Рјешење: Бургић Душан, Бања Лука

Број: 01-261-8/15/Р-02-26 
Датум: 22.01.2016. године

На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Бургић Душана из Бање Луке, ул. Миће Љубибратића бр. 1, против Мјешовитог холдинга "ЕРС"- МП а.д. Требиње - ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ ''Електродистрибуција'' Бања Лука, у вези са тарифама по којима се електрична енергија испоручује, односно оспоравањем обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на 2. редовној сједници одржаној 22.01.2016. године у Требињу, донијела је 
 

Р Ј Е Ш Е Њ Е
 

1. ОДБИЈА СЕ захтјев за рјешавање спора Бургић Душана из Бање Луке од 17.04.2015. године, којим се оспорава обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије у износу од 10.230,71 КМ, на мјерном мјесту „Аутопраоница“ у улици Миће Љубибратића бр. 1 у Бањој Луци, ЕДБ 85058135, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
 

О б р а з л о ж е њ е
 

Поднеском од 17.04.2015. године, насловљеним као „Изјашњење на достављени обрачун о неовлашћено преузетој електричној енергији“, Бургић Душан из Бање Луке (у даљем тексту: подносилац захтјева) покренуо је поступак рјешавања спора код Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) против Мјешовитог холдинга "ЕРС"- МП а.д. Требиње - ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ ''Електродистрибуција'' Бања Лука (у даљем тексту: противна страна) у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија. Поднесеним захтјевом се оспорава обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије у износу од 10.230,71 КМ на мјерном мјесту „Аутопраониоца“ у улици Миће Љубибратића бр. 1 у Бањој Луци, ЕДБ 85058135. Подносилац захтјева наводи да је последњи закупац објекта био Капурановић Мишо који у периоду 16.05.2012. – 09.08.2014. године, на основу рјешења Одјељења за привреду града Бање Луке, којим му је одобрено обављање дјелатности, трошио електричну енергију за потребе праонице за коју је евидентирано посебно бројило, те да је потписао изјаву да преузима плаћање дуга. Подносилац захтјева од Регулаторне комисије тражи да противна страна наплату потраживања по основу неовлашћено утрошене електричне енергије у аутопраоници изврши од закупца Капурановић Миша настањеног у улици Јована Рашковића бр. 251 у Бањој Луци.
На тражење Регулаторне комисије, противна страна је дана 26.06.2015. године доставила изјашњење и документацију у вези са захтјевом подносиоца. У изјашњењу је, између осталог, наведено да је подносилац захтјева дана 01.03.2011. године као крајњи купац у категорији потрошње остала потрошња на 0,4 kV, II тарифна група, регистрован на мјерном мјесту ЕДБ 85058135 са називом „Аутопраоница“ на адреси Миће Љубибратића бр. 1 у Бањој Луци. Са подносиоцем захтјева је дана 08.03.2012. године закључен уговор о снабдијевању, али није извршено уступање уговора о снабдијевању у смислу одредбе члана 56. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – Пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 90/12) – у даљем тексту: Општи услови. Мјерно мјесто се налази на армирано-бетонском стубу и редовно се очитава, те се редовно испостављају рачуни за утрошену електричну енергију. Противна страна наводи да је подносиоцу захтјева у 2013. години због дуга више пута вршена обустава испоруке електричне енегије, а да је подносилац захтјева након искључења мјерног мјеста самовољно вршио укључења. Противна страна наводи да је дана 16.01.2015. године извршена контрола мјерног мјеста којом је приликом је утврђена неовлашћена потрошња која је оставрена самоукључењем на главним осигурачима и у записнику наведено да је потрошач извршио самоукључење на електро мрежу тако што је откинуо службену пломбу са панцер осигурача те извршио прикључење истих, те да је искључиван више пута што се види по наљепницма од пломби и на панцерима. Том приликом на лице мјеста је изашла полиција и обавила увиђај, а подносилац захтјева је поново искључен на бројилу (извађени одлази) и уредно је бројило пломбирано пломбом број 260326, са констатацијом да је пресјек кабла од панцера до бројила 4x4 mm2.Подносилац захтјева је присуствовао контроли мјерног мјеста од 16.01.2015. године којом је установљена неовлашћена потрошња и потписао је записник о утврђивању неовлашћене потрошње и достављен му је овај записник у смислу одредбе члана 77. став 4. и 5. Општих услова. Противна страна даље наводи да је дана 29.01.2015. године због самовољног укључења електричне енергије након искључења мјерног мјеста због дуга, подносиоцу захтјева доставила обрачун о неовлашћено преузетој електричној енергији у износу од 10.230,71 КМ у складу са одредбма члана 89-92. Општих услова. Након тога, дана 10.02.2015. године, противна страна наводи да се подносилац захтјева обраћао приговором којим је тражио појашњење достављеног обрачуна неовлашћене потрошње сматрајући да је исти сачињен паушално, те да се за спорни дуг терети закупац Капурановић Мишо. Подносиоцу захтјева је достављен одговор на приговор којим је обавијештен да је као крајњи купац у уговорном односу са противном страном те да ће против њега и закупца бити покренут судски поступак те да је за све спорове које подносилац захтјева има за закупцем надлежан Основни суд као што је наведено у члану 5. Уговора о закупу. Потом противна страна наводи да је дана 30.03.2015. године сачињен записник када је контролним прегледом утврђено да је подносилац захтјева искључен на главним осигурачима, да аутопраоница ради, те да постоји могућност да се напаја са домаћинства, те да је потребно новом контролом утврдити стварно стање. Контролом мјерног мјеста од 27.04.2015. године, противна страна наводи да је записнички констатовала да је мјерно мјесто искључено на главним осигурачима и да аутопраоница не ради.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа, те је на 113. редовној сједници одржаној 2. септембар 2015. године у Требињу, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је остављена могућност да странке у року од осам дана доставе коментаре на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, са могућношћу подношења коментара. У остављеном року, странке нису доставиле коментаре на закључак и нацрт рјешења.
У поступку рјешавања овог спора извршен је увид у сљедећу документацију коју су странке приложиле: поднесак подносиоца од 05.02.2015. године, одговор на поднесак од 26.02.2015. године, рјешење од 07.12.2012. године, уплатницу за утрошену електричну енергију, потврду о регистрацији од 27.11.2012. године, уговор о закупу од 10.05.2012. године, захтјев крајњег купца електричне енергије од 12.08.2013. године, изјаву од 19.02.2014. године, доставу обрачуна о неовлашћено преузетој електричној енергији од 29.01.2015. године, обрачун неовлашћене потрошње и наканде за неовлашћено утрошену електричну енергију од 29.01.2015. године, изјашњење противне стране од 23.06.2015. године, одговор противне стране од 09.03.2015. године, записник о контроли прикључног вода и мјерног мјеста од 16.01.2015. године, записник о утврђивању неовлашћене потрошње електричне енергије од 16.01.2015. године, налоге за рад од 01.03.2011. године и 16.01.2015. године, записник о контроли прикључног вода и мјерног мјеста од 30.03.2015. године, записник о контроли прикључног вода и мјерног мјеста од 27.04.2015. године, потврду о предаји захтјева за прикључење од 24.01.2011. године, захтјев за прикључење од 12.01.2011. године, рјешење од 25.10.2010. године, лиценцу од 14.11.2007. године, предрачун од 01.02.2010. године са признаницом о уплати на износ од 58,50 КМ, рјешење о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца на ниском напону од 01.12.2010. године, предрачун од 03.02.2011. године са признаницом о уплати на износ од 745,06 КМ, уговор о прикључењу од 03.02.2011. године, записник о прегледу мјерног мјеста са директним мјерењем од 01.03.2011. године, декларацију о прикључку од 08.03.2012. године, читачке листе, енергетску картицу, финансијску картицу и финансијску картицу са раздвојеним салдом енергије и камате.
Након разматрања захтјева подносиоца, изјашњења противне стране и увида у приложену документацију странака, утврђене су сљедеће чињенице: 
 у евиденцијама противне стране за мјерно мјесто EД број 85058135, под називом „Аутопраоница“ на адреси Миће Љубибратића бр. 1 у Бањој Луци, као крајњи купац у категорији потрошње остала потрошња на 0,4 kV, II тарифна група, регистрован je подносилац захтјева, почев од 01.03.2011. године;
 према подацима из енергетске картице, подносиоцу захтјева је редовно очитавана потрошња електричне енергије, а према подацима из картице потрошача подносиоцу захтјева су редовно испостављани рачуни за утрошену електричну енергију;
 противна страна је са подносиоцем захтјева дана 03.02.2011. године закључила уговор о прикључењу, а дана 08.03.2012. године уговор о снабдијевању електричном енергијом, 
 подносилац захтјева је, као закуподавац са Капурановић Мишом, као закупцем, дана 10.05.2012. године закључио уговор о закупу аутопраонице, који је закупац користио до 09.08.2014. године; 
 закупцу Капурановић Мишу је рјешењем Одјељења за привреду града Бање Луке од 07.11.2012. године одобрено обављање предузетничке дјелатности у „Аутопраоници Стефан“ на адреси Миће Љубибратића бр. 1 у Бањој Луци;
 чланом 3. уговора о закупу, уговоре стране су предвидјеле да режијске трошкове за коришћење пословног објекта, између осталог и утрошак електричне енергије, плаћа закупац Капурановић Мишо;
 захтјевом закупца Капурановић Мише од 12.08.2013. године који је поднесен на прописаном обрасцу противној страни тражио је да се „Аутопраноица Стефан“ наведе као корисник бројила број 99442;
 дана 19.02.2014. године, закупац Капурановић Мишо је потписао изјаву која је достављена противној страни према којој се обавезује да ће као закупац дуг за утрошену електричну енергију у износу од 1.459,57 КМ платити у осам рата;
 за ово мјерно мјесто није извршено уступање уговора о снабдијевању; 
 због дуга по основу утрошене електричне енергије подносиоцу захтјева је у више наврата током 2013. године вршена обустава испоруке електричне енегије на овом мјерном мјесту, а подносилац захтјева је након сваког искључења вршио самовољно укључење; 
 дана 16.01.2015. године, радници противне стране су извршили контролу мјерног мјеста подносиоца захтјева, којом је приликом је „утврђено да је подносилац захтјева извршио самоукључење на електродистрибутивну мрежу, тако што је откинуо службену пломбу са панцер осигурача те извршио укључење истих. Потрошач искључиван више пута на панцерима што се види по наљепницама од пломби на панцерима“; 
 утврђено чињенично стање је записнички констатовано уз присуство представника полиције и подносиоца захтјева, који је потписао записник о утврђивању неовлашћене потрошње, након чега је објекат подносиоца искључен на бројилу на начин да су извађени одлази и бројило је пломбирано пломбом број бр. 260326;
 дана 29.01.2015. године, противна стране је због самовољног укључења електричне енергије након искључења мјерног мјеста због дуга, подносиоцу захтјева примјењујући одредбе 89.-92. Општих услова сачинила и доставила обрачун о неовлашћено утрошеној електричној енергији за период од годину дана у износу од 10.230,71 КМ; 
 поступајући по приговору подносиоца на обрачун неовлашћене потрошње од 10.02.2015. године, противна страна је одговором на приговор од 29.05.2014. године одбила у цјелости као неонован приговор подносиоца;
 дана 30.03.2015. године, радници противне стране су извршили контролу мјерног мјеста подносиоца захтјева којом су утврдили и записнички констатовали „да је подносилац искључен на главним осигурачима, аутопраоница ради, постоји могућност да се напаја са домаћинства, контролом утврдити стварно стање“;
 дана 27.04.2015. године радници противне стране су извршили контролу мјерног мјеста подносиоца захтјева којом су утврдили и записнички констатовали „да је подносилац захтјева искучен на главним осигурачима, потрошач искључен због дуга, аутопроница није радила“;
 подносилац захтјева није платио износ од 10.230,71 КМ за неовлашћено утрошену електричну енергију.
На основу наведених чињеница, неспорно је утврђено да је на мјерном мјесту подносиоца захтјева извршена неовлашћена потрошња која је откривена контролним прегледом радника противне стране од 16.01.2015. године, у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка а) Општих услова због самовољног прикључења на дистрибутивну мрежу након искључења мјерног мјеста због дуга по основу утрошене електричне енергије. Због дуга по основу утрошене електричне енергије подносиоцу захтјева је у више наврата током 2013. године вршена обустава испоруке електричне енегије на овом мјерном мјесту, а подносилац захтјева је након сваког искључења вршио самовољно укључење. Поред тога, одредбом члана 44. Општих услова, прописано је да крајњи купац који је своје објекте неовлашћено прикључио на дистрибутивну мрежу плаћа трошкове неовлашћено преузете електричне енергије, у складу са чланом 92. Општих услова.
Будући да се ради о виду неовлашћене потрошње који је изведен у смислу одредби члана 89. став 1. тачка а) Општих услова, односно због самовољног укључења електричне енергије након искључења мјерног мјеста због дуга у смислу одредбе члана 97. став 1. тачка и) Општих услова, противна страна је у складу са одредбом члана 90. Општих услова извршила обрачун за шест радних дана у недјељи, укупно 313 радних дана – 156 радних дана зими и 157 радних дана љети, за период од годину дана, тј. 16.01.2014 – 16.01.2015. године. Како се ради о подносиоцу који се налази у категорији потрошње остала потрошња на ниском напону на 0,4 kV, II тарифна група, примјеном члана 91. став 2. тачка а) подтачка 4 и члана 91. став 2. тачка б) Општих услова, количина неовлашћено утрошене активне енергије утврђена је као производ одговарајуће обрачунске снаге од 23,46 kW, а која је добијена множењем називног дозвољеног струјног оптерећења проводника од 34 А са номиналним напоном, и броја радних дана – 156 радна дана зими и 157 радних дана љети и броја часова у периоду неовлашћене потрошње, односно осам часова за једносмјенско радно вријеме. Овако добијена количина неовлашћено утрошене електричне енергије је умањена за утрошену количину електричне енергије која је евидентирана на бројилу у моменту откривања неовлашћене потрошње, односно за 2401 kWh. Примјењујући напријед наведне одредбе Општих услова, противна страна је дана 29.01.2015. године правилно извршила обрачун накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију у укупном износу од 10.230,71 КМ за период од годину дана који је доставила подносиоцу захтјева. С обзиром на чињеницу, да није утврђено када су почињене неовлашћене радње на мјерном мјесту, односно да у претходном пeриоду од годину дана није било контрола оног дијела мјерног мјеста на којем су извршене неовлашћене радње, противна страна је за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије правилно одредила и период од годину дана, а на основу одредбе члана 90. став 3. Општих услова.
Подносилац свој захтјев заснива на наводима да није предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту, те тражи да противна страна наплату потраживања по основу неовлашћено утрошене електричне енергије у аутопраоници изврши од закупца Капурановић Миша. Међутим, за одлучивање о захтјеву није релевантна чињеница, које лице је одговорно за предузимање неовлашћених радњи на мјерном мјесту, нити се та одговорност утврђује у овом поступку. Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије се сачињава у складу са напријед наведеним одредбама Општих услова, а Општи услови су донесени на основу члана 23. алинеја 6. и одредбе члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања општих услова, односно таксативно је утврђено који односи треба да се уреде Општим условима. Између осталог, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлашћено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлштено утрошене електричне енергије. За утврђивање обавезе плаћања износа неовлашћено преузете електричне енергије у складу са наведеним одредбама Општих услова је релевантна чињеница, да је извршено самовољно прикључење. Обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије, се уствари утврђује колична електричне енергије у складу са прописима. Дакле, противна страна је уредно испунила своју обавезу испоруке електричне енергије на овом мјерном мјесту, а подносилац захтјева је дужан да плати преузету електричну енергију. У овом случају количина преузете електричне енергије је утврђена на основу одредби 89. – 92. Општих услова, у форми обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије.
Поред тога, посебно је важно истаћи да се регистровани крајњи купац није обраћао противној страни са захтјевом за уступање уговора о снабдијевању електричном енергијом. Одредбом члана 56. став 1. Општих услова прописано је да крајњи купац може захтијевати уступање његовог уговора о снабдијевању и уговора о приступу другом крајњем купцу на одређено вријеме, док су ставом 2. овог члана прописани услови под којима се може уступити уговор о снабдијевању, односно да снабдјевач може дати пристанак на такав уговор под условом да уступилац уговора подмири све новчане обавезе настале до дана привременог уступања уговора и под условом да крајњи купац који уступа уговор и прималац уговора доставе овјерену изјаву о солидарном подмирењу будућих новчаних обавеза. Према томе, регистровани крајњи купац код противне страни на ЕДБ 85058135 је Бургић Душан, односно подносилац захтјева, који је у смислу одредбе члана 11. став 2. тачка б) Општих услова обвезник плаћања преузете електричне енергије. Поред тога, одредбом члана 48. став 2. Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", број 6/12) је прописано која су лица обвезници плаћања услуга од општег економског интереса, међу којима је и испорука електричне енергије у смислу одредбе члана 46. став 1. овога закона. Одредбом члана 48. став 2. Закона о заштити потрошача у Републици Српској је прописано да се обавеза плаћања услуга мора односити само на стварног корисника или на страну која је потписала уговор. Из ове одредбе произилази да стварни корисник – закупац и корисник услуге - подносилац захтјева као регистровани крајњи купац који је закључио уговор о снабдијевању, солидарно одговарају за плаћање услуге од општег економског интереса, што значи да противна страна као пружалац услуге има право избора од кога ће захтијевати плаћање услуге, а солидарном дужнику остаје могућност регресирања од другог солидарног дужника. Поред тога, предузимањем неовлашћених радњи на мјерном мјесту и прикључку се стичу обиљежја посебних кривичних дјела која се гоне по службеној дужности, али се та врста одговорности за предузимање неовлаштених радњи на мјерном мјесту, не утврђује у овом поступку, већ у кривичном поступку пред надлежним судом. Подносиоцу захтјева, као страни која је потписала уговор о снабдијевању, остаје могућност обештећења од закупца као стварног корисника услуге и другог солидарног дужника у виду регресног захтјева, као имовинскоправног захтјева. Због тога се није могао прихватити захтјев подносиоца да се наложи противној страни да обавезу плаћања неовлашћене потрошње противна страна захтијева од закупца Капурановић Миша као стварног корисника, јер право избора о томе од кога ће захтијевати плаћање накнаде по основу неовлашћене потрошње припада противној страни, на основу наведене одредбе. 
Имајући у виду напријед наведено утврђено чињенично стање, као и наведени правни основ, утврђено је да је захтјев подносиоца у вези са оспоравањем обрачуна неовлашћене потрошње у износу од 10.230,71 КМ неоснован, те је одлучено као у тачки 1. диспозитива овог рјешења. 
Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку, а трошкови поступка су били незнатни, те како ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици (''Службени гласник Републике Српске'', број 49/09) и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).


Правна поука: 
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења. 
 

Предсједник

Владислав Владичић