дијелу објекта, спојио кабал 5x2,5 mm2 преко „транзит“ клема, који је након тога разведен у унутрашњу инсталацију у објекту. На овај начин омогућено је напајање електричном енергијом једног дијела објекта подносиоца без њеног регистровања на мјерном уређају. Утврђено чињенично стање је констатовано записнички, а након обављеног прегледа мјерно мјесто подносиоца је искључено са дистрибутивне мреже. Противна страна даље наводи да је утврђено чињенично стање представљало основ за обрачун накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију примјеном одредбе члана 89. став 1. тачка в) Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - Пречишћени текст "Службени гласник Републике Српске", број 90/12 - у даљем тескту: Општи услови. Овом одредбом је прописано да се под неовлашћеном потрошњом електричне енергије подразумијева потрошња без мјерних уређаја или мимо њих. Приликом обрачуна неовлашћене потрошње обрачунска снага је утврђена примјеном одредби члана 91. став 2. тачка а) подтачка 1. Општих услова, односно као производ дозвољеног струјног оптерећења проводника преко кога је извршена неовлашћена потрошња и номиналног напона, па је иста обрачуната у износу од 12,42 kW. Укупна количина неовлашћено преузете електричне енергије је добијена примјеном одредби члана 91. став 2. тачка в) подтачке 1. и 2. Општих услова, односно као производ обрачунске снаге, броја дана у мјесецу и броја часова (4 часа дневно). Период за обрачун ове накнаде одређен је примјеном одредбе члана 90. став 3. Општих услова односно за годину дана, јер је посљедња контрола овог мјерног мјеста вршена приликом регистровања крајњег купца, односно 01.12.2003. године. Овако обрачуната обавеза подносиоца за неовлашћено утрошену електричну енергију утврђена је у износу од 2.199,30 КМ на који износ је гласио и рачун број 9000014135 од 22.04.2015. године.
На наведени обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије подносилац је поднио приговор којим оспорава утврђено чињенично стање и наводи да су нетачне тврдње противне стране о наводној неовлашћеној потрошњи на његовом мјерном мјесту, те да наводи у записницима нису усаглашени. Подносилац посебно наглашава да у записницима нису наведене вриједности главних инсталационих осигурача, а да се чињенично стање заснива на претпоставкама радника противне стране. Након проведеног поступка по приговору противна страна је сачинила одговор број: 1971-1/15 од 12.05.2015. године којим је приговор подносиоца одбијен као неоснован. Дакле, из свега наведеног произилази да основ за обрачун неовлашћене потрошње на овом мјерном мјесту није у недозвољеном утицају на мјерни уређај, већ недозвољено дјеловање на главни прикључни вод у објекту подносиоца. Самим тим наводи подносиоца о истеку рока важности жига баждарења не могу имати утицаја на обрачун неовлашћене потрошње јер иста није ни утврђена на мјерном уређају. Мјерно мјесто подносиоца захтјева измјештено је на јавну површину, а није вршена провјера исправности мјерног уређаја број: 186909, већ само редовно чишћење и сервисирање без провјере исправности мјерења. Противна страна даље наводи да тврдње подносиоца о наводној непотпуности записника нису поткријепљене доказима па се могу сматрати као покушај обмане и нетачног приказивања чињеничног стања.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 113. редовној сједници одржаној 02.09.2015. године, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници Регулаторна комисија је утврдила и Нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама и остављен им је рок од осам дана за достављање коменатара на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку. У остављеном року подносилац захтјева је доставио коментаре који се односе на оспоравање тврдњи које је противна страна изнијела у одговору број 3050-2/15 од 23.07.2015. године у вези са измјештањем мјерног мјеста. Према наводима подносиоца неовлашћена потрошња је и „откривена“ приликом скидања бројила а не контролом потрошње према којој, да је вршена, не би ни било спора што показују и рачуни након измјештања мјерног мјеста. Подносилац даље указује да није тачан навод противне стране да је мјерно мјесто измјештено на јавну површину односно да се измјештено мјерно мјесто не налази на јавној површини већ на стубу који се налази на његовом посједу и прилаже фотографије које потврђују његов навод. Поред наведеног подносилац сматра да одбијање захтјева у овом поступку прије окончања кривичног поступка као кључног доказа, представља основ за будућу жалбу. Подносилац је, углавном, поновио наводе из захтјева тако да у основи у коментарима се не износе нове чињенице и докази на којима би се заснивала одлука у овом спору. Кривични поступак и поступак који се води пред Регулаторном комисијом су два сасвим одвојена поступка. Наиме, утврђивање одговорности за предузимање неовлашћених радњи на мјерном мјесту се утврђује у кривичном поступку пред надлежним судом, будући да се онемогућавањем правилног регистровања електричне енергије које је вршено мимо мјерног уређаја стичу обиљежја посебних кривичних дјела, која се гоне по службеној дужности. Oбрачуном неовлаштено преузете електричне енергије, се у ствари утврђује колична електричне енергије у складу са прописима, будући да електрична енергија није измјерена усљед предузимања неовлаштених радњи на мјерном мјесту. С обзиром да све наведене чињенице јасно указују да је на мјерном мјесту подносиоца захтјева неовлаштено преузимана електрична енергија, јер је преко проводника напојен дио кућне инсталације, чиме је омогућена потрошња електричне енергије мимо мјерног уређаја у смислу одредбе члана 89. став (1) тачка в) Општих услова, то наведени коментари не утичу на другачију одлуку.
Увидом у захтјев подносиоца од 01.06.2015. године, изјашњење противне стране од 29.07.2015. године, записник о контролном прегледу мјерног мјеста од 17.04.2015. године, рачун за електричну енергију за април 2015. године, записник од 24.04.2015. године, записник о утврђивању неовлашћене потрошње од 17.04.2015. године, обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије број 3548/15 од 17.04.2015. године, рачун број 9000014135 од 22.04.2015. године, приговор на рачун о неовлашћено утрошеној електричној енергији од 27.04.2015. године, одговор на приговор број 1971-1/15 од 12.05.2015. године, рачуне за електричну енергију за период јануар-јуни 2015. године, енергетску и финансијску картицу, те финансијску картицу са раздвојеним салдом енергије и камате, утврђене су сљедеће чињенице:
- подносилац захтјева је евидентиран као крајњи купац електричне енергије код противне стране на мјерном мјесту ИД број 0041115300136004, које се налази у Бијељини, на адреси Душана Радовића број 1/26, у категорији потрошње „Домаћинства“, 1. тарифна група;
- дана 01.12.2003. године, на овом мјерном мјесту постављен је мјерни уређај број 186909, типа Т31FDV, произведен 2002. године, чији је жиг баждарења истекао 2012. године;
- контролним прегледом овог мјерног мјеста обављеним дана 17.04.2015. године утврђено је да је кабал ПГП 5x2,5 mm2 спојен на прикључни вод СКС 4x16 mm2, који се налази у таванском дијелу објекта, те транзит клемама разведен у унутрашњу инсталацију у објекту, мимо мјерног уређаја;
- дана 24.04.2015. године извршена је замјена мјерног уређаја број 186909, чији је рок баждарења истекао 2012. године, при чему је постављен нови мјерни уређај;
- противна страна је дана 17.04.2015. године сачинила Обрачун неовлаштене потрошње и накнаде за неовлаштено утрошену електричну енергију број 3548/15 у укупном износу од 2.199,30 КМ;
- подносиоцу захтјева је достављен рачун број 9000014135 од 22.04.2015. године о укупном задужењу од 2.199,30 КМ;
- дана 27.04.2015. године подносилац захтјева је поднио приговор на наведени рачун противној страни, у писаној форми;
- противна страна је актом број 1971-1/15 од 12.05.2015. године доставила одговор подносиоцу у коме је уз образложење и правну поуку констатовала да је приговор неоснован.
На основу увида у достављену документацију у овом поступку, утврђено је да је на мјерном мјесту ИД број 0041115300136004, које се налази у Бијељини, на адреси Душана Радовића број 1/26, на коме се подносилац води као крајњи купац, неовлаштено преузимана електрична енергија, јер је електрична енергија трошена мимо мјерног уређаја, што представља неовлаштену потрошњу електричне енергије у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка в) Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – Пречишћени текст, у даљем тексту: Општи услови ("Службени гласник Републике Српске'', број 90/12). На основу Записника о утврђивању неовлашћене потрошње, утврђено је да је на овом мјерном мјесту извршено неовлашћено прикључење проводника 5x2,5 mm2 преко кога је напојена унутрашња инсталација у објекту. Овај проводник је спојен на прикључни вод СКС 4x16 mm2, који се налази у таванском дијелу објекта, те транзит клемама разведен у унутрашњу инсталацију у објекту, чиме је омогућено напајање електричном енергијом мимо мјерног уређаја.
На основу утврђеног чињеничног стања о постојању неовлашћене потрошње, противна страна је примјеном одредби члана 91. и 92. Општих услова, сачинила обрачун неовлашћене потрошње на овом мјерном мјесту на начин да је: обрачунску снагу утврдила у складу са чланом 91. став 2. тачка а) подтачка 1) Оштих услова односно као производ дозвољеног струјног оптерећења проводника преко кога је извршена неовлашћена потрошња и номиналног напона, па је иста обрачуната у износу од 12,42 kW, а количину неовлашћено утрошене активне енергије утврдила примјеном члана 91. став 2 тачка в) подтачке 1. и 2. Општих услова, односно као производ обрачунске снаге, броја дана у мјесецу и броја часова (4 часа дневно).
Противна страна је период неовлашћене потрошње од годину дана правилно утврдила на основу одредбе члана 90. став (2) и (3) Општих услова, јер је посљедња контрола овог мјерног мјеста вршена приликом регистровања крајњег купца, односно 01.12.2003. године. Наиме одредбом става (2) овог члана је прописано да уколико се не може утврдити почетак једне или више неовлашћених радњи, сматра се да је неовлашћена потрошња трајала од дана последњег прегледа дијела прикључка, односно мјерног мјеста на којем је извршена радња којом је омогућена неовлашћена потрошња електричне енергије, а одредбом става (3) да период за обрачун неовлашћене потрошње не може бити дужи од годину дана.
Подносилац свој захтјев темељи на наводима да утврђено чињенично стање о наводној неовлашћеној потрошњи на његовом мјерном мјесту, те наводи у записницима нису усаглашени. Међутим, код утврђеног чињеничног стања о постојању неовлаштене потрошње, на напријед образложени начин, ови наводи нису релевантни за одлучивање. Такође, за одлучивање о захтјеву подносиоца није релевантна чињеница, које лице је одговорно за предузимање неовлашћених радњи на мјерном мјесту, нити се та одговорност утврђује у овом поступку. Утврђивање одговорности за предузимање неовлашћених радњи на мјерном мјесту се утврђује у кривичном поступку пред надлежним судом, будући да се потрошњом електричне енергије мимо мјерног уређаја стичу обиљежја посебних кривичних дјела, која се гоне по службеној дужности. У овом случају је утврђено да је на овом мјерном мјесту извршено неовлашћено прикључење проводника 5x2,5 mm2 преко кога је напојена унутрашња инсталација у објекту, мимо мјерног уређаја. Због тога се није могао прихватити навод подносиоца да га је противна страна неосновано задужила за обрачун накнаде неовлашћено утрошене електричне енергије из разлога што се наведени обрачун не врши по основу субјективне, индивидуалне одговорности, већ на основу чињеничног стања утврђеног контролним прегледом мјерног мјеста. Наиме, сваки Записник сачињен од стране радника противне стране представља службену исправу састављену у поступку вршења јавних овлаштења повјерених на основу законских одредби. Обрачун накнаде за неовлаштено утрошену електричну енергију се сачињава у складу са напријед наведеним одредбама Општих услова, а Општи услови су донесени на основу члана 23. алинеја 6. и одредбе члана 74. Закона о електричној енергији. Између осталог, наведеном одредбом Закона о електричној енергији јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлаштено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате накнаде за неовлаштено утрошену електричну енергију. Oбрачуном неовлаштено преузете електричне енергије, се у ствари утврђује колична електричне енергије у складу са прописима, будући да електрична енергија није измјерена усљед предузимања неовлаштених радњи на мјерном мјесту. Све наведене чињенице јасно указују да је на мјерном мјесту, подносиоца захтјева неовлаштено преузимана електрична енергија, јер је преко проводника напојен дио кућне инсталације, чиме је омогућена потрошња електричне енергије мимо мјерног уређаја у смислу одредбе члана 89. став (1) тачка в) Општих услова. Како у овом случају преузета електрична енергија није измјерена усљед предузимања неовлаштених радњи на мјерном мјесту, количина преузете електричне енергије је утврђена у складу са прописима, односно на основу одредбе члана 91. и 92. Општих услова у форми обрачуна неовлаштено преузете електричне енергије.
На основу напријед наведених чињеница и наведених одредби Општих услова утврђено је да је захтјев подносиоца, којим оспорава постојање новлаштене потрошње на овом мјерном мјесту, неоснован, те је одлучено као у тачки 1. диспозитива овог рјешења.
С обзиром да су трошкови поступка били незнатни, те да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, тачком 2. диспозитива рјешења одлучено је да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији, а у вези са чланом 103. став 1. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске'', број 13/02, 87/07 и 50/10).
Правна поука се заснива на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), те члану 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).
Правна поука: Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић
