Рјешење: Симић Горан из Зворника

Број: 01-314-9/14/Р-92-265
Датум: 16.10.2014.

На основу одредби члана 28. став 1. алинеја 4. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске", број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 10. став 1. алинеја 9. Статута Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 6/10), члана 33. став 1. тачка г. Пословника о раду Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 59/10) и члана 74. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске", број 70/10), у скраћеном поступку рјешавања спора по захтјеву Симић Горана из Зворника, улица Светог Саве број З-13, 6/70, против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Зворник, у вези са тарифама по којима се електрична енергија испоручује, односно обрачуном неовлашћено утрошене електричне енергије, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 92. редовној сједници, одржаној 16. oктобра 2014. године, у Требињу, донијела је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

1. ОДБИЈА СЕ захтјев за рјешавање спора Симић Горана из Зворника од 01.07.2014. године, којим се оспорава обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије у износу од 3.601,70 КМ, на мјерном мјесту у улици Светог Саве број З-13, 6/70 идентификациони број 0038242000638006, као неоснован.
2. Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.
 

О б р а з л о ж е њ е

Захтјевом од 01.07.2014. године, Симић Горан из Зворника (у даљем тексту: подносилац захтјева), покренуо је поступак рјешавања спора код Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија), против МХ "ЕРС" - МП а.д. Требиње - ЗЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина, РЈ ''Електродистрибуција'' Зворник (у даљем тексту: противна страна), у вези са тарифама по којима се испоручује електрична енергија. Поднесеним захтјевом се оспорава обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије у износу од 3.601,70 КМ на мјерном мјесту у улици Светог Саве број З-13, 6/70. Подносилац у захтјеву, између осталог наводи, да су му дана 08.04.2014. године, приликом контроле мјерног мјеста, радници противне стране, уз присусутво полиције, указали на одређене неправилности на његовом мјерном мјесту у смислу недостатка пломби и ''С'' фазе за коју му је речено да се она скида како би се неовлашћено трошила електрична енергија, те да је тада одбио да потпише записник. Подносилац је том приликом раднику противне стране указао да електро ормар често стоји отворен и да за његову безбједност не може сносити одговорност, на шта му је одговорено да је он адекватно обезбјеђен и закључан, који је подносилац накнaдно сликао, тј. 06.06.2014. године и доставио фотографије мјерног мјеста. Подносиалц наводи да је изјавом од 09.06.2009. године бројило предао у власништво противне стране, те се у свом захтјеву позвао на више одредби Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – у даљем тексту: Општи услови (''Службени гласник Републике Српске'', број 90/12) у погледу разграничења одговорности основних средстава дистрибутера и корисника мреже – члан 69, обавезе крајњег купца – члан 11, контролу мјерења и измјене на мјерном слогу – члан 77 и сл. Потом је указао на одређена коначна рјешења која је Регулаторна комисија донијела у поступку рјешавања спорова по захтјевима Солдат Здрвака из Бања Луке, те Лукић Илије из Бања Луке, у прилог доказивања да су основане чињенице на којима заснива свој захтјев. Подносилац је указао да се на приложеној фотографији бр. 8 виде стикери које је власник бројила и мјерног мјеста, тј. које је противна страна залијепила, а на којима стоји да је крађа електричне енергије кривично дјело, са чим се слаже, али се не слаже да за исправност монтиране пломбе одговара потрошач електричне енергије, што сматра апсурдом. Подносилац сматра да су ови стикери неосновано постављени јер налажу обавезу да крајњи купац заштити бројило у незаштићеном ормару, који није у његовом власништву нити на његовом посједу. Подносилац од Регулаторне комисије тражи да противна страна укони ове стикере и адекватно заштити мјерна мјеста и бројила, те да овај спор ријеши у његову корист.
На тражење Регулаторне комисије, противна страна је дана 08.08.2014. године доставила изјашњење и документацију у вези са захтјевом подносиоца. У изјашњењу је наведено да је подносилац захтјева као крајњи купац у категорији потрошње домаћинство регистрован на мјерном мјесту: 0038242000638006 које је се наалзи у Зворнику у улици Светог Саве З-3, број 6/70, почев од 30.11.2003. године. У протеклом периоду, противна страна наводи да су подносиоцу захтјева редовно очитаване утрошене количине електричне енергије и уредно испостављани рачуни које је подносилац измиривао. Чланови контролног тима су дана 08.04.2014. године извршили преглед главног разводног ормара у згради у улици Светог Саве број З-13 у Зворнику, када је на мјерном мјесту 0038242000638006 утврђено да је скинута пломба на прикључницама бројила број 220745, док је детаљним прегледом самог бројила утврђено да је скинут мјерни мост на фази ''С'', због чега није било мјерења електричне енергије преко ове фазе, што је записнички констатовано. Подносилац захтјева није потписао записник, а мјерно мјесто је остало и даље прикључено на електродистрибутивну мрежу, јер није вршено демонтирање мјерног уређаја, већ само отклањање уочених недостатака и поновно пломбирање. Противна стана наводи да је након обављеног контролног прегледа, а примјеном одредби 89-92.Општих услова приступила обрачуну неовлашћене потрошње за период од годину дана у износу од 3.601,40 КМ на који износ је гласила пореска фактура број Q 05000117 од 16.04.2014. године. Након подношења приговора подносиоца против испостављене пореске фактуре од 23.04.2014. године, истом је 29.05.2014. године достављен одговор по приговору којим је одбијен као неоснован приговор подносиоца. Противна страна даље наводи да подносилац захтјева у свом приговору, а и у захтјеву за рјешавање спора кривицу за одређене недостатке на мјерном мјесту утврђује на страни дистрибутера, односно неком непознатом лицу, док је у одговору на приговор подносиоцу захтјева наведено да предмет обрачуна накнаде по основу неовлашћене потрошње електричне енергије није било утврђивање индивидуалне одговорности одређеног лица или више њих за утврђене недостатке на бројилу, већ искључиво констатовање затеченог чињеничног стања. Противна страна наводи да су контролном прегледу присуствовали припадници полиције, па подносилац има могућност да поднесе кривичну пријаву против сваког лица за које сумња да је предузимало неовлашћене радње на његовом мјерном мјесту, док противна страна нема законског овлашћења да спроводи истражне радње у циљу утврђивања кривичне одговорности, већ је то у надлежности тужилаштва и полиције. Противна страна наводи да не оспорава чињеницу да главни разводни ормар није био у одређеној мјери адекватно заштићен, али недостаци на мјерном мјесту, односно скинути мјерни мост ''С'' фазе представљају неспорну чињеницу да су тим радњама створени услови за потрошњу електричне енергије без њеног евидентирања у ''С'' фази и да је искључиво корист од таквог поступања имао подносиолац захтјева и нико други. Противна страна предлаже да Регулаторна комисија након сагледавања свих чињеница донесе одлуку којим ће одбити захтјев подносиоца као неоснован, односно потврдити акт дистрибутера одговор по приговору број 2188-2/14 од 29.05.2014. године и обавезати подносиоца на измирење укупног износа утврђеног обрачуном накнаде по основу неовлашћене потрошње електричне енергије.
Регулаторна комисија је оцијенила да су странке прибавиле довољно доказа на основу којих се може правилно и потпуно утврдити чињенично стање и донијети праведна одлука и без посебног саслушања странака и додатног прикупљања и извођења доказа, те је, на 89. редовној сједници, одржаној 28. августа 2014. Године, у Требињу, донијела закључак да се у овом спору донесе одлука у скраћеном поступку. На истој редовној сједници, Регулаторна комисија је утврдила и нацрт рјешења у овом поступку. Закључак и нацрт рјешења су достављени странкама, те је остављена могућност да странке у року од осам дана доставе коментаре на наведене акте. На интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије објављено је обавјештење за јавност о рјешавању спора у скраћеном поступку, са могућношћу подношења коментара. У остављеном року, подносилац захтјева је доставио коментаре на нацрт рјешења у којима је, између осталог, указао на грешке у писању, односно грешке техничке природе у нацрту рјешења, те је навео да он није предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту и да разводни ормар са мјерним уређајима није обезбијеђен од приступа неовлашћених лица. У коментарима се не износе нове чињенице и докази на којима би се могла заснивати одлука у овом спору.
У поступку рјешавања овог спора извршен је увид у сљедећу документацију коју су странке приложиле: захтјев подносиоца од 01.07.2014. године, доставу фактуре за накнаду неовлашћене потрошње електричне енергије од 16.04.2014. гдоине, пореску фактуру број Q 05000117 од 16.04.2014. године, обрачун нерегистроване енергије од 09.04.2014. године, записник број 00214 о утврђивању неовлашћене потрошње електричне енергије од 08.04.2014. године, записник о контролном прегледу мјерног мјеста по налогу број 24203 од 08.04.2014. године, приговор подносиоца упућен противној страни од 23.04.2014. године, одговор на приговор дистрибутера – снабдјевача од 29.05.2014. године, податке о крајњем купцу уз изјаву подносиоца о предаји прикључка у власништво дистрибутера од 09.06.2009. године, уговор о снабдијевању од 12.06.2009. године, потврду А.Д.''Зворник стан'' од 26.06.2014. године са аналитичком картицом, рачуне за електричну енергију, фотографије мјерног мјеста од 06.06.2014. године, изјашњење противне стране од 01.08.2014. године, читачке листе, енергетску и финансијску картицу.
Након разматрања захтјева подносиоца, изјашњења противне стране и увида у приложену документацију странака, утврђене су сљедеће чињенице:
 у евиденцијама противне стране за мјерно мјесто број 0038242000638006, као крајњи купац у категорији потрошње домаћинство, које је се налази у Зворнику у улици Светог Саве З-3, број 6/70, регистрован је подносилац захтјева, почев од 30.11.2003. године;
 према подацима из картице обрачуна купца, подносиоцу захтјева је редовно очитавана потрошња електричне енергије, а према подацима из картице потрошача подносиоцу захтјева су редовно испостављани рачуни за утрошену електричну енергију;
 изјавом од 09.06.2009. године подносилац захтјева је предао прикључак у власништво противне стране, а 12.06.2009. године са противном страном закључио уговор о снабдијевању;
 дана 08.04.2014. године, чланови контролног тима противне стране су извршили контролни преглед мјерног мјеста подносиоца захтјева 0038242000638006, ради провјере исправности регистровања испоручене електричне енергије, када је откривена неовлашћена потрошња;
 неовлашћена потрошња је изведена на начин да је утврђено да је скинута дистрибутивна пломба на прикључницама бројила број 220745, док је детаљним прегледом самог бројила утврђено да је скинут мјерни мост на фази ''С'', због чега није било мјерења електричне енергије преко ове фазе;
 утврђено чињенично стање је записнички констатовано уз присуство представника полиције и подносиоца захтјева, који је одбио да потпише записник;
 чланови контролног тима су након обављене контроле оставили мјерно мјесто прикључено на електродистрибутивну мрежу, јер није вршено демонтирање мјерног уређаја број 220745, већ је само извршено отклањање неправилности на бројилу и његово поновно пломбирање;
 противна страна је примјеном одредби Општих услова извршила обрачун накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију у укупном износу од 3.601,40 КМ за период од годину дана о чему је сачинила и подносиоцу захтјева доставила пореску фактуру број Q 05000117 од 16.04.2014. године;
 поступајући по приговору подносиоца од 23.04.2014. године, Одјељење за приговоре и жалбе крајњих купаца противне стране је одговором на приговор од 29.05.2014. године одбило у цјелости као неоснован приговор подносиоца;
 подносилац захтјева није платио износ од 3.601,40 КМ по пореској фактури од 16.04.2014. године за неовлашћено утрошену електричну енергију.
На основу наведених чињеница, неспорно је утврђено да је на мјерном мјесту подносиоца захтјева извршена неовлашћена потрошња која је откривена контролним прегледом радника противне стране од 08.04.2014. године, а којом је онемогућено правилно регистровање преузете електричне енергије и снаге, у смислу одредбе члана 89. став 1. тачка б. Општих услова. Наиме, контролним прегледом мјерног мјеста од 08.04.2014. године, противна страна је утврдила и записнички констатовала неовлашћену потрошњу која је изведена на начин да је утврђено да је скинута дистрибутивна пломба на прикључницама бројила број 220745, док је детаљним прегледом самог бројила утврђено да је скинут мјерни мост на фази ''С'', због чега није било мјерења електричне енергије преко ове фазе.
Противна страна је на основу одредбе члана 81. алинеја 4. Закона о електричној енергији и члана 97. став 1. тачка з) Општих услова могла без претходног упозорења подносиоцу захтјева обуставити испоруку електричне енергије, али то није учинила, нити је вршила замјену мјерног уређаја број 220745, већ је само извршила отклањање неправилности на бројилу и његово поновно пломбирање.
С обзиром на чињеницу да није утврђено када су почињене неовлашћене радње на мјерном мјесту, односно да у претходном пeриоду од годину дана није било контрола оног дијела мјерног мјеста на којем су извршене неовлаштене радње, противна страна је за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије одредила период од годину дана, а на основу одредбе члана 90. став 3. Општих услова.
Будући да се неовлашћена потрошња одвијала на мјерном уређају противна страна је приликом сачињавања обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије правилно одредила обрачунску снагу примјеном одредбе 92. став 2. тачка а. подтачка 3. Општих услова, тј. као производ номиналне струје главног осигурача од 32 А и номиналног напона. У погледу осталих параметара који се примјењују за обрачун неовлашћене потрошње, противна страна је правилно примијенила одредбе члана 91. став 2. тачка в) подтачка 1) и 2) Општих услова у погледу количине неовлашћено утрошене електричне енергије за категорију домаћинство, као и одредбу члана 92. став 2. тачка б) Општих услова у погледу цијене. Поред тога, противна страна је правилно примијенила одредбу члана 92. став 8. Општих услова у погледу умањења количина електричне енергије регистроване на мјерном уређају за период који је обухваћен обрачуном неовлашћене потрошње. Примјењујући напријед наведне одредбе Општих услова, противна страна је извршила обрачун накнаде за неовлашћено утрошену електричну енергију у укупном износу од 3.601,40 КМ за период од годину дана о чему је сачинила и подносиоцу захтјева доставила пореску фактуру од 16.04.2014. године.
Подносилац свој захтјев заснива на наводима да није предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту. Међутим, за одлучивање о захтјеву није релевантна чињеница, које лице је одговорно за предузимање неовлашћених радњи на мјерном мјесту, нити се та одговорност утврђује у овом поступку. Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије се сачињава у складу са напријед наведеним одредбама Општих услова, а Општи услови су донесени на основу члана 23. алинеја 6. и одредбе члана 74. Закона о електричној енергији. Одредбом члана 74. Закона о електричној енергији утврђено је шта је предмет регулисања општих услова, односно таксативно је утврђено који односи треба да се уреде Општим условима. Између осталог, одредбом члана 74. тачка 12. Закона о електричној енергији јасно је прописано да се Општим условима уређује начин утврђивања количине и снаге неовлашћено утрошене електричне енергије, као и начин обрачуна и наплате неовлаштено утрошене електричне енергије. За утврђивање обавезе плаћања износа неовлашћено преузете електричне енергије, у складу са наведеним одредбама Општих услова, је релевантна чињеница, да је извршено онемогућавање правилног регистровања преузета електричне енергије и снаге у периоду који је обухваћен обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије.Обрачуном неовлашћено преузете електричне енергије, се уствари утврђује колична електричне енергије у складу са прописима, будући да електрична енергија није измјерена услијед предузимања неовлашћених радњи на мјерном мјесту. Дакле, противна страна је уредно испунила своју обавезу испоруке електричне енергије на овом мјерном мјесту, а подносилац захтјева је дужан да плати преузету електричну енергију. Како у овом случају преузета електрична енергија није правилно измјерена услијед предузимања неовлашћених радњи, количина преузете електричне енергије је утврђена на основу одредби 89. – 92. Општих услова, у форми обрачуна неовлашћено утрошене електричне енергије.
У коментарима подносилац захтјева је навео да он није обавезан платити обрачунати износ неовлaшћене потрошње, јер у овом поступку није утврђено да је он предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту, позивајући се на одредбу члана 89. тачка б) Општих услова којом је прописано да се између осталог, неовлашћеном потрошњом електричне енергије сматра ''када крајњи купац онемогућава правилно регистровање преузете електричне енергије и снаге''. Међутим, смисао ове одредбе није у ограничавању обавезе крајњег купца за плаћање неовлашћено утрошене електричне енергије само када је он предузимао неовлашћене радње и суштински смисао не може прозилазити из вербалистичког сагледавања одредбе. Наиме, у тачки а) и д) овога члана рјечју ''самовољно'' се не одређује субјекат који предузима неовлашћене радње на мјерном мјесту, а у суштини овај израз подразумијева ''неовлашћено поступање'' на мјерном мјесту без обзира на субјекте. Такође, и неовлашћена потрошња под тачком ц) наведеног члана је безлично формулисана као ''потрошња без мјерних уређаја или мимо њих''. Дакле, и смисао одредбе из тачке б) овог члана није у одређивању лица које је предузимало неовлашћене радње, већ начин на који је извршена неволашћена потрошња, а то је онемогућавање правилног регистровања преузете електричне енергије. У супротном, крајњи купац не би ни плаћао неовлашћену потрошњу само зато што је неко други предузимао неовлашћене радње на мјерном мјесту, иако је електрична енегија преузимана са мреже, што није суштински смисао наведне одредбе. Коначно, смисао наведених одредби јасно произилази и из одредбе члана 44. став 1. Општих услова, којом је прописано да се "неовлаштеним прикључком сматара било које прикључење објекта крајњег купца на електроенергетску мрежу које не изводи дистрибутер у складу са уговором о прикључењу. Због тога је, као што је напријед образложено, од суштинског значаја, да крајњи купац имовински одговара према противној страни, а да је кривично одговорно оно лице које је предузело неовлашћене радње на мјерном мјесту, па био то крајњи купац или неко друго лице, будући да се неовлаћеним радњама на мјерном мјесту стичу обиљежја кривичног дјела које се гони по службеној дужности. Другим рјечима, ове двије врсте одгoворности не искључују једна другу, па је крајњи купац обавезан да плати неовлашћено преузету електричну енергију и у ситуацији када се није утврдила кривична одговорност због непостојања доказа о извршиоцу кривичног дјела.
У погледу навода подносиоца да мјерно разводни ормар није у адекватној мјери био заштићен од неовлашћеног приступа, потребно је указати да подносилац захтјева у складу са одредбом члана 11. став 2. тачка ђ. и ж. Општих услова и одредбама закљученог уговора о снабдијевању има обавезу да заштити мјерне уређаје који су на његовом посједу од неовлашћеног приступа и да без одлагања обавијести дистрибутера о непавилноситма и уоченим промјенама на прикључним мјерним уређајима, а што подносилац захтјева претходно није учинио. Ове обавезе такође произилазе из одредби члана 78. став 1, 2. и 3. Општих услова. За извршење ове обавезе ирелевантна је околност да је подносилац захтјева предао прикључак у власништво дистрибутера. Позивање подносиоца у свом захтјеву на друга коначна рјешења које је Регулаторна комисија доносила у поступцима рјешавања спорова је неосновано, јер се ови спорови заснивају на другачијем чињеничном стању, односно ова рјешења не могу послужити подносиоцу захтјева у прилог доказивања да су основане чињенице на којима заснива свој захтјев. Поред тога, одредбом члана 12. Закона о одржавању зграда (''Службени гласник Републике Српске'', број 101/11), приписано је да заједничке дијелове зграда одржавају и финансирају етажни власници заједнички. Одредбом члана 13. тачка ђ) овога закона, прописано је да редовно одржавање заједничких дијелова зграде, између осталог обухвата, и поправке или замјене окова, брава, катанаца и других уређаја за затварање ормара за струјомјере, водомјере, телфонске и телевизијске инсталације у згради. На основу наведених одредби, јасно произилази обавеза етажних власника, па и подносиоца захтјева, на заштити од неовлашћеног приступа бројилима електричне енергије, па су неосновани наводи подносиоца изнесени у коментрима да је противна страна одговорна за необезбјеђеност ормара са бројилима електричне енергије, занемарујући при томе посљедице и одговорност за грубо кршење законских и подзаконских прописа, у виду предузимања неовлашћених радњи на мјерном мјесту у циљу онемогућавања правилног регистровања утрошене електричне енергије.
С обзиром на напријед наведено образложење и наведене одредбе Општих услова и закона, коментари подносиоца на нацрт рјешења су у цјелости неосновани.
Имајући у виду напријед наведено утврђено чињенично стање, као и наведени правни основ, утврђено је да је захтјев подносиоца у вези са оспоравањем обрачуна неовлашћене потрошње у цјелости неоснован, те је одлучено као у тачки 1. диспозитива овог рјешења.
Како се овај спор рјешава у скраћеном поступку, а трошкови поступка су били незнатни, те како ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, Регулаторна комисија је тачком 2. диспозитива рјешења одлучила да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. став 2. Закона о енергетици (''Службени гласник Републике Српске'', број 49/09) и одредбама члана 5. и 15. Закона о управним споровима (''Службени гласник Републике Српске'', број 109/05 и 63/11).

Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
 

Предсједник
Миленко Чокорило