Рјешење: Драганa Каплар, Бијељинa

Број: 01-408-7/14/R-100-14
Датум: 29.01.2015.

На основу одредби члана 72. став 6. Закона о електричној енергији - пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 213. став 1. и 224. став 3. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске", број 13/02, 87/07 и 50/10) и члана 84. став 2. тачка в, а у вези са чланом 81. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), одлучујући по поденесној жалби Каплар Драгане из Бијељине, Галац број 80, на Рјешење о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца из категорије домаћинства број 16282 од 26.12.2014. године, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 100. редовној сједници, одржаној дана 29. јануара 2015. Године, у Требињу, донијела је сљедеће

Р Ј Е Ш Е Њ Е

1. ОДБИЈА СЕ жалба Каплар Драгане из Бијељине, Галац број 80, од 26.12.2014. године поднесена против Рјешења о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца из категорије домаћинства број 16282 од 26.12.2014. године, као неоснована.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
 

О б р а з л о ж е њ е

Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија), примила је дана 12.09.2014. године поднесак Каплар Драгане из Бијељине, Галац бр. 80, којим тражи раздвајање постојећег мјерног мјеста на два одвојена мјерна мјеста. Подносилац у захтјеву, између осталог наводи, да је као сувласник након развода брака, остала да живи у кући, да бивши супруг Андреја живи у стану који је купио након развода и да јој не дозвољава да се региструјете као крајњи купац, како би плаћала своју стварну потошњу електричне енергије, док у другој згради која се налази у истом дворишту живи мајка Каплар Андреје. Наводи да је покушала очитањем електричне енергије са контролног бројила које се налази у кући да плаћа само своју потошњу, али је на тај начин уплатама које гласе на име Каплар Андреје, уствари плаћала дуг по основу уговора о репрограму који је са МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Бијељина (у даљем тексту: дистрибутер – снабдјевач закључио њен бивши супруг. Дистрибутер – снабдјевач јој, како наводи, дозвољава да се води као крајњи купац заједно на рачуну са бившим супругом, али након што плати половину од укупног износа, тј. 400,00 КМ који потиче од закљученог уговора о репрограму, а да се остатак дуга Каплар Андреје у износу од 465,00 КМ пренесе на заједнички рачун.
На овај поднесак, Регулаторна комисија је актом број 01-408-2/14 од 23.09.2014. године одговорила подносиоцу захтјева, при чему је подносилац захтјева поучен да је у оваквој ситуацији потребно прибавити нову електроенергетску сагласност у смислу одредбе члана 14. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом - у даљем тексту: Општи услови ("Службени гласник Републике Српске", број 90/12), те да је дистрибутер – снабдјевач дужан да поступи по захтјеву за издавање нове електроенергетске сагласности, у смислу одредбе члана 72. став 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласникм Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), а којом се утврђују технички и електроенергетски услови за прикључење објекта на електродистрибутивну мрежу. Подносилац је такође поучен да на рјешење о издавању електроенергетске сaглaсности, има право подношења жалбе у року од 15 дана, од дана пријема рјешења Регулаторној комисији, а која се подноси путем дистрибутера - снабдјевача.
Подносилац се дана 30.10.2014. године поново обратио Регулаторној комисији поднеском у којем је навео да се обратио захтјевом за издавање електроенергетске сагласности дистрибутеру - снабдјевачу, који није одлучио о захтјеву и донио одговарајуће рјешење, по правилима управног поступка у смислу одредбе члана 72. Закона о електричној енергији. У прилогу је достављено обавјештење број 16282-1 од 20.10.2014. године дистрибутера за допуну захтјева за издавање електроенергетске сагласности којим је дистрибутер – снабдјевач од подносиоца тражио да за издавање нове електроенергетске сагласнсти приложи: доказ о власништву или сувласништву над објектом, сагласност осталих сувласника над објектом или судску одлуку о развргнућу сувласништва и утврђивању дијела имовине који јој припада, грађевинску дозволу и потврду о измиреним обавезама за објекат који је предмет раздвајања мјерења. Одговором на захтјев дистрибутера број 16282-1 од 23.10.2014. године одбијен је захтјев подносиоца за раздвајање једног мјерног мјеста на два мјерна мјеста на постојећем стамбеном објекту, јер подносилац није доставио тражену докуемнтацију за издавање нове електроенергетске сагласности. Поред тога, подносилац захтјева је доставио и доказе да је сувласник објекта, односно да над објектом има власничка права, пресуду Основног суда у Бијељини којом се разводи њен брак, као и службену забиљешку полицијских службеника.
Дана 30.12.2014. године, Регулаторна комисија примила је жалбу подносиоца против Рјешења о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца из категорије домаћинства 16282 од 26.12.2014. године. Подносилац је у жалби, поред понављања навода из ранијих поднесака, између осталог навео, да бивши супруг Андреја не дозвољава да се врше било какве преправке у кући, да јој сагласност за раздвајање мјерног мјеста неће дати, да не жели физичку диобу куће већ жели да и даље има кључ, да она не може испалатити дуг по онову утрошене електричне енергије на име Каплар Андреје који има радионицу и троши електричну енергију користећи бушилице, апарате за варење и сл, зарађује и из радионице одлази у свој стан, а њу терети за плаћање електричне енергије. Поред тога, подносилац наводи да сада не остараује право на напајање електричном енергијом, а такође ни мајка од Каплар Андреје, али је индикативно што је Каплар Андреја термо пећ унио у њену кућу. Подносилац од Регулаторне комисије тражи да се њена жалба усвоји, те да јој дистрибутер – снабдјевач не поставља никакве услове прије раздвајања мјерног мјеста.
Регулаторна комисија примила је 12.01.2015. године поднесак дистрибутера – снабдјевача којим доставља на даље поступање жалбу подносиоца поднесену против Рјешења о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца из категорије домаћинства број 16282 од 26.12.2014. године. Уз овај поднесак дистрибутер – снабдјевач није доставио изјашњење о поднесеној жалби, већ захтјев подносиоца за издавање електроенергетске сагласности од 23.12.2014. године, Рјешење о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца из категорије домаћинства број 16282 од 26.12.2014. године и документацију која се односи на кореспонденцију подносиоца жалбе и дистрибутера – снабдјевача, као и кореспонденцију Регулаторне комисије са подносиоцем жалбе и дистрибутером – снабдјевачем.
Регулаторна комисија је на 100. редовној сједници, одржаној 29. Јануара 2015. године, размотрила жалбу - жалбене разлоге и жалбене захтјеве, те приложену документацију странака.

Поднесена жалба је благовремена.
Након разматрaња цјелокупне документације странака, те испитујући рјешење о електроенергетској сагласности које се жалбом побија и жалбене разлоге -жалбене наводе, Регулаторна комисија је утврдила да је жалба подносиоца у цјелости неоснована.
Одредбом члана 39. став 1. Закона о електричној енергији прописано је да је дистрибутер одговоран за рад, управљање, одржавање и развој дистрибутивног система. С тим у вези, одредбом члана 72. став 4. Закона о електричној енергији и члана 9. тачка в) Општих услова прописана је надлежност дистрибутера за издавање електроенергетске сагласности и да прописује техничке услове за прикључење на дистрибутивну мрежу. Дистрибутер – снабдјевач је поступајући по захтјеву подносиоца за издавање електроенергетске сагласности за објекте крајњег купца из категорије домаћинства (раздвајање мјерења) који је поднесен у складу са одредбом члана 14. став 3. тачка д) Општих услова, након кореспонднеције подносиоца жалбе и Регулаторне комисије, те кореспонденције Регулаторне комисије и дистрибутера – снабдјевача, дана 26.12.2014. године донио рјешење о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца из категорије домаћинство. Дакле, да би се извршила подјела постојећег мјерног мјеста на два засебна мјерна мјеста, неопходан услов у складу са одредбом члана 14. став 3. тачка д) Општих услова је прибављање нове електроенергетске сагласности која се у складу са чланом 15. став 1. Општих услова издаје на захтјев власника објекта. Рјешење о електроенергетској сагласности садржи електроенергетске и техничке услове који између осталог обухватају тип прикључка и мјесто у којем се прикључак спаја на дистрибутивну мрежу, на начин како је то прописано одребом члана 22. став 1. тачка в) подтачка 9) Општих услова. У издатом рјешењу о електроенергетској сагласности у тачки 3. Остали услови, подтачка 3.2 остало је наведено сљедеће: ''Наплаћено издавање ЕЕС 35,10 КМ дана 25.12.2014. године. Потрошач је обавезан да прије раздвајања мјерења изврши раздвајање инсталације, достави потребне атесте и сагласност сувласника. Том приликом ће бити наплаћена накнада за обезбјеђење услова за прикључење и накнада за изграду прикључка''. Испитујући донесено рјешење дистрибутера – снабдјевача потребно је истаћи да је одредбом члана 27. став 1. Општих услова прописано је да су електроенергетски и технички услови које пропише дистрибутер у електроенергетској сагласности обавезујући за корисника мреже и не могу се мијењати приликом изградње или реконструкције постојећег објекта, без сагласности дистрибутера. Поред тога, одредбом члана 33. став 1. тачка в) Општих услова прописано је да дистрибутер прикључује објекте крајњег купца када се, између осталог, испуни и услов да су електричне инсталације изведене у складу са техничким прописима и стандардима, што се доказује потврдом о исправности инсталација издатом од стране овлашћеног лица. Дакле, да би дистрибутер – снабдјевач у смислу ових одредби Општих услова могао извршити раздвајање једног мјерног мјеста на два засебна мјерна мјеста на постојећем стамбеном објекту, потребно је да подносилац захтјева, поред достављања писмене сагласности другог сувласника за предузимање ове радње, има обавезу да постојећу инсталацију у објекту доведе у такво стање у којем би се могло извршити одвојено напајање електричном енергијом. О таквим радњама на уређењу унутрашње инсталације потребно је сачинити пријаву инсталације, овјерену од стране овлашћеног лица за извођење те врсте унутрашње инсталације. Тек по испуњењу ових услова и закључења уговора о прикључењу дистрибутер – снабдјевач је обавезан извршити раздвајање мјерног мјеста и након закључења уговора о снабдијевању електричном енергијом прикључити ново мјерно мјесто.
Имајући у виду напријед наведено, те донесено рјешење о електероенергетској сагласности којим је дистрибутер – снабдјевач поставио одређене услове који се морају испунити да би се извршило раздвајање једног мјерног мјеста на два засебна мјерна мјеста на постојећем стамбеном објекту у смислу напријед наведених одредби Општих услова, нема основа да се удовољи жалби подносиоца, те је Регулаторна комисија имајући у виду наведени чињенични и правни основ, одлучила као у тачки 1. диспозитива овог рјешења.
С обзиром да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу одредбе члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука се заснива на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), те члану 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).

Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном судом у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.

Предјседник
Миленко Чокорило