Број: 01-170-29/18/Р-115-154
Датум: 20.06.2019. године
На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 190. став 1. и 2. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске", број 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18), члана 10. став 1. тачка 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 43. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10 и 7/19), након одржане формалне расправе у поступку рјешавања спора по захтјеву Савић Предрага из Челопека, Град Зворник, кога заступа пуномоћник Драган Ј. Готовац, адвокат из Зворника, против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно у вези са оспоравањем обрачуна неовлашћене потрошње електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 115. редовној сједници, одржаној 20.06.2019. године, у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. ОДБИЈА СЕ захтјев Савић Предрага из Челопека од 04.05.2018. године, којим се оспорава Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије број 1630/17 од 13.04.2017. године, у износу од 9.950,70 KМ, на мјерном мјесту ''Предраг Савић-градилишни за магацин'', идентификациони број 0038511400238007, које се налази у Челопеку бб, Град Зворник, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
О б р а з л о ж е њ е
Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) примила је, дана 20.03.2018. године, захтјев за рјешавање спора Савић Предрага из Челопека, Град Зворник, кога заступа пуномоћник Драган Ј. Готовац, адвокат из Зворника (у даљем тексту: подносилац захтјева), те, дана 10.05.2018. године, допуну захтјева, против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина (у даљем тексту: противна страна), у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно у вези са обрачуном неовлашћене потрошње електричне енергије од 19.04.2017. године у износу од 9.950,70 на мјерном мјесту ЕД број 0038511400238007. Подносилац у захтјеву, између осталог, наводи да је приликом контроле мјерног мјеста која је извршена 12.04.2017. године, од стране радника противне стране пронађен кабал на дијелу прикључка прије мјерног уређаја који је био инсталиран ради одржавања свадбе, те признаје да је тај кабал само тада коришћен, а њему се ставља на терет обрачун неовлашћене потрошње за период од годину дана.
Након разматрања поднесеног захтјева, од противне стране је актом број: 01-170-4/18 од 08.06.2018. године, затражено изјашњење о захтјеву подносиоца и достављање расположиве документације.
Противна страна је, дана 31.07.2018. године, доставила изјашњење о захтјеву и расположиву документацију. У изјашњењу противне стране је, између осталог, наведено да је подносилац захтјева регистрован као крајњи купац на мјерном мјесту под називом ''Предраг Савић-градилишни за магацин'', идентификациони број 0038511400238007, које се налази у Челопеку, Град Зворник. Подносилац захтјева је са противном страном, дана 04.10.2017. године, закључио уговор о јавном снабдијевању електричном енергијом, а разврстан је у категорију потрошње ''остала потрошња на ниском напону'', 2. тарифна група, код којих се испоручена активна електрична енергија обрачунава на основу мјерења једнотарифним бројилом. Мјерно мјесто се налази у унутрашњем дијелу објекта и није увијек доступно за очитање, а када је објекат откључан, радници уредно очитају потрошњу електричне енергије. Поступајући по налогу за рад бр. 117025 од 12.04.2017. године, чланови контролног тима РЈ ''Елекртродистрибуција'' Зворник су извршили контролни преглед мјерног мјеста. Том приликом је утврђено да је са вањске стране објекта, каблом СKС 4x16 мм2 напојен кабловско прикључни ормар (у даљем тексту: KП ормар), у коме се налазе главни инсталациони (ножасти) осигурачи, а на одлазној страни ових осигурача је у тренутку контроле, поред проводника који је даље прикључен на мјерни уређај, био прикључен и проводник типа ПФ 5x2,5 мм2 на који је била прикључена трофазна утичница типа УKО-ОТО (16А). Такође, овим прегледом је констатовано да је подносиоцу захтјева одобрена прикључна снага за осигураче снаге 3x25А, док су на лицу мјеста затечени осигурачи номиналне снаге 1x63А – 1x125А – 1x125А. На описани начин је, како наводи противна страна, омогућена потрошња електричне енергије мимо постојећег мјерног уређаја, па овакво чињенично стање представља неовлашћену потрошњу електричне енергије из одредбе члана 89. став 1. тачка в) Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом, у даљем тексту: Општи услови (''Службени гласник Републике Српске'', број 90/12). Утврђено чињенично стање је констатовано записнички, при чему су записнике потписали само чланови контролног тима, док је Савић Споменка, мајка подносиоца захтјева, која је била присутна током контроле, одбила да исте потпише, што је констатовано у записницима. Противна страна је детаљно појаснила на који начин је, примјеном одредби 89.-92. Општих услова, извршила обрачун накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију за период од годину дана, у укупном износу од 9.950,70 KМ, на који износ је и гласио рачун број 9000076864 од 20.04.2017. године, који је подносиоцу захтјева уручен 03.05.2017. године. Након тога, подносилац захтјева је оспорио обрачун неовлашћене потрошње путем приговора од 19.05.2017. године, наводећи да контролори у објекту које је његово власништво, нису констатовали никакву неовлашћену потрошњу, већ само постојање кабла и утичнице, на који није било ништа прикључено. Такође је навео да је постављање спорне утичнице било само привременог карактера, као и да је то учињено од стране нестручног лица, за потребе прикључења агрегата због свадбе Александра Бабића, која се одвијала у том тренутку у објекту и није могла бити прекинута. По поднесеном приговору је поступало Ођељење за приговоре и жалбе крајњих купаца, које је након разматрања навода из приговора, дана 31.05.2017. године, сачинило одговор по приговору, којим се приговор одбија као неоснован. Одговор по приговору је достављен подносицу захтјева, али је враћен противној страни, са назнаком да је прималац обавијештен о пошиљци, а исту није подигао. Противна страна наводи да је неоспорно утврђено постојање неовлашћене потрошње на мјерном мјесту подносиоца захтјева, а и сам подносилац износи податке о лицима која су поред њега, учествовала у недозвољеном прикључењу на мрежу. Чињеница да ово прикључење није трајало дужи временски период се не може прихватити, јер свака манипулација на прикључном воду, главним инсталационим осигурачима, као и самом мјерном уређају, свих других лица, осим овлашћених радника противне стране, представља неовлашћену потрошњу. Пронађена утичница је током непознатог периода била на располагњу подносиоцу захтјева за неовлашћено коришћење електричне енергије, па је примијењен период за обрачун неовлашћене потрошње од годину дана, јер на објекту није било истакнуто радно вријеме, које би се могло узети као параметар приликом сачињавања обрачуна неовлашћене потрошње. На крају изјашњења, противна страна предлаже да Регулаторна комисија донесе рјешење којим се одбија захтјев подносиоца у вези са оспоравањем обрачуна неовлашћене потрошње, као неоснован.
На 90. редовној сједници, одржаној 07.09.2017. године, Регулаторна комисија је донијела закључак број 01-170-7/18/Р-90-205, да се овај спор рјешава у скраћеном поступку и утврдила и нацрт рјешења. Након спроведеног скраћеног поступка, Регулаторна комисија је, на 93. редовној сједници, одржаној 27.09.2018. године, донијела коначно рјешење број 01-170-12/18/Р-93-231 којим је одбијен као несонован захтјев подносиоца којим је оспоравао Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије број 1630/17 године од 13.04.2017. године, у износу од 9.950,70 KМ, на мјерном мјесту ''Предраг Савић-градилишни за магацин'', идентификациони број 0038511400238007, које се налази у Челопеку бб, Град Зворник, као неоснован.
Окружни суд у Требињу је, поступајући по тужби Савић Предрага од 19.10.2018. године, поднесеној против коначног рјешења Регулаторне комисије 01-170-12/18/Р-93-231 од 27.09.2018. године, донио пресуду број 15 0 У 004074 18 У од 15.02.2019. године, којом је тужба уважена и Рјешење Регулаторне комисије број 01-170-12/18/Р-93-231 од 27.09.2018. године поништено. У овој пресуди је суд изложио правно схватање и примједбе у погледу примјене правила поступка, сматрајући да се у овом спору није могло донијети рјешење по правилима скраћеног поступка, већ је било потребно оџати расправу, ради саслушања странака, те извести и друге доказе на расправи.
Прихватајући правна схватања суда у погледу примјене правила поступка, а на основу одредбе члана 60. став 1. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби (у даљем тексту: Правилник), Регулаторна комисија је, на 106. редовној сједници, одржаној 20. марта 2019. године у Требињу, донијела Закључак број 01-170-18/18/Р-106-47 о одржавању формалне расправе у овом спору.
Формална расправа је одржана, дана 10.04.2019. године, у просторијама МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Зворник. На расправи су, поред запослених у Регулаторној комисији, били присутни: подносилац захтјева, пуномоћник подносиоца захтјева, свједоци подносиоца захтјева, пуномоћник противне стране и свједоци противне стране.
Пуномоћник подносиоца захтјева је на расправи, између осталог, истакао да остаје код досадашњих навода из достављених поднесака и истакао да се у овом случају није радило о неовлашћеној потрошњи, већ је подносилац захтјева само створио техничку могућност да за вријеме прослава у случају нестанка струје у објекту искључи објекат са мреже и укључи агрегат за производњу струје. Предлажио је вјештачење у овом предмету, којим би да вјештак електро струке извршио увид у цјелокупну документацију овог списа, затим у фотодокументацију и друге доказе који се налазе у кривичном спису Основног суда у Зворнику у предмету број 83 0 K 034811 17, затим да се изврши увид на лицу мјеста у све електроинсталације у објекту Гранд сала, те постојећи агрегат који је још увијек у истој сали и да стручно мишљење да ли је постојећи кабал коришћен за неовлапшћену потрошњу или искљичиво за прикључак на агрегат, те да појасни сва техничка питања када се евидентира на бројилу производња струје из агрегата, те да ли је могуће и како је све технички на лицу мјеста урађено са аспекта потенцијалне могућности или немогућности за неовлашћену потрошњу. Потом је истакао, да уколико орган не прихвата ново вјештачење, предао је налаз и мишљење овог истог вјештака који је вјештачио у кривичном поступку из јула 2018. године.
Подносилац захтјева, саслушан као странка, је, између осталог, истакао да је домаћин свадбе одржане 11.02.2017. године, тражио да се омогући резервно напајање у случају нестанка електричне енергије у објекту. Наводи да му је један гост, који је требао бити на свадби, а који је тада радио у електродистрибуцији, чијег се имена није могао сјетити, дао техничко рјешење о могућностима прикључења агрегата у датим околностима. Он је тада предложио да се агрегат не прикључује на унутрашње инсталације из разлога што ће се ослобађати дим у унутрашњост објекта, па је најбоље да се техничко прикључење рјешења агрегата изведе на KП орамару, односно са спољне стране објекта. Ово прикључење је извршио овај радник електродистрибуције по његовом налогу и у његовом присуству на мјесту које је он сматрао најпогоднијим, а то је оно мјесто које је затечено приликом контроле. Подносилац наводи да је том приликом кљештима извадио осигураче и на овом каблу скинуо изолацију око 10 цм, те тај крај директно уврнуо тим истим кљештима око клеме на одлазној страни осигурача. Он је појаснио да у случају кад нестане електричне енергије, да се осигурачи требају извадити, потом агрегат прикључити на утичницу и стартовати.
Пуномоћник противне стране, на расправи је истакао да у цјелости остаје код свих чињеничних тврдњи и правног основа изнесених у току овог поступка, те до сада предложених доказа, при чему у цјелости оспорава тврдње из захтјева за рјешавање спора.
Свједоци које је предложи пуномоћник подносиоца захтјева Славиша Аничић и Владо Ивановић су потврдили да им је познато да је у фебруару 2017. године, подносилац захтјева уз помоћ електричара на овом мјерном мјесту и ту у дијелу гђе се налазе осигурачи, скинуо осигураче и са задње стране табле спојио кабал дужине око 2-3 метра, који је био спојен на агрегат. Ово је урађено из разлога да се у случају нестанка струје, објекат може напајати електричном енергијом. На крају тог кабла је била инсталисана утичница на коју би се требао прикључивати агрегат у случају потребе. На ову утичницу се само прикључивао агегат у случају нестанка електричне енергије у објекту и за друге сврхе се није користила. Овај кабал са утичницом је био смотан и стављен у кутију са осугурачима, тако да је увијек био спреман за случај потребе.
Свједоци које је предложио пуномоћник противне стране Даниловић Саша, Михајловић Љубинко и Зарић Бојан, као овлашћене раднике противне стране, који су, дана 12.04.2017. године, засписнички констатовали постојање неовлашћене потрошње на мјерном мјесту подносиоца захтјева, у подударним изјавама потврдили су, да су, у складу са издатим налогом за рад, дана 12.04.2017. године, вршили контролу мјерног мјеста подносиоца захтјева на KП ормару. Отварањем поклопца ормара, у унутрашњости ормара су затекли кабал који је био прикључен једним крајем на прикључни вод и то на одлазну страну ножастих осигурача. Прикључни вод до ножастих осигурача је био 4x16 мм2, а од ножастих осигурача према бројилу је био 4x25 мм2 бакарни. Овај спорни кабал који је био прикључен једном страном на одлазну страну ножастих осигурача, био је пресјека 5x2,5 мм2. Овај кабал је био смотан у ормару испод поклопца, а на другом крају овог кабла је била инсталисана једна трофазна, индустријска УKО УТО утичница, на коју у моменту контроле ништа није било прикључено. У том моменту није примјећен никакав агрегат у близини. Истакли су да су затекли неовлашћено прикључење спорног кабла у дијелу између прикључења на дистрибутивну мрежу и бројила, а на том дијелу се не могу изводити никакви прикључци. Иначе, на ову утичницу је било могуће прикључити не само агрегат, већ и хладњаче и било који други потрошач електричне енергије.
Након одржане формалне расправе, водитељ поступк је сачинио Извјештај са формалне расправе, који је достављен странкама, те им је остављен рок од осам дана за подношење коментара на извјештај. У остављеном року, подносилац захтјева је, путем пуномоћника, доставио коментаре на извјештај водитеља поступка. У коментарима је, између осталог. навео да водитељ поступка није прихватио приједлог изнесен на формалној расправи, за извођење доказа путем вјештачења, па је на расправи само приложен налаз и мишљење вјештака, који је вршио вјештачење у кривичном поступку, а који је вођен против подносиоца захтјева. Подносилац захтјева у коментарима оспорава период за обрачун неовлашћене потрошње од годину дана, за који сматра да је посљедица погрешно и непотпуно утвђеног чињеничног стања, а који је примијењен приликом сачињавања обрачуна неовлашћене потрошње. Наиме, подносилац захтјева сматра да је у конкретном случају овај период требао бити одређен у трајању од 61 дан, и то од 11.02.2017. године, када је одржано свадбено весеље, па до 12.04.2017. године, када је контролом мјерног мјеста утврђена неовлашћена потрошња. У погледу вођења кривичног поступка против подносиоца захтјева, у коментрима се наводи да је надлежни суд донио ослобађајућу пресуду која још није правоснажна, будући да је поднесена жалба тужилаштва, па се из тог разлога ова пресуда није могла користити као доказ на расправи. Међутим, када пресуда постане правоснажна, она ће имати обавезујућу снагу у погледу постојања или непостоајња кривичног ђела, а њоме ће бити и утврђен период трајања неовлашћене потрошње, односно од када је спорни кабал био прикључен без одобрења противне стране. Подносилац захтјева у коментарима предлаже да Регулаторна комисија одбије препоруку водитеља поступка, те да се наложи наставак формалне расправе у циљу даљег извођења доказа, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања.
Извршен је увид у захтјев за рјешавање спора од 12.03.2018. године и допуну захтјева од 04.05.2018. године, као и сљедећу документацију, као доказе подносиоца захтјева: налог за рад од 12.04.2017. године, записник о контролном прегледу мјерног мјеста од 12.04.2017. године, записник о утврђивању неовлашћене потрошње електричне енергије од 12.04.2017. године, обрачун нерегистроване енергије од 13.04.2017. године, приговор на фактуру од 19.05.2017. године, одговор по приговору од 31.05.2017. године, изјаву Влада Ивановића од 03.05.2018. године, изјаву Веселка Ивановића од 02.05.2018. године, изјаву Славише Аничића од 02.05.2018. године, црно бијеле копије мјерног уређаја, те рачуне за испоручену електричну енергију. Такође је извршен увид у изјашњење противне стране од 26.07.2018. године, као и сљедећу документацију, као доказе противне стране: уговор о јавном снабдијевању електричном енергијом од 04.10.2017. године, декларацију о прикључку од 11.12.2105. године, елекроенергетску сагласност од 05.08.2008. године, записник о извршеној контроли од 01.08.2008. године, пријаву мјерног мјеста од 01.08.2008. године, уговор о условима за прикључење на електродистрибутивну мрежу од 05.12.2007. године, рјешење о претходној електроенергетској сагласности од 05.12.2007. године, захтјев за издавање претходне електроенергетске сагласности од 03.12.2007. године, документ достава података од 28.06.2018. године, повратнице о неуручењу одговора по приговору од 31.05.2017. године, предрачун и рачун за неовлашћено утрошену електричну енергију од 20.04.2017. године, документ достава фактуре за накнаду неовлашћене потрошње електричне енергије од 20.04.2017. године, изјаву о пломбирању од 12.04.2017. године, картице обрачуна купца, архиву промета, читачке листе, коментаре на закључак и нацрт рјешења, налаз и мишљење вјештака електротехничке струке, пуномоћи странака и коментаре подносиоца захтјева на извјештај водитеља поступка од 20.05.2019. године.
Након одржане формалне расправе и на основу увида у све приложене доказе странака у овој правној ствари, коментара подносиоца захтјева на извјештај водитеља поступка, те након извршене оцјене доказа како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, као и на основу резултата цјелокупног поступка, уз потпуно поштовање правних схватања суда и примједби у погледу поступка из пресуде Окружног суда у Требињу број 15 0 У 004074 18 У од 15.02.2019. године, утврђене су сљедеће чињенице релевантне за одлучивање:
у евиденцијама противне стране, као крајњи купац у категорији потрошње ''остала потрошња на ниском напону'', 2. тарифна група, код којих се испоручена активна електрична енергија обрачунава на основу мјерења једнотарифним бројилом, на мјерном мјесту под називом ''Предраг Савић-градилишни за магацин'', идентификациони број 0038511400238007, које се налази у Челопеку бб, Град Зворник регистрован је подносилац захтјева;
подносилац захтјева је са противном страном дана 04.10.2017. године, закључио уговор о јавном снабдијевању електричном енергијом;
на основу налога за рад број 117025 од 12.04.2017. године, радници противне стране су, дана 12.04.2017. године, извршили контролни преглед мјерног мјеста и утврдили да је са вањске стране објекта, каблом СKС 4x16 мм2 напојен кабловско прикључни ормар (KП ормар), у коме се налазе главни инсталациони (ножасти) осигурачи, а на одлазној страни ових осигурача, дакле, прије мјерног уређаја, је, у тренутку контроле, поред проводника који је даље прикључен на мјерни уређај, био прикључен и проводник типа ПФ 5x2,5 мм2, на који је била прикључена трофазна утичница типа УKО-ОТО (16А);
овим контролним прегледом је констатовано да је подносиоцу захтјева одобрена прикључна снага за осигураче снаге 3x25А, док су на лицу мјеста затечени осигурачи номиналне снаге 1x63А – 1x125А – 1x125А;
утврђено чињенично стање је констатовано записником о контролном прегледу мјерног мјеста и записником о утврђивању неовлашћене потрошње електричне енергије уз потпис радника противне стране, а контролном прегледу је присуствовала Споменка Савић, мајка подносиоца захтјева, која је одбила да потпише наведене записнике;
противна страна је дана 13.04.2017. године, у складу са прописима, сачинила Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије број 1630/17 у износу од 9.950,70 KМ, на који износ је гласио и рачун број 9000076864 од 20.04.2017. године;
обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије се односи на период од годину дана, тј. на период 13.04.2016-12.04.2017. године;
поводом приговора подносиоца од 19.05.2017. године на обрачунати износ неовлашћене потрошње, противна страна је актом број 2555-1/17 од 31.05.2017. године, доставила одговор по приговору, којим је приговор одбијен као неоснован;
подносилац захтјева није извршио плаћање износа фактурисаног по основу извршеног обрачуна неовлашћене потрошње;
подносиоцу захтјева није обустављена испорука електричне енергије.
На основу изведених доказа, а посебно сачињених записника на лицу мјеста дана 12.04.2017. године, изјава три овлашћена радника противне стране на формалној расправи, изјаве и признања подносиоца захтјева, као и изјава свједока које је предложио подносилац захтјева, којима је потврђено да су постојале неправилности на прикључку, које су констатоване и овим записницима, без икакве сумње је утврђено да је, дана 12.04.2017. године, у KП ормару са мјерним мјестом подносиоца захтјева затечен кабал, који је био прикључен једним крајем на прикључни вод, односно електродистрибутивну мрежу и то на одлазну страну ножастих осигурача, дакле, прије мјерног уређаја. Прикључни вод до ножастих осигурача је био пресјека 4x16 мм2, а од ножастих осигурача према бројилу је био пресјека 4x25 мм2 - бакарни. Спорни кабал који је био прикључен једним карајем на одлазну страну ножастих осигурача, био је пресјека 5x2,5 мм2. Овај кабал је био смотан у ормару испод поклопца, а на другом крају овог кабла је била инсталисана једна трофазна, индустријска УKО УТО утичница, на коју у моменту контроле ништа није било прикључено. На овај начин су створене техничке могућности неовлашћеног преузимања електричне енергије са мреже без мјерења. Поред ове неправилности, утврђена је и неправилност која се огледа у томе да су на лицу мјеста затечени осигурачи номиналне струје 1x63А – 1x125А – 1x125А, иако је подносиоцу захтјева електроенергетском сагласношћу одобрена прикључна снага, која одговара осигурачима номиналне струје 3x25А. Овим је омогућено ангажовање веће прикључне снаге, од оне која је одобрена рјешењем о електроенергетској сагласности број 166/08 од 05.08.2008. године. Наведене чињенице потврђују да су на прикључку подносиоца захтјева предузете неовлашћене радње, којима је у техничком смислу омогућено преузимање електричне енергије са електро дистрибутевне мреже без мјерења. Спорни кабал је био прикључен на прикључном воду прије мјерног уређаја, а тај дио прикључка односно прикључног вода припада дистрибутивној мрежи у смислу одредбе члана 70. став 3. Закона о електричној енергији. Такође, у смислу одредбе члана 69. став 2. мјерни уређај представља примопредајно мјесто и мјесто разграничења основних средстава дистрибутера и корисника мреже. Ове техничке неправилности на мрежи и прикључку су изведене од стране неовлашћеног лица, без електроенергетске сагласности дистрибутера и без уговора о прикључењу, те представљају неовлашћену потрошњу електричне енергије у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка а. Општих услова, и у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка в) Општих услова – потрошња без мјерних уређаја или мимо њих, будући да је на описани начин омогућено да се електрична енергија троши без њеног регистровања на постојећем мјерном уређају. Ове двије квалификације о неовлашћеној потрошњи не искључују једна другу у смислу одредби члана 91. став 2. тачка а. подтачка 2. и 4. Општих услова, будући да је овим одредбама прописан исти и јединствен начин обрачуна за два наведена вида неовлашћене потрошње. Без обзира на наведене квалификације о видовима неовлашћене потрошње, несумљиво је утврђено да се у овом случају ради о неовлашћеном прикључењу на електродистрибутивну мрежу и у смислу одредбе члана 44. став 1. Општих услова, будући да спорно прикључење на електродистритивну мрежу нису извели овлашћени радници противне стране.
Одредбом члана 39. Закона о електричној енергији је прописано да је за рад (погон), управљање, одржавање и развој дистрибутивне мреже одговоран оператор дистрибутивног система – дистрибутер. На основу ове одредбе произилази да једино овлаштени дистрибутер може да предузима радње на електродистрибутивној мрежи и прикључку и због тога је на основу ове законке одредбе дистртибутер и оговоран за све сопствене радње које је предузео на мрежи и прикључку. Ова законска одредба јасно прописује да није дозвољено предузимање радње на електродистрибутивној мрежи од стране неовлашћених лица, па према томе свако неовлашћено ђеловање на прикључку и електродистрибутривној мрежи представља неовлашћену потрошњу у смислу члана 89. Општих услова. Надаље, одредбом члана 72. став 1. Закона о електричној енергији је прописано да је за сваки појединачни прикључак на електродистрибутивну мрежу, корисник дистрибутивног система дужан прибавити електоенергетску сагласност и то прије издавања одобрења за грађење, а одредбом члана 72. став 3. истог закона је прописано да је корисник дистрибутивног система дужан прибавити и нову електроенергетску сагласност ако се мијењају параметри прикључка на основу којих је издата ранија електроенергетска сагласност. На основу одредбе члана 72. став 4. Закона о електричној енергији, електроенергетску сагласност издаје дистрибутер, у оквиру јавног овлашћења, у форми рјешења, као појединачног управног акта. Дакле, у овом случају је без икаве сумње утврђено да је неовлашћено лице, без електроенергетске сагласности дистрибутера, спорни кабал пресјека 5x2,5 мм2, са трофазном, индустријском УKО УТО утичницом, прикључио на електродистрибутивну мрежу, те да је неовлашћено лице, такође, без електроенергетске сагласности дистрибутера повећало прикључну снагу на начин да је умјесто три осигурача номиналне струје 3x25А, инсталисао осигураче номиналне струје 1x63А – 1x125А – 1x125А. Kод неспорно и потпуно утврђеног релевантног чињеничног стања, а на основу наведених одредби Закона о електричној енергији и Општих услова, без икакве сумње је утврђено да је на објекту подносиоца захтјева постојала неовлашћена потрошња електричне енергије. Kада се употребљава израз "неовлашћена потрошња електричне енергије", овај израз треба сагледавати као противправну појаву и противправне радње у смислу наведених одредби Закона о електричној енергији и Општих услова, као посебних прописа у области енергетике, а не ријеч "потрошња" у овом изразу, схватати дословно и интуитивно у смислу утврђивања фактичког преузимања и фактичке потрошње електричне енергије са мреже. Ово из разлога што у прописима није пронађен адекватнији израз за ову комплексу, противправну и друштвено опасну појаву, која у себи носи двије врсте одговорности, које су кумулисане у истој правној ствари. С једне стране је одговорност купца електричне енергије за плаћање обрачуна неовлашћене потрошње електрине енергије према дистрибутеру, о којој се одлучује, као предмету управне ствари пред Регулаторном комисијом, а с друге стране је одговорност лица за предузимање противправних и друштвено опасних радњи радњи на мрежи и прикључку, о којој се одлучује, као предмету кривичне ствари, пред надлежним судом.
Образложени чињенични и правни основ је у суштини заснован на физичким специфичностима електричне енергије као робе која се пласира на тржиште, јер она у појавном смислу не посједује масу, није видљива, па према томе није ни очигледно мјерљива, односно није мјерљива уобичајним механизмима за мјерење количина неке робе. Због тога се електрична енергија може измјерити само посебно направљеним мјерним уређајима, чији принцип рада је заснован на електричним и физичким својствима електричне енергије и које надлежни државни орган пројерава, штити и верификује. Само на таквим мјерним уређајима, измјерена количина електричне енергије, се може обрачунати и фактурисати, те бити предмет правног и економског промета на тржишту у смислу одредбе члана 82. Општих услова и члана 15. Закон о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ" број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89) и ("Сл. Гл. Реп. Српске" број 17/93, 3/96, 39/03, 74/04). Дакле, суштина неовлашћене потрошње електричне енергије, као управне ствари и јесте, да је изостало исправно мјерење робе која се пласира на тржиште у складу са прописима из области енергетике. С обзиром на напријед указане физичке специфичности електричне енергије, те околност да је изостало правилно мјерење, односно да је створена техничка могућност преузимања електричне енергије са мреже без мјерења, немогуће је утврдити да ли је било преузимања и колика је стварна количина под таквим околностима преузете електричне енеригије и снаге са мреже. Због тога је било нужно то посебно прописом уредити, па је тако одредбама члана 91. и 92. Општих услова, које су утемељене у одредби члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији, прописан начин утврђивања количина енергије и снаге, код неовлашћене потрошње, те начин примјене тарифа на тако утврђену количину и снагу. Дакле, уколико изостане правилно мјерење, због неовлашћених радњи, прописани начин је једини могући и правно обавезујући начин утврђивања количине и снаге преузете електричне енергије, која се може фактурисати учеснику на тржишту и изразити у новчаном износу.
Због тога су и у овом случају, код неспорно утврђених неправилности у виду неовлашћеног прикључења на мрежу и повећања ангажоване снаге без електроенергетске сагласности, примијењене наведене одредбе Закона о електричној енергији и одредбе Општих услова, како у погледу утврђивања неовлашћене потрошње електричне енергије, тако и у погледу сачињавања обрачуна неовлаштене потрошње електричне енергије.
На основу наведених матријално правних одредби Закона о електричној енергији и Општих услова, у поступку рјешавања ове управне ствари било је потребно утврдити релевантне чињенице да ли је била створена техничка могућност за преузимања електричне енергије из дистрибутивне мреже, без правилног и верификованог мјерења и да ли је обрачун неовлашћено преузете електричне енерије сачињен у складу са одредбама Општих услова, а што је у овом случају неспорно утврђено.
Имајући у виду напријед образложени чињенични и правни основ у цјелости су неосноване тврдње подносиоца захтјева и његоворг пуномоћника да се у овом случају није радило о неовлашћеној потрошњи електричне енергије. Њихово признање да је подносилац захтјева налагао предузимање неовлашћених радњи у објекту и да је тиме створена техничка могуност да за вријеме прослава у случају нестанка електричне енергије у објекту, искључи објекат са мреже и укључи агрегат, и то радњама на прикључом воду, као дијелу диструбутивне мреже, у ствари потврђује да је подносилац захтјева неовлашћено приступао дистрибутивној мрежи и вршио бројне манипулације на прикључку и осигурачима, а тиме и потврдио постојање новлашћене потрошње, као протуправне појаве. Према томе, није релевантно за које намјене је у техничком смислу омогућена неовлашћена потрошња електричне енергије, нити је релевантно да ли је било преузимања у моменту контроле, те колика је стварна количина неовлашћене потрошње, будући да је ову стварну количину немогуће утврдити, како је напријед образложено. Није се могао прихватити ни налаз вјештака електро струке, сачињен за потребе кривичног поступка, јер се у том поступку утврђује друга врста одговорности, односно кривична одговорност, те и из разлога што тим налазом нису доведене у питање нити оспораване затечене неправилности на прикључку и мрежи, као релевантне чињенице за одлучивање о захтјеву, а које су без икакве сумње утврђене и које међу странкама нису спорне. Према томе, за одлучивање о захтјеву, којим се оспорава постојање неовлашћене потрошње, није релевантна ни оконост да је подносилац захтјева пресудом надлежног суда ослобођен од оптужбе за кривично ђело из члана 95а. Закона о електричној енергији. Наиме, у том поступку се одлучивало о кривичној одговорности за предузимање недозвољених радњи, које чине обиљежја кривичног ђела које се гони по службеној дужности. У овој управној ствари, су неспорно утврђене чињенице да су постојале неправилности у енергетском смислу, на прикључном воду, као дијелу дистрибутивне мреже, на чему се заснива одговорност подносиоца захтјева, као корисника дистрибутивне мреже, према противној страни, као дистрибутеру, а ова одговорност је независна од кривичне одговорности.
Осим тога, не могу се прихватити никаве правне квалификације вјештака о неовлашћеној потрошњи, будући да је за такве квалификације на основу законског прописа надлежна Регулаторна комисија. Такође налаз вјештака у погледу процјене потрошње електричне енегије услијед утврђених неправилности на прикључку подносиоца захтјева, није се могла прихватити, јер се противи наведеним императивним одредбама Закона о електричној енегији и императивним одредбама Опших услова, које не дозвољавају утврђивање стварне количине неовлаштене потрошње електричне енергије, будући да је то немогуће, како је напријед образложено. Тако се није могла прихватити ни процјена потрошње према потрошњи прије и послије откривања неовлашћене потрошње, јер се будућом потрошњом може управљати, због чега наведене одредбе Општих услова не прописују такву могућност. Наведене императивне одредбе закона и Општих услова не дозвољавају утврђивање тих количина према субјективном осјећају правичности, како би се избјегле било какве произвољности субјективне природе и како би се обезбиједила правна сигурност. Због тога се нису могле прихватити као релевантне, тврдње подносиоца захтјева и његовог пуномоћника, нити докази који су потврђивали те тврдње, да у вријеме откривања неовлашћене потрошње није био прикључен никакав електрични уређај на трофазну, индустријску УKО УТО утичницу на спорном каблу и да је ова утичница служила само за прикључивање агрегата у случају нестанка електричне енергије у објекту. Такође се није могао прихватити ни приједлог да се сагледају подаци о потрошњи електричне енергије подносиоца захтјева на свим мјерним мјестима у Челопеку и подаци о губицима на мрежи гђе је прикључен објекат подносиоца захтјева, као и приједлог за утврђивање токова струје у случају укључивања агрегата, будући да ове тврдње и предложене провјере, на основу наведених одредби Закона о електричној енергији и Општих услова нису релевантне за одлучивање у овој правној ствари.
Дакле, у погледу захтјева подносиоца за спровођење вјештачења у овом поступку, који приједлог је поново изнесен на формалној расправи, као и у коментрима на извјештај водитеља поступка, са образложењем да је за потребе вођења кривичног поступка против подносиоца захтјева спроведено вјештачење по вјештаку електротехничке струке с циљем утврђивања постојања неовлашћене потрошње електричне енергије, потребно је истаћи да то није доказ који би оспорио примјену Општих услова, а који би ослободио подносиоца захтјева од обавезе плаћања неовлашћено преузете електричне енергије. Наиме, потребно је најприје истаћи да се преузета електрична енергија са мреже може утврдити само исправним мјерењем, па је за случај неовлашћене потрошње електричне енергије, начин утврђивања количина тако преузете електричне енергије строго прописан одредбама Општих услова, будући да преузета електрична енергија није правилно измјерена, усљед предузимања неовлашћених радњи. Пошто је изостало исправно мјерење, количина тако преузете електричне енергије се може утврдити само на основу прописа, односно одредби члана 89. – 92. Општих услова. Наведене одредбе управо не допуштају никакве импровизације, па чак ни било каква вјештачења по том питању, у погледу покушаја утврђивања стварних количина неовлаштено преузете електричне енергије, будући да је то с једне стране немогуће, а с друге би отворило могућност бројних манипулација и злоупотреба у пракси. Због тога би утврђивање количина утрошене електричне енергије у случају неовлашћене потрошње путем вјештачења било у супротности са наведеним одредбама Општих услова. Из наведених разлога, није се могао прихатити приједлог подносиоца захтјева изнесен на формалној расправи, којим је предлагао извођење доказа путем вјештачења, као ни у коментарима поднесеним на извјештај водитеља поступка.
У погледу начина на који је извршен обрачун неовлашћене потрошње, утврђено је да је исти правилно сачињен, односно да је сачињен у складу са одредбама Општих услова. С обзиром да се ради о виду неовлашћене потрошње из одредбе члана 89. став 1. тачка в) Општих услова, обрачунска снага је утврђена на основу одредбе члана 91. став 2. тачка а) подтачка 2. Општих услова, односно као производ дозвољеног струјног оптерећења проводника преко којег је извршена неовлашћена потрошња и номиналног напона, те је иста утврђена у износу од 15,916 кW (1,73x400Вx23А). Укупна количина неовлашћено утрошене електричне енергије је, примјеном одредбе члана 91. став 2. тачка в) подтачка 1 и 2. Општих услова, утврђена као производ обрачунске снаге, броја дана у мјесецу и броја часова у периоду неовлашћене потрошње. На овако утврђену количину електричне енергије је примијењена цијена дефинисана одредбом члана 92. став 2. тачка б) Општих услова, односно цијена за купце из категорије остала потрошња на ниском напону, већи дневни тарифни став, за једносмјенски рад, јер на објекту није било истакнуто радно вријеме.
С обзиром на чињеницу да није утврђено када су почињене неовлашћене радње на прикључном воду, односно да у претходном периоду од годину дана није било контрола оног дијела прикључка на којем су извршене неовлашћене радње, противна страна је за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије правилно одредила период од годину дана, тј. период од 13.04.2016-12.04.2017. године, а на основу одредбе члана 90. став 3. Општих услова. Имајући у виду наведену одредбу, није се могао прихватити приједлог подносиоца захтјева изнесен у коментарима на извјештај водитеља поступка да се период обрачуна неовлашћене потрошње одреди у трајању од 61 дан, и то од 11.02.2017. године, када је одржано свадбено весеље, па до 12.04.2017. године, када је контролом мјерног мјеста утврђена неовлашћена потрошња. Овим приједлогом подносилац захтјева у ствари још једном признаје и потврђује постојање неовлашћене потрошње.
Примјеном напријед наведених параметара, укупан износ накнаде по основу неовлашћене потрошње електричне енергије је утврђен у износу од 9.950,70 KМ у форми обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије од број 1630/17 у износу од 13.04.2017. године, на који износ је гласио и рачун број 9000076864 од 20.04.2017. године.
Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије је сачињен у складу са напријед наведеним одредбама Општих услова, а Општи услови су донесени на основу члана 23. алинеја 6. и одредбе члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања Општих услова, односно таксативно је утврђено који односи треба да се уреде Општим условима. Између осталог, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлашћено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлашћено утрошене електричне енергије. За утврђивање обавезе плаћања износа неовлашћено преузете електричне енергије у складу са наведеним одредбама Општих услова је релевантна чињеница, да је извршена потрошња електричне енергије без мјерних уређаја или мимо њих. Обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије се уствари утврђује колична електричне енергије у складу са прописима, будући да количина преузете електричне енергије није измјерена услијед предузимања неовлашћених радњи. У овом случају количина преузете електричне енергије је утврђена на основу одредби 89. – 92. Општих услова, у форми обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије.
У погледу навода подносиоца изнесеним у коментарима на извјештај водитеља поступка да је у кривичном поступку надлежни суд донио ослобађајућу пресуду, те да је у од стране Окружног тужилаштва у Бијељини поднесена жалба, чиме пресуда није постала правоснажна и није коришћена као доказ у овом поступку рјешавања спора, потребно је истаћи да и у ситуацији да је наведена пресуда постала правоснажна, да ово није доказ који би оспорио примјену одредби Општих услова које се односе на утврђивање количине неовлашћене потрошње електричне енергије. Тврдња подносиоца да није предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту није била релевантна за одлучивање о захтјеву подносиоца, већ је од значаја за утврђивање кривичне одговорности у поступку пред надлежним судом. Одредбе Општих услова, као одредбе материјалноправног карактера, не прописују да је утврђивање идентитета лица које је предузимало неовлашћене радње на мјерном мјесту одлучна чињеница за утврђивање неовлашћене потрошње и сачињавање обрачуна неовлашћено преузете електричне енергије са мреже. Због тога је од значаја за одлучивање, неопходно утврдити чињеницу да електрична енергије није правилно измјерена усљед предузимања неовлашћених радњи на мјерном мјесту, што је у овом случају на основу изведених доказа несумњиво утврђено. Такође, неутврђивање кривичне одговорности из било ког разлога, не ослобађа подносиоца захтјева од обавезе да плати количину неовлаштено преузете електричне енергије на свом мјерном мјесту, која је утврђена на основу наведених одредби Општих услова, будући да је та енергија неовлашћено преузимана са електродистрибутивне мреже за потребе напајања електричном енергијом његовог објекта.
Није се могао прихватити ни приједлог пуномоћника подносиоца захтјева изнесен у коментарима, да се наложи наставак формалне расправе у циљу даљег извођења доказа, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, будући да је потпуно и правилно утврђено релевантно чињенично стање, наставак формалне расправе би представљао непотребно одуговлачење поступка, што би било у супротности са одредбом члана 7. и члана 14. Закона о општем управном поступку. Наиме, на основу прикупљене документције у овом спору, као и изведених доказа на формалној расправи, неспорно је утврђено постојање неовлашћене потрошње на мјерном мјесту подносиоца захтјева, тако да не постоје разлози за одржавање нове формалне расправе у овом спору.
Имајући у виду напријед наведено утврђено чињенично стање, као и наведени правни основ, утврђено је да је захтјев подносиоца у вези са оспоравањем обрачуна неовлашћене потрошње у износу од 9.950,70 KМ у цјелости неоснован, како је одлучено тачком 1. диспозитива рјешења.
С обзиром да је неповољно ријешен захтјев подносиоца, односно да је исти одбијен као неоснован, тачком 2. диспозитива овог рјешења, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу одредбе члана 27. став 2. Закона о електричној енергији, како је одлучено тачком 2. диспозитива рјешења.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици (''Службени гласник Републике Српске'', број 49/09) и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).
Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић