Број: Р-09-351-60/10
Датум: 13.05.2010.
На основу члана 28. став 1. алинеја 1. и 6. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09 и 92/09), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 37. став 1. тачка 4. Пословника о раду Регулаторне комисије за електричну енергију Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 96/04) и члана 87. став 1. тачка а) и б) Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 71/05), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Вуксан (Мирка) Зденке из Бања Луке против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција" Бања Луке, у вези са правом на напајање електричном енергијом и одбијањем испоруке елеектричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске је на деветој редовној сједници одржаној 13.05.2010. године у Требињу, донијела
РЈЕШЕЊЕ
Образложење
Поднеском насловљеним као „Жалба“ од 08.02.2010. године, а који је у Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) запримљен дана 09. 02.2010 године и заведен под бројем 01-103-1/09, Вуксан Зденка из Бања Луке (у даљем тексту: подносилац захтјева) покренула је поступак за рјешавање спора пред Регулаторном комисијом против МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција“ Бања Лука (у даљем тексту: противна страна), у вези са одбијањем испоруке електричне енергије и правом на напајање електричном енергијом. У захтјеву подносилац наводи даје према Рјешењу Министарства за избјегла и расељена лица број: 05-050-02-01-3288/99 и записнику сачињеном дана 19.06.2003. године, ушла у посјед породичне куће, те да од тада редовно плаћа електричну енергију. Према обавјештењу о искључењу од 25.12.2009. године регистровани крајњи купац на овом мјерном мјесту се терети за дуг који износи 4.976,31 КМ, а који дуг је, према наводима подносиоца захтјева, настао у вријеме када је породичну кућу користио Ерцег Душко са породицом. С тим у вези подносилац захтјева се молбом обратио противној страни за ослобађање од обавезе плаћања туђег дуга, а у одговору на наведену молбу број: 4164/09-АН/НБ од 12.01.2010. године противна страна је навела да није у могућности да проведе наведени записник о увођењу у посјед јер је подносилац дана 28.12.2006. године потписао уговор о репрограму и истовремено га поучила да се може жалити Регулаторној комисији. Подносилац захтјева сматра да није одговоран за дуг по основу утрошене електричне енергије који је настао као посљедица потрошње електричне енергије од стране другог лица, а како му противна страна пријети обуставом испоруке електричне енергије, из тог разлога тражи од Регулаторне комисије да утврди износ дуга претходног корисника породичног објекта како би могао регулисати свој дуг.
Дана 01.03.2010. године, Регулаторна комисија је захтјев подносиоца са прилозима доставила на одговорпротивнојстрани, ради изјашњења идостављањадоказа којима располаже, а противна страна је дана 01.04.2010. године доставила Регулаторној комисији изјашњење са расположивом документацијом.
У траженом изјашњењу противна страна је навела да је на мјерном мјесту ЕД број 102156620 у улици Тешана Подруговића број 1 у Бањој Луци као крајњи купац регистрован Вуковић Мирко. Дана 28.12.2006. године подносилац захтјева је закључио Уговор о репрограму дуга који је једнострано раскинут дана 08.08.2008. године, јер га подносилац захтјева није испоштовао тако што није платио осам доспјелих рата. Што се тиче молбе подносиоца захтјева за ослобађање од обавезе плаћања туђег дуга у одговору на наведену молбу број:4164/09-АН/НБ од 12.01.2010. године противна страна је навела да није у могућности да проведе наведени записник о увођењу у посјед из разлога што регистровани крајњи купац Вуковић Мирко није испунио обавезу повратника у смислу одредби Споразума о поновном прикључењу на електродистрибутивну мрежу приликом поврата имовине непосредно по увођењу у посјед достави Записник Министарства за избјегла и расељена лица како би се разграничиле обавезе претходног корисника од обавеза повратника. Поред тога противна страна наводи да се на име крајњег купца на овом мјерном мјесту редовно испостављају рачуни за утрошену електричну енергију као и обавјештења о искључењу која заприма подносилац поднеска. На овом мјерном мјесту није извршена обустава испоруке електричне енергије уз напомену у извјештају монтера да крајњи купац ''не дозвољава искључење''.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака на формалној расправи и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на осмој редовној сједници одржаној 30. 04. 2010. године, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. О намјери и разлозима провођења скраћеног поступка обавијештене су странке у поступку и јавност и остављен им је рок за упућивање коментара, како је то прописано чланом 87. став 2. Правилника. Нацрт рјешења је достављен странкама са могућношћу давања коментара на исти у року од 5 дана, рачунајући од дана пријема нацрта рјешења у складу са чланом 87. став 3. Правилника. У остављеном року није било коментара на достављене акте.
Након разматрањазахтјева подносиоца,изјашњења противне странекао и извршеног увида у приложену документацију странака, утврђене су сљедеће чињенице:
На основу наведених чињеница усвојен је захтјев подносиоца, јер је утврђено да противна страна без икаквог основа терети подносиоца захтјева да плати цјелокупан дуг за утрошену електричну енергију на мјерном мјесту ЕД број 102156620, који је на дан 26.01.2010. године износио 5.041,19 КМ.
На основу увида у Рјешење Министарства за избјегла и расељена лица број: 05-050-02-01-3288/99 и записника о увођењу у посједутврђено је да је објекат регистрованог крајњег купца враћен у његов посјед дана 19.06.2003. године, а да је до тада у објекту становао и користио електричну енергију Ерцег Душко са породицом. Међу странкама у поступку спорна је чињеница ко треба да плати утрошену електричну енергију до јуна 2003 године. Приликом уласка у посјед записнички је констатовано да је на дан 19.06.2010. године стање бројила износило 35739 kWh, па је то поуздан податак за разграничење обавеза између подносиоца захтјева и лица која су се налазила у објекту прије 19.06.2003. године.
Ерцег Душко, као законити корисник куће који је у спорном периоду трошио електричну енергију имао је обавезу да се региструје код противне стране, а истовремено противна страна, није указивала Ерцег Душку да поднесе захтјев за регистрацију, што је супротно њеном интересу да уговорно регулише фактичке и правне промјене услова за регистрацију крајњих купаца, а у циљу извјесности обавезе плаћања. Овакве и сличне активности противна страна треба континуирано предузимати у циљу остваривања основног пословног интереса да на уговорно регулисан и извјестан начин испоручује и наплаћује утрошену електричну енергију, а у циљу наплате својих доспјелих потраживања. То значи да се наплата потраживања, као једна од обавеза снабдјевача из члана 10. тачка в. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - у даљем тексту: Општи услови ("Службени гласник Републике Српске", број 85/08), не обезбјеђује аутоматизмом у прописивању и уговарању, већ константним и правовременим предузимањем одговарајућих активности за наплату потраживања.
Поред пропуста у погледу регистрације крајњег купца, противна страна није предузимала одговарајуће мјере и активности за наплату потраживања за утрошену електричну енергију на овом мјерном мјесту до јуна 2003. године, односно у периоду када је у посједу објекта био ранији корисник, иако на овом мјерном мјесту није у том периоду редовно уплаћиван дуг за утрошену електричну енергију, који се стално увећавао. Усљед ових пропуста, несновано се противна страна позива на чињеницу регистрације крајњег купца, као основ за задужење и наплату дуга од подносиоца захтјева, који је настао прије јуна 2003. године, само из разлога да би се отклониле штетне посљедице овога пропуста.
Споразум о начину плаћања дуга од 28.12.2006. године између подносиоца захтјева и противне стране је закључен супротно одредби члана 15. Закона у облигационим односима (''Службени гласник СФРЈ'', број: 29/78, 39/85, 57/89) и (''Службени гласник Републике Српске'', број; 17/93, 3/96, 39/03) којом је прописано да у заснивању двостраних уговора стране полазе од начела једнаке вриједности узајамних давања, тј. еквивалентности и одредби члана 34. став 2. Закона о заштити потрошача („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 25/06), којом је прописано да се обавеза плаћања економских услуга у које спада и испорука електричне енергије мора односити само на стварног корисника и/или на страну која је потписала уговор. У овом случају, обавеза плаћања утрошене електричне енергије до 19.06.2003. године, односно до уласка подносиоца захтјева у посјед стана, може бити утврђена привременом кориснику стамбеног објекта у том периоду, јер је био законити привремени корисник објекта, а при том испуњавао услове за регистрацију, која није извршена, а што неспорно произилази из Рјешења Министарства за избјегла и расељена лица Одсјек Бања Лука број: 05-050-02-01-3288/99 од 31.03.2003. године.
На основу утврђеног чињеничног стање, а примјеном наведених материјалних прописа, одлучено је као у тачки 1. диспозитива рјешења.
Узимајући у обзир да се овај спор рјешава у скраћеном поступку и да су трошкови поступка били незнатни, те да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Поука о правном лијеку заснива се на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске" број 49/09)и члана 5. и 15. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“, број 109/05).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Миленко Чокорило
Links:
[1] http://stari.reers.ba/taxonomy/term/7