Број: 01-582-8/15/Р-7-87
Датум: 22.03.2016.
На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Тарабар Дениса из Дервенте, заступаног по пуномоћнику Новић Нади адвокату из Дервенте, против Мјешовитог холдинга "ЕРС"- МП а.д. Требиње - ЗП „Електро Добој“ а.д. Добој, РЈ Дервента, у вези са тарифама по којима се електрична енергија испоручује, односно оспоравањем основа за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 7. редовној сједници одржаној 22. марта 2016. године у Требињу, донијела је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
1. ОДБИЈА СЕ захтјев Тарабар Дениса из Дервенте од 07.12.2015. године, којим оспорава основ за обрачун неовлашћене потрошње електричне енергије на мјерном мјесту преко кога се напаја електричном енергијом објект у Улици Младена Стојановића бб у Дервенти, као неоснован.
2. НАЛАЖЕ СЕ Мјешовитом холдингу "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗП „Електро Добој“ а.д. Добој, РЈ Дервента да, умјесто обрачуна неовлашћене потрошње од 18.09.2014. годинe, сачини нови обрачун неовлашћене потрошње, при чему ће обрачунску снагу утврдити множењем називног дозвољеног струјног оптерећења проводника преко кога је извршена неовлашћена потрошња, са номиналним напоном.
3. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
О б р а з л о ж е њ е
Захтјевом за рјешавање спора од 07.12.2015. године, Тарабар Денис из Дервенте (у даљем тексту: подносилац захтјева) покренуо је поступак рјешавања спора код Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) против Мјешовитог холдинга "ЕРС"- МП а.д. Требиње - ЗП „Електро Добој“ а.д. Добој, РЈ Дервента (у даљем тексту: противна страна) у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија, односно оспоравањем обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије у износу од 3.993,28 КМ, на мјерном мјесту преко којега се електричном енергијом напаја објекат у Улици Младена Стојановића бб у Дервенти. Подносилац у захтјеву, између осталог, наводи да је поднио приговор противној страни на записник број:1167/11 од 15.09.2014. године у коме је наведено да је приликом контролног прегледа мјерног мјеста на објекту у власништву са по 1/3 Тарабар Дениса, Амре и Емира констатовано да је наведени објекат прикључен на мрежу без електроенергетске сагласности и уговора о снабдијевању, да се на објекту налазе два нерегистрована бројила, те да је након сачињеног записника објекат искључен са нисконапонске мреже. Подносилац даље наводи да је дана 10.11.2014. године поднио захтјев за издавање електроенергетске сагласности за дио куће који он користи, на основу кога је дана 11.07.2015. године дио објекта који он користи прикључен на нисконапонску мрежу, али је након тога врло брзо искључен из њему непознатих разлога. Поред наведеног подносилац истиче да он нема стално пребивалиште у Дервенти тако да у спорном објекту борави свега неколико дана годишње, те му није јасно како је извршена крађа која му се ставља на терет. На основу наведеног подносилац предлаже Регулаторној комисији да усвоји његов захтјев и наложи противној страни да његов објекат прикључи на електродистрибутивну мрежу, а да рачун број 163 од 15.09.2014. године у износу од 3.993,28 КМ стави ван снаге, због застарјелости.
На тражење Регулаторне комисије, противна страна је дана 20.01.2016. године доставила изјашњење и документацију у вези са захтјевом подносиоца. У изјашњењу је, између осталог, наведено да су дана 15.09.2014. године приликом обављања послова редовне контроле мјерних мјеста крајњих купаца, радници противне стране на објекату, у власништву 1/3 на име Тарабар Дениса, Амре и Емира, открили прикључење на електродистрибутивну мрежу без електроенергетске сагласности, уговора о прикључењу, уговора о снабдијевању и уговора о приступу, што се у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка а) Општих услова за испоруку и снабдијeвање електричном енергијом – Пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 90/12) – у даљем тексту: Општи услови сматра неовлашћеном потрошњом. У мјерноразводном ормару на зиду објекта који се налази на посједу подносиоца захтјева, пронађена су два нерегистрована мјерна уређаја прикључена преко аутоматских осигурача 3x32 А на подземни прикључни кабловски вод 4x16 mm2. Том приликом сачињен је записник о утврђивању неовлашћене потрошње електричне енергије број 1167/11. О откривеној неовлашћеној потрошњи обавијештена је полицијска станица у Дервенти, те су полицијски службеници извршили увиђај и фотографисали лице мјеста. Након сачињеног записника и извршеног увиђаја објекат је искључен са електродистрибутивне мреже. Подносилац захтјева односно власник објекта није присуствовао контроли мјерног мјеста, те није потписао записник. Након тога, противна страна наводи да је дана 18.09.2014. године сачинила обрачун неовлашћене потрошње и накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију у укупном износу од 3.993,28 КМ који је дана 22.09.2014. године, путем поште, уз записник о неовлашћеној потрошњи, достављен подносиоцу захтјева. Обрачун неволашћене потрошње је сачињен на основу одредбе члана 89. став 1. тачка а) Општих услова, због самовољног прикључења на дистрибутивну мрежу, без издате електроенергетске сагласности, док је период за обрачун неовлашћене потрошње утврђен за годину дана уназад од дана утврђивања неовлашћене потрошње, с обзиром да се није могао утврдити почетак неовлашћене радње те да нема података када је вршена контрола овог мјерног мјеста. Противна страна наводи да је обрачунску снагу утврдила множењем вриједнoсти номиналне струје главног осигурача (32А) са номиналним напоном, тако да је примјењујући одредбу члана 91. став (2) тачка а) и в) Општих услова количина неовлашћено утрошене електричне енергије утврђена као производ обрачунске снаге од 22,08 kW, броја дана у мјесецу и броја часова дневно што у периоду октобар – март износи 182 дана по 4 сата дневно, а у периоду април – септембар 183 дана по 4 сата дневно.
Противна страна даље наводи да је подносилац захтјева дана 10.11.2014. године поднио Захтјев за издавање електроенергетске сагласности за објекте крајњег купца из категорије домаћинства број 813962 за објекат искључен дуже од пет година. Дана 11.11.2014. године, противна страна је подносиоцу издала електроенергетску сагласност и наплатила трошкове издавања у износу од 35,10 КМ. Истог дана подносилац захтјева је поднио захтјев за прикључење на електродистрибутивну мрежу број 813962/001-3 на основу чега је потписан уговор о прикључењу број 813962/001 и наплаћени трошкови прикључења у износу од 416,74 КМ. Подносиоцу је издата и декларација о прикључку број 38014062 те потписан уговор о снабдијевању број 813962-1. Након закључења наведених уговора дана 11.07.2015. године противна страна је извршила прикључење спорног објекта подносиоца захтјева на дистрибутивну мрежу, али је на основу одредбе члана 103. став 1. Општих услова поново обуставила испоруку електричне енергије на овом мјерном мјесту, до измирења дуга по основу обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 4. редовној сједници одржаној 19. фебруара 2016. године у Требињу, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те им је остављена могућност да у року од осам дана доставе коментаре на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, са могућношћу подношења коментара. У остављеном року странке нису доставиле коментаре на наведене акте.
Увидом у захтјев подносиоца од 07.12.2015. године, изјашњење противне стране од 20.01.2016. године, записник о утврђивању неовлашћене потрошње број: 1167/11 од 15.09.2014. године, рачун број 163/14 од 18.09.2014. године, приговор на рачун за неовлашћено утрошену електричну енергију од 06.11.2015. године, одговор на приговор број 1505/15-8 од 12.11.2015. године, рјешење о ЕЕС број 813962 од 11.11.2014. године, уговор о прикључењу број: 813962/001, уговор о снабдијевању, записник о стању мјерног мјеста приликом прикључења од 12.07.2015. године, енергетску и финансијску картицу, финансијску картицу са раздвојеним салдом енергије и камате, утврђене су сљедеће чињенице:
подносилац захтјева је корисник објекта у власништву 1/3 на име Тарабар Дениса, Амре и Емира, у Улици Младена Стојановића бб у Дервенти,
радници противне стране су контролом овога објекта, која је извршена 15.09.2014. године установили неовлашћену потрошњу, јер бројилa број 171389 и 171390 нису регистрована у евиденцијама противне стране, нити је подносилац регистрован као крајњи купац, тако да је извршено самовољно прикључење објекта подносиоца на електродистрибутивну мрежу без издате електроенергетске сагласности,
утврђено је и записнички констатовано да су у мјерноразводном ормару, на зиду објекта који се налази на посједу подносиоца захтјева, пронађена два нерегистрована мјерна уређаја прикључена преко аутоматских осигурача 3x32 А на подземни прикључни кабловски вод 4 x16 mm2.
о откривеној неовлашћеној потрошњи обавијештена је полицијска станица у Дервенти, те су полицијски службеници извршили увиђај и фотографисали лице мјеста након чега је извршена обустава испоруке електричне енергије искључењем бројила;
противна страна је због самовољног прикључења објекта на дистрибутивну мрежу без електроенергетске сагласности подносиоцу захтјева, сачинила и доставила обрачун о неовлашћено утрошеној електричној енергији за период од годину дана у износу од 3.993,28 КМ;
подносилац захтјева је дана 10.11.2014. године поднио Захтјев за издавање електроенергетске сагласности за објекте крајњег купца из категорије домаћинства број 813962 за овај објекат, који је био искључен са електродистрибутивне мреже дуже од пет година, а дана 11.11.2014. године противна страна је подносиоцу издала електроенергетску сагласност и наплатила трошкове издавања у износу од 35,10 КМ;
подносилац захтјева је поднио захтјев за прикључење на електродистрибутивну мрежу број 813962/001-3 на основу чега је потписан уговор о прикључењу број 813962/001 и наплаћени трошкови прикључења у износу од 416,74 КМ;
подносиоцу је издата и декларација о прикључку број 38014062, те потписан уговор о снабдијевању број 813962-1;
након закључења наведених уговора дана 11.07.2015. године противна страна је извршила прикључење спорног објекта подносиоца захтјева на дистрибутивну мрежу;
подносиоцу захтјева је обустављена испорука електричне енергије, што је записнички констатовано 14.07.2015. године;
поступајући по приговору подносиоца захтјева од 06.11.2015. године на обрачун неовлашћене потрошње, противна страна је у одговору на приговор 1505/15-8 од 12.11.2015. године у цјелости одбила приговор подносиоца као неоснован и о томе дала образложенња у писаној форми.
На основу наведених чињеница, неспорно је утврђено да је на мјерном мјесту подносиоца захтјева извршена неовлашћена потрошња, која је откривена контролним прегледом радника противне стране од 15.09.2014. године, у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка а) Општих услова, због самовољног прикључења објекта на дистрибутивну мрежу без електроенергетске сагласности. Поред тога, одредбом члана 44. Општих услова, прописано је да крајњи купац који је своје објекте неовлашћено прикључио на дистрибутивну мрежу плаћа трошкове неовлашћено преузете елекричне енергије, у складу са одредбом члана 92. Општих услова. На основу Записника о утврђивању неовлашћене потрошње утврђено је да су на овом мјерном мјесту у мјерноразводном ормару на зиду објекта који се налази на посједу подносиоца захтјева, пронађена два нерегистрована мјерна уређаја прикључена преко аутоматских осигурача 3x32 А на подземни прикључни кабловски вод 4 x16 mm2.
На основу утврђеног чињеничног стања противна страна сачинила је обрачун неовлатено преузете електричне енергије позивајући са на одредбе Општих услова. Приликом сачињавања обрачуна неовлашћене потрошње противна страна је:
• обрачунску снагу утврдила примјеном члана 91. став 2. тачка а) подтачка 2. Општих услова, односно као производ номиналне струје главног осигурача и номиналног напона у износу од 22,08 kW, а у овом случају је требало примјенити одредбу члана 91. став 2. тачка а) подтачка 4. Општих услова, односно обрачунску снагу утврдити као производ дозвољеног струјног оптерећења прикључног вода и номиналног напона, јер се у овом случају радило о неовлаштеној потрошњи у виду самовољног прикључења на електродистрибутивну мрежу, а
• количину неовлашћено утрошене активне енергије утврдила примјеном члана 91. став 2 тачка в) подтачке 1. и 2. Општих услова, односно као производ обрачунске снаге, броја дана у мјесецу и броја часова, односно 4 часа дневно, како за период октобар-март, тако и за период април-септембар.
Противна страна је период неовлашћене потрошње од годину дана правилно утврдила на основу одредбе члана 90. став (2) и (3) Општих услова, с обзиром да се није могао утврдити почетак неовлашћене радње, јер није било котроле овог прикључка у периоду од годину дана. Наиме одредбом става (2) овог члана је прописано да уколико се не може утврдити почетак једне или више неовлашћених радњи, сматра се да је неовлашћена потрошња трајала од дана последњег прегледа дијела прикључка, односно мјерног мјеста на којем је извршена радња којом је омогућена неовлашћена потрошња електричне енергије, а одредбом става (3) овог члана да период за обрачун неовлашћене потрошње не може бити дужи од годину дана.
И поред тога, што је утврђено да се у овом случају ради о неовлаштеној потрошњи из одредбе члана 89. став 1. тачка а) Општих услова, противна страна је за утврђивање обрачунске снаге узела вриједност номиналне струје главних осигурача, а не дозвољено струјно оптерећење проводника преко кога је извршена неовлаштена потрошња. У овом случају се приликом утврђивања обрачунске снаге за обрачун неовлаштене потрошње, требала примјенити одредба члана 91. став 2. тачка а) подтачка 4. Општих услова, којим је прописано да се обрачунска снага за обрачун неовлаштене потрошње на ниском напону добије множењем називног дозвољеног струјног оптерећења проводника преко кога је извршена неовлаштена потрошња са номиналним напоном у случају неовлаштене потрошње из члана 89. става 1. тачка а) Општих услова. Имајући у виду да је у овом случају противна страна погрешно утврдила обрачунску снагу за обрачун неовлаштене потрошње, то је потребно да противна страна умјесто Обрачуна неовлашћене потрошње број 163/14 од 18.09.2014. године у износу од 3.993,28 КМ, сачини нови обрачун неовлаштене потрошње, те да том приликом обрачунску снагу утврди множењем називног дозвољеног струјног оптерећења проводника преко кога је извршена неовлаштена потрошња са номиналним напоном, како је то наложено у диспозитиву овог рјешења.
Потребно је указати и да се обрачун неовлаштене потрошње сачињава у складу са одредбама Општих услова, а Општи услови су донесени на основу члана 23. алинеја 6. и одредбе члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања општих услова, односно таксативно је утврђено који односи треба да се уреде Општим условима. Такође, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији, прописано је да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлаштено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлаштено утрошене електричне енергије. Имајућу у виду наведене прописе, јасно је да се обрачун неовлаштено утрошене електричне енергије сачињава у складу са одредбама тих прописа, па је неоснован захтјев подносиоца којим оспорова постојање новлашћене потрошње као и сам обрачун. Из истих разлога се нису могли прихватити као релевантни наводи подносиоца да у објекту већи дио времена у току године не станује нико.
Имајући у виду напријед наведено, односно да је обрачун неовлашћене потрошње у износу од 3.993,28 КМ сачињен на основу наведених прописа и као такав представља дуг подносиоца захтјева, то се није могао прихватити приједлог подносиоца да Регулаторна комисија наложи противној страни да његов објекат прикључи на електродистрибутивну мрежу, јер у случају постојања дуга за испоручену електричну енергију, дистрибутер/снабдјевач има право да обустави испоруку електричне енергије крајњем купцу, како је то прописано одредбом члана 80. алинеја 3. Закона о електричној енергији и члана 97. став 1. тачка и. Општих услова, а да би крајњи купац успио са захтјевом у случају обуставе електричне енергије, он мора доказати да је дуг неоснован.
Што се тиче приједлога подносиоца захтјева да рачун број 163 од 15.09.2014. године у износу од 3.993,28 КМ стави ван снаге, због застарјелости тог потраживања, потребно је указати да Регулаторна комисија није надлежна за рјешавање спорова у вези застарјелости потраживања. О том приговору може одлучити само надлежни суд, будући да се ради о споровима грађанскоправне природе на основу одредбе члана 360. став 3. Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89) и ("Службени Гласник Републике Српске" број 17/93, 3/96, 39/03, 74/04) и члана 30. тачка б. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 37/12).
На основу напријед наведених чињеница и наведених одредби Општих услова утврђено је да је захтјев подносиоца, којим оспорава обрачун новлашћене потрошње на овом мјерном мјесту, неоснован, те је одлучено као у тачки 1. и 2. диспозитива овог рјешења.
С обзиром да су трошкови поступка били незнатни, те да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, тачком 3. диспозитива рјешења одлучено је да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији, а у вези са чланом 103. став 1. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске'', број 13/02, 87/07 и 50/10).
Правна поука се заснива на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), те члану 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).
Правна поука: Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Предсједник
Владислав Владичић
Links:
[1] http://stari.reers.ba/taxonomy/term/7