Рјешење: Раде Станић, Теслић

Број: 01-200-14/16/Р-21-223
Датум: 26.07.2016.

На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. тачка 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Станић Рада из Теслића, заступаног по пуномоћнику Мирјани Нинковић, адвокату из Добоја, против МХ "ЕРС" МП а.д. Требиње, ЗП "Електро Добој" а.д. Добој, Радна јединица Теслић, у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно у вези са обрачуном неовлаштене потрошње електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 21. редовној сједници одржаној 26.07.2016. године у Требињу, донијела је
 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

1. ОДБИЈА СЕ захтјев Станић Рада из Теслића од 21.03.2016. године, у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно у вези са обрачуном неовлаштене потрошње електричне енергије за мјерно мјесто ЕД број 25001655, у улици Крајишка бб у Теслићу, као неоснован.
2. Налаже се МХ "ЕРС" МП а.д. Требиње, ЗП "Електро Добој" а.д. Добој, Радна јединица Теслић да умјесто обрачуна неовлаштене потрошње електричне енергије у износу од 10.017,04 КМ, сачини нови обрачун неовлаштене потрошње за период 07.07.2015. године – 18.02.2016. године, те да за израчун обрачунске снаге примјени дозвољено струјно оптерећење проводника 3х6 mm2 преко кога је извршена неовлаштена потрошња.
3. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
 

О б р а з л о ж е њ е
 

Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) примила је дана 21.03.2016. године захтјев за рјешавање спора Станић Рада из Теслића, заступаног по пуномоћнику Мирјани Нинковић, адвокату из Добоја од 17.03.2016. године (у даљем тексту: подносилац захтјева), као и допуне овог захтјева од 14.04.2016. године и 04.05.2016. године, против МХ "ЕРС" МП а.д. Требиње, ЗП "Електро Добој" а.д. Добој, Радна јединица Теслић (у даљем тексту: противна страна) у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно у вези са обрачуном неовлаштене потрошње електричне енергије. Подносилац захтјева је приговорио на обрачун неовлаштене потрошње у износу од 10.017,04 КМ, који је обрачунала противна страна, а након што је контролом мјерног мјеста од 18.02.2016. године утврдила да је кабал 3х6 mm2 спојен прије мјерног мејста и одведен на аутоматске осигураче 3х32 А, који напајају један дио спрата, а даље је извршено преспајање са каблом 3х6 mm2 на други осигурач 3х32 А, који напаја стан на спрату. У захтјеву је истакнуто и да је главни осигурач био пломбиран, а што је констатовано и записником о контроли мјерног мјеста, којим није констатовано пресијецање главног вода. Такође, наведено је да је мјерно мјесто подносиоца захтјева од 21.02.2009. године било одјављено по захтјеву крајњег купца. Подносилац захтјева је истакао да су бројило и главни осигурачи били пломбирани и дана 21.01.2009. године након одјаве мјерног мјеста, као и 07.07.2015. године када је извршена замјена бројила и када је постављено бројило број А00131811, а он није имао интерес за неовлаштену потрошњу, јер је у то вријеме живио и радио у иностранству. Поред тога, подносилац је у захтјеву поставио више питања која се односе на документовање неовлаштене потрошње у евиденцијама противне стране. Даље, наведено је да је стање мјерног мјеста које су затекли радници противне стране последица радњи које су, такође, предузимали радници противне стране приликом одјаве мјерног мјеста 21.01.2009. године. С обзиром да због пломбирања бројила и главних осигурача није било могуће неовлаштено дјеловати на бројила, и због тога што се сматра да неме његове одговорности за неовлаштену потрошњу, већ се ради искључиво о одговорности и грешци радника противне стране који су предузимали радње на мјерном мјесту, подносилац захтјева предлаже да се обрачун неовлаштене потрошње стави ван снаге и изврши прикључење његовог објекта на мрежу, због чега је поднио захтјев за рјешавање спора пред Регулаторном комисијом. 
Регулаторна комисија је након разматрања захтјева подносиоца, исти доставила противној страни ради изјашњења, а које је противна страна доставила Регулаторној комисији дана 26.04.2016. године. Међутим, дана 04.05.2016. године подносилац захтјева је доставио допуну свог захтјева у коме је изнио нове чињенице, па је од противне стране затражено додатно изјашњење о захтјеву подносиоца. Дана 31.05.2016. године противна страна је Регулаторној комисији доставила додатно изјашњење о захтјеву подносиоца са траженом документацијом.
У изјашњењу противне стране се наводи да је подносилац захтјева од 2007. године евидентиран као крајњи купац на предметном мјерном мјесту ЕД број 25001655 у категорији потрошње „остала потрошња на ниском напону“ и да му није никада била искључивана електрична енергија на овом мјерном мјесту, нити је крајњи купац био одјављен. Међутим, друго мјерно мјесто ЕД број 15016155 у категорији потрошње „домаћинство“, које је такође било смјештено у истом разводном ормару је одјављено и искључено са електродистрибутивне мреже. Стан који се напајао преко овог одјављеног мјерног мјеста је неовлаштено прикључен испред бројила за мјерно мјесто ЕД број 2500165, чиме је остварена неовлаштена потрошња. У изјашњењу се наводи да је неовлаштена потрошња откривена приликом извођења радова на реконструкцији нисконапонске мреже и измјештања мјерних мјеста, а неовлаштена потрошња је изведена на начин да су на главни вод од главног осигурача (63 А), а прије бројила уграђени додатни осигурачи, гдје је спојен вод 3х6 mm2 према другој групи осигурача (32А) и даље преко тих осигурача са два напојана вода 5х6 mm2 извршено је напајање пословног и стамбеног простора на спрату објекта, а електрична енергија којом су напајани није мјерена. Даље, се наводи да је неовлаштена потрошња обрачуната у периоду 07.07.2015. године када је вршена замјена бројила и 18.02.2016. године када је утврђена неовлаштена потрошња. Такође, истакнуто је да и поред тога што је 07.07.2015. године извршена замјена бројила нису уочене недозвољене радње на мјерном мјесту, што не значи да их није и било. У изјашњењу је указано да је за обрачун неовлаштене потрошње узето дозвољено струјно оптерећење вода 3х6 mm2 који је спојен између главног осигурача и бројила, с тим да је узето да је објекат радио пет дана у седмици једну смјену. Противна страна је навела да је приликом утврђивања неовлаштене потрошње подносилац захтјева био присутан, те да је потписао записник о утврђивању неовлаштене потрошње. Како противна страна истиче, приликом утврђивања неовлаштене потрошње извршено је искључење мјерног мјеста са електродистрибутивне мреже, а с обзиром да подносилац захтјева негира своју одговорност за неовлаштену потрошњу и да није платио дуг по основу неовлаштене потрошње, још увијек није извршено прикључење његовог мјерног мјеста на мрежу. Противна стана наводи да се у овом случају ради о неовлаштеној потрошњи електричне енергије из члана 89. став 1 тачка в) Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - Пречишћени текст (Службени гласник Републике Српске" број 90/12) - у даљем тексту: Општи услови. 
Након разматрања свих прикупљених доказа у овом поступку, Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа. С обзиром на ту чињеницу, Регулаторна комисија је на 18. редовној сједници одржаној 24.06.2016. године, донијела закључак да се овај спор рјешава у скраћеном поступку и истовремено је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, којима је остављена могућност да у року од осам дана доставе коментара на наведене акте. Поред тога, на интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је и обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, у којем је такође указано на могућност подношења коментара на наведене акте. У остављеном року пуномоћник подносиоца захтјева је доставио коментаре на нацрт рјешења у којима су поновљени наводи и тврдње који су већ изнесени у захтјеву, а уз коментаре нису достављени нови докази. У коментарима на нацрт рјешења се поново истиче да подносилац захтјева није одговоран за неовлаштену потрошњу, јер је у вријеме неовлаштене потрошње боравио у иностранству, да је неовлаштену потрошњу проузроковала грешка запослених код противне стране, да је мјерно мјесто било пломбирано и да је био онемогућен неовлаштен приступ главним осигурачима, те да није било пресијецања напојног вода како то тврди противна страна. Иако се у комeнтарима истиче да подносилац захтјева није одговоран за неовлаштену потрошњу и тражи се да се утврди која лица су предузела недозвољене радње које су довеле до неовлаштене потрошње, овим наводима се не доводи у питање кључна чињеница за одлучивање, a то је да је електрична енергија неовлаштено преузимана са електродистрибутивне мреже. Сви наведени коментари на нацрт рјешења су, како је то ниже у овом рјешењу образложено, неосновани. У коментарима се подносилац не противи, нити оспорава, да се овај спор ријеши у скраћеном поступку. 
Приликом рјешавања овог спора извршен је увид у сљедећу документацију коју су странке доставиле у поступку и то: Захтјев за рјешавање спора од 17.03.2016. године, Допуну захтјева број 01-200-3/16 од 14.04.2016. године, Допуну захтјева од 28.04.2016. године (наш број 01-200-5/16 од 04.05.2016. године), Доставу одговора на приговор број 4183-2/16 од 22.04.2016. године, Додатно изјашњење број 5727-1/16 од 27.05.2016. године, Уговор о прикључењу број 212/2007 од 08.06.2007. године, Уговор о снабдијевању купца са мјерењем обрачунске снаге број 212/2007, Пуномоћ од 26.09.2008. године, Захтјев за привремену одјаву и искључење електричне енергије од 19.01.2009. године, Привремену одјаву и искључење потрошача од 21.01.2009. године, Налог за рад број 501028/5/2015 од 07.07.2015. године, Потврду о замјени бројила број 323794 од 07.07.2015. године, Записник број 294 о контроли мјерних уређаја електричне енергије од 18.02.2016. године, Записник о утврђивању неовлаштене потрошње број 1260/11 од 18.02.2016. године, Декларацију о прикључку број 35017205 од 19.02.2016. године, Изјаву од 23.02.2016. годину, Пуномоћ од 25.02.2016. године, Приговор на рачун од 29.02.2016. године, Рачун по записнику број 294 од 18.02.2016. године, Одговор на приговор број ПВ 243/16-5 од 07.03.2016. године, Захтјев за обрачун неспорног дијела рачуна од 14.03.2016. године, Преглед задужења и обрачуна камата за мјерно мјесто ЕД број 25001655 и Контролу потрошње за потрошача (енергетска картица) за мјерно мјесто ЕД број 25001655.
Након разматрања захтјева подносиоца, изјашњења противне стране и увида у приложену документацију странака, утврђене су сљедеће чињенице: 
• Подносилац захтјева је у евиденцијама противне стране oд 2007. године евидентиран као крајњи купац у категорији потрошње "остала потрошња на ниском напону" 2. тарифна група, на мјерном мјесту број 25001655, које се налази у улици Крајишка бб, Општина Теслић и ово мјерно мјесто није одјављивано и искључивано са електродистрибутивне мреже прије утврђивања неовлаштене потрошње;
• Поред мјерног мјеста ЕД број 25001655 у истом разводном ормару смјештено је мјерно мјесто подносиоца захтјева ЕД број 15016155 за категорију потрошње „домаћинство“, које је након поднесеног захтјева искључено и одјављено са електродистрибутивне мреже дана 21.01.2009. године, о чему је сачињена Привремена одјава о искључењу потрошача број 470 од 21.01.2009. године;
• Дана 07.07.2015. године на мјером мјесту ЕД број 25001655 извршена је замјена бројила број А00066200, а постављено је бројило број А00131811 о чему је сачињена Потврда о замјени бројила број 323794 од 07.07.2015. године;
• Противна страна је дана 18.02.2016. године вршила измјештање мјерног мјеста ЕД број 25001655, којом приликом је утврђено да је кабал 3х6 mm2 спојен на главни вод од главног осигурача, а прије мјерног уређаја и повезан на осигураче 3х32 А и даље са тих осигурача са два кабла 5х6 mm2 извршено је напајање пословног простора и стана на спрату објекта;
• Утврђено стање на лицу мјеста приликом контроле мјерног мјеста од 18.02.2016. године и начин извођења неовлаштене потрошње констатовани су Записником о утврђивању неовлаштене потрошње електричне енергије број 1260/11 од 18.02.2016. године, који је поред овлаштених лица противне стране потписао и подносилац захтјева и на исти није имао примједби;
• Након утврђивања неовлаштене потрошње, мјерном мјесту подносиоца захтјева је обустављена испорука електричне енергије;
• Дана 19.02.2016. године противна страна је за период од 07.07.2015. – 18.02.2016. године, односно период од замјене бројила до датума утврђивања неовлаштене потрошње, сачинила обрачун неовлаштене потрошње електричне енергије и подносиоцу захтјеву по том основу издала рачун у износу од 10.017,04 КМ;
• Примјеном дозвољеног струјног оптерећење проводника пресјека 3х6 mm2 преко кога је извршена неовлаштена потрошња, а које се користи за израчун обрачунске снаге, није се могао добити износ од 10.017,04 КМ, који је подносиоцу фактурисан по основу неовлаштене потрошње;
• Подносилац захтјева је доставио приговор на обрачун неовлаштене потрошње, на који му је дана 07.03.2016. године противна страна доставила Одговор на приговор број ПБ 243/16-5, којим је његов приговор одбијен и указано му је на могућност подношења захтјева за рјешавање спора Регулаторној комисији.
На основу наведених чињеница, захтјев подносиоца којим оспорава обрачун неовлаштене потрошње у износу од 10.017,04 КМ, за његово мјерно мјесто ЕД број 25001655, за објекат у улици Крајишка бб у Теслићу, је неоснован. Наиме, контролом мјерног мјеста подносиоца захтјева од 18.02.2016. године утврђено је постојање неовлаштене потрошње која је изведена на начин, да је проводник 3х6 mm2 спојен на главни вод од главног осигурача, а прије мјерног уређаја и повезан на осигураче 3х32 А и даље са тих осигурача са два кабла 5х6 mm2 извршено је напајање пословног простора и стана на спрату објекта, тако да електрична енергије која је испоручена преко овог проводника није мјерена на бројилу.
Овако утврђено стање на лицу мјеста констатовано је Записником о утврђивању неовлаштене потрошње електричне енергије број 1260/11 од 18.02.2016. године, који је, поред овлаштених лица противне стране, потписао и подносилац захтјева и на исти није имао примједби. С обзиром на стање утврђено на лицу мјеста и констатоване недозвољене радње, односно начин на који је изведена неовлаштена потрошња, противна страна је правилно извела закључак да се у овом случају ради о неовлаштеној потрошњи из члана 89. став 1. тачка в) Општих услова, којом је прописано да се под неовлаштеном потрошњом електричне енергије, подразумијева и потрошња без мјерних уређаја или мимо њих. Након што је утврђено да се ради о неовлаштеној потрошњи електричне енергије, противна страна је, на основу овлаштења утврђених одредбама члана 5. тачка в) и члана 92. став 5. Општих услова, извршила обрачун неовлаштене потрошње у износу од 10.017,04 КМ и подносиоцу захтјева по том основу дана 19.02.2016. године издала рачун. С обзиром да се ради о крајњем купцу из категорије потрошње „остала потрошња на ниском напону“ који ради једну смјену, за утврђивање количине неовлаштено утрошене електричне енергије правилно су примјењене одредбе члана 91. став 2. тачка б) подтачка 1. Општих услова. Такође, за утврђену количину електричне енегрије, противна страна је правилно примјенила веће дневне тарифне ставове који се примјењују за тарифну групу купаца из категорије потрошње „остала потрошња на ниском напону“, а на основу одредбе члана 92. став 2. тачка б) Општих услова. Што се тиче периода за обрачун неовлаштене потрошње у овом случају је узет период од 07.07.2015. – 18.02.2016. године, односно период од замјене бројила, којом приликом није утврђено постојање неовлаштене потрошње, па до датума утврђивања неовлаштене потрошње, а на основу одредбе члана 90. став 1. Општих услова.
Међутим, из достављене документације је утврђено да приликом утврђивања обрачунске снаге која се користи за обрачун неовлаштене потрошње, није примјењено одговарајуће дозвољено струјног оптерећење проводника 3х6 mm2 преко кога је извршена неовлаштена потрошња. Приликом утврђивања обрачунске снаге у овом случају се примјењује одредба члана 91. став 2. тачка а) подтачка 2) Општих услова, којом је прописано да се обрачунска снага добије множењем мање вриједности номиналне струје главног осигурача или уређаја за ограничење снаге или дозвољеног струјног оптерећења проводника преко кога је извршена неовлаштена потрошња са номиналним напоном, уколико је неовлаштена потрошња извршена иза осигурача, а прије мјерног уређаја. У овом случају је за утврђивање обрачунске снаге требало узети дозвољено струјно оптерећења проводника 3х6 mm2, преко кога је извршена неовлаштена потрошња, као мања вриједност у односу на струју главних осигурача од 63 А. Иако је и противна страна у свом изјашњењу навела да је за израчун обрачунске снаге узела дозвољено струјно оптерећења проводника 3х6 mm2, примјеном могућег дозвољеног струјног оптерећења овог проводника не може се доћи до обрачунске снаге која је примјењена у овом случају, односно добију се много мање вриједности обрачунске снаге, па је износ неовлаштене потрошње који се добије знатно мањи од фактурисаног износа за неовлаштену потрошњу од 10.017,04 КМ. Због тога је, поред наведених параметара за обрачун неовлаштене потрошње које је противна страна већ навела у свом изјашњењу, приликом израчуна обрачунске снаге која се примјењује за обрачун неовлаштене потрошње, потребно примјенити и одговарајуће дозвољено струјно оптерећење проводника пресјека 3х6 mm2, како је то наложено у тачки 2. диспозитива овог рјешења.
Из изјава станака је утврђено да је противна страна, након утврђивања неовлаштене потрошње електричне енергије, извршила обуставу испоруке електричне енергије мјерном мјесту подносиоца захтјева, а на основу одредбе члана 81. алинеја 4. Закона о електричној енергији и члана 97. став 1. тачка з) Општих услова. 
Не могу се прихватити наводи подносиоца изнесени у захтјеву, као и коментарима на нацрт рјешења, да није било могуће предузимати неовлаштене радње на његовом мјерном мјесту, јер су бројило и осигурачи били пломирани, с обзиром да се у овом случају не ради о неовлаштеној потрошњи на мјерном уређају, већ неовлаштеној потрошњи мимо мјерног уређаја, која је изведена на начин да је проводник 3х6 mm2 спојен прије мјерног уређаја, тако да је могуће неовлаштено трошити електричну енергију и поред тога што је пломбиран мјерни уређај. Такође, нејасни су наводи подносиоца захтјева, а које је поновио и у коментарима, да записником о утврђивању неовлаштене потрошње није констатовано да је главни вод „пресјечен“, јер је овим записником јасно констатовано да је вод 3х6 mm2 спојен прије мјерног уређаја. Не могу се прихватити ни наводи да је могуће да се о овом случају ради о грешци радника противне стране, а не предузимању неовлаштених радњи, имајући у виду да је у овом случају предузето више неовлаштених радњи на мјерном мјесту које су констатоване записником о утврђивању неовлаштене потрошње. Указивање на одјаву мјерног мјеста је такође нерелевантно, јер се ради о одјави другог мјерног мјеста ЕД број 15016155 у категорији потрошње „домаћинству“, које било лоцирано у истом разводном ормару и које је након поднесеног захтјева искључено и одјављено са електродистрибутивне мреже дана 21.01.2009. године, о чему је сачињена Привремена одјава о искључењу потрошача број 470 од 21.01.2009. године. Неосновани су наводи подносиоца изнесени у допуни захтјева да није јасно на основу чега је он евидентиран као крајњи купац, с обзиром да је он од 2007. године евидентиран као крајњи купац у категорији потрошње "остала потрошња на ниском напону" 2. тарифна група, на мјерном мјесту број 25001655, а на основу закљученог уговора о снабдијевању, који је приложен у спис у овом поступку. Такође, за обрачун неовлаштене потрошње су нерелевантна питања о документовању неовлаштене потрошње у евиденцијама противне стране, с обзиром да се ради о административним питањима и јер је неовлаштена потрошња записнички констатована. Према томе, сви ови наводи подносиоца захтјева се не могу прихвати, јер је начин извођења неовлаштене потрошње јасно описан и констатован записником о утврђивању неовлаштене потрошње, који је потписао и подносилац захтјева и на исти нису стављене примједбе. 
Имајући у виду наводе подносица изнесене у захтјеву,,као и коментарима на нацрт рјешења, да он није предузимао неовлаштене радње, јер у то вријеме био у иностранству, те да постоји могућност да су недозвољене радње могла предузети лица запослена код противне стране, потребно је указати да у овом случају то није релевантна чињеница у погледу одговорности лица које је предузимало неовлаштене радње на мјерном мјесту, јер се та чињеница не утврђује у овом поступку. Такође, нема доказа да су радници противне стране предузимали било какве недозвољене радње, нити је противна страна издавала налоге за предузимање радњи на мјерном мјесту подносиоца захтјева, осим замјене бројила дана 07.07.2015. године, када је вршена последња контрола мјерног мјеста прије утврђивања неовлаштене потрошње. Потребно је истаћи да је за утврђивање обавезе плаћања износа неовлаштено преузете електричне енергије у складу са одредбама Општих услова релевантна чињеница, да је електрична енергија у периоду који је обухваћен обрачуном неовлаштено преузете електричне енергије, трошена без мјерних уређаја и мимо њих, односно да је утврђено да се ради о виду неовлаштене потрошње из члана 89. став 1. тачка в) Општих услова. Потребно је указати и да се обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије сачињава у складу са одредбама Општих услова, а који су донесени на основу одредбе члана 23. алинеја 6. и члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања Општих услова, односно таксативно је утврђено, који односи треба да се уреде Општим условима. Између осталог, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији, јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлаштено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлаштено утрошене електричне енергије. С обзиром на одредбе наведених прописа, јасно је да се обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије сачињава у складу са одредбама тих прописима, па је неоснован и приједлог подносиоца да му се умјесто обрачуна неовлаштене потрошње, обрачуна просјечна мјесечна потрошња електричне енергије из одговарајућег периода. 
Имајући у виду напријед наведено, те чињенице да је у овом поступку утврђено постојање неовлаштене потрошње електричне енергије, односно трошење електричне енергије мимо мјерног уређаја, те да је приликом обрачуна неовлаштене потрошње за израчун обрачунске снаге, требало примјенити дозвољено струјно оптерећење проводника пресјека 3х6 mm2 преко кога је неовлаштено трошена електрична енергија, одлучено је као у тачки 1. и 2. диспозитива овог рјешења.
Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку и како су трошкови поступка били незнатни, а ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 3. диспозитива овог рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука се заснива на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), те члану 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).

Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
 

Предсједник
Владислав Владичић