Број: 01-95-8/06
Датум: 27.02.2006.
На основу члана 37. став 1. у вези са чланом 24. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби (''Службени гласник Републике Српске'' број 71/05 након одржане техничке расправе дана 23.02.2006.године, водитељ поступка, Регулаторној комисији за електричну енергију Републике Српске подноси
И З В Ј Е Ш Т А Ј
водитеља поступка са техничке расправе
- застарјелост потраживања за утрошену електричну енергију -
I ОДЛУКА О ТЕХНИЧКОЈ РАСПРАВИ
Након што је Регулаторна комисија за електричну енергију Републике Српске (у даљем тексту: РЕЕРС) запримила више захтјева крајњих купаца електричне енергије из категорије "домаћинства", а у вези потраживања за потрошену електричну енергију која су застарјела, РЕЕРС је на 26. редовној сједници која је одржана 31.01.2006. године донио одлуку о одржавању техничке расправе дана 23.02.2006. године са почетком у 11.00 часова у Требињу. За водитеља поступка је именован Милан Ковачина.
II ПРЕДМЕТ ТЕХНИЧКЕ РАСПРАВЕ
Предмет техничке расправе је институт застарјелости потраживања са становишта прописа и његова примјена у области снабдијевања купаца електричном енергијом у поступцима пред РЕЕРС-ом, са слиједећим темама:
Питања за расправљење у оквиру тема:
III ПРИСУТНОСТ НА ТЕХНИЧКОЈ РАСПРАВИ
У складу са донесеном одлуком техничка расправа је одржана дана 23.02.2006. године са почетком у 11.00 часова у Требињу, у сали Прес центра, улица Српска број 2.
Водитељ поступка је констатовао присутност на расправи:
- Чланови РЕЕРС-а: Миленко Чокорило - предсједник, Слободанка Милашиновић и Милан Барош - чланови,
- Правни Факултет Пале: Проф. др Ранка Рачић,
- Омбудсмен РС: савјетник Драгица Радовић,
- Федерална комисија за електричну енергију у Федерацији БиХ (ФЕРК): Славица Стојчић и Аида Мулић-Хаџиосмановић,
- ЕДП "Електро-Бијељина" а.д. Бијељина: Славица Вуковић и Сњежана Мулина,
- "ХЕ на Врбасу" а.д. Мркоњић Град: Дражен Вулин и Здравко Ковачевић,
- "Електро-Добој" а.д. Добој: Ратко Стјепановић,
- "Ваша права БиХ" Требиње: Борис Радосављевић,
- "Електродистрибуција" а.д. Пале: Борис Колток,
- "Електро-Херцеговина" а.д. Требиње: Драган Гаџа и Славко Милишић,
- Рато Руњевац, адвокат из Требиња,
- Запослени у РЕЕРС-у: Младен Штака - секретар РЕЕРС-а, Милан Ковачина - правник специјалиста и уједно водитељ поступка, Драгутин Петковић - шеф сектора за дозволе и техничке послове, Милка Мумовић - шеф сектора за тарифе и тржиште, Миодраг Андрић - правник специјалиста, Рајка Рајковић - правник специјалиста, Далибор Муратовић, инжењер за дозволе, Мирко Вулетић - дипломирани правник.
Констатовано је да су позвани, а нису присутни:
- Проф. др Бранко Мораит, Правни Факултет Бања Лука,
- Представник Врховног суда Републике Српске Бања Лука,
- Витомир Поповић, Омбудсмен БиХ,
- Жељко Топић, Државна регулаторна комисија за електричну енергију (ДЕРК),
- Дева Узелац, Министарство привреде, енергетике и развоја Републике Српске,
- Сњежана Марјанац, Министарство правде Републике Српске,
- Бојан Стевић, Окружни суд Требиње,
- Милан Босић, Основни суд Требиње,
- Младен Лудвиг, Удружење енергетичара Републике Српске,
- Драгутин Бошковић, Удружење потрошача Републике Српске,
- Драгован Петровић, Удружење потрошача Републике Српске.
Наведена лица су благовремено обавијестила РЕЕРС писмено или путем телефона да нису у могућности да учествују у техничкој расправи и навели разлоге за то, а представници судова су у писаној форми конкретно навели да не могу учествовати у техничкој расправи јер постоји "конфликт интереса" због тога што судије не могу давати мишљења и заузимати ставове мимо законом прописане процедуре.
IV УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ
Након што је водитељ поступка отворио расправу и изложио план расправе, Миодраг Андрић - правник специјалиста је, уз кориштење "слајдова", поднио уводно излагање које се односило на:
- правни основ и циљ оснивања РЕЕРС-а,
- надлежности РЕЕРС-а,
- опште акте РЕЕРС-а,
- надлежности РЕЕРС-а у вези рјешавања спорова, врсте поступака и одлуке у споровима,
- одлуке РЕЕРС-а по жалбама,
- предмет техничке расправе, теме и питања,
- поднеске потрошача у вези застарјелих дугова за потрошњу електричне енергије, број тих поднесака у јануару и фебруару 2006. године, околности које су предходиле поднесцима и захтјеве који су наведени у поднесцима.
- потенцијалне могућности да РЕЕРС рјешава спорове за случај обуставе испоруке испоруке електричне енергије због неплаћања застарјелих дугова за потрошњу електричне енергије,
На крају излагања Миодраг Андрић је изнио и питање "да ли испоручилац електричне енергије може примјењивати принуду у виду обуставе испоруке електричне енергије потрошачу, у циљу наплате застарјелог потраживања?"
V ДИСКУСИЈЕ
На техничкој расправи су у дискусијама учествовали:
1. Позвани стручњаци:
2. Чланови РЕЕРС-а и запослени у РЕЕРС-у:
VI ПРЕПОРУКА ВОДИТЕЉА ПОСТУПКА
Имајући у виду сврху и циљ института застарјелости потраживања у области облигационо правних односа, судску праксу, те дискусије са ове техничке расправе водитељ поступка препоручује да електродистрибутивна предузећа као испоручиоци електричне енергије не врше обустава испоруке електричне енергије, у циљу наплате потраживања које је застарјело.
Образложење: Основни циљ института застарјелости јесте постизање извјесности у облигационопраним односима, у којима се врши промет релативних права, а што је у служби остварења основне правне поставке, принципа правне сигурности. Овај принцип је изузетно важан како са позиције повјериоца и дужника, тако и са позиције надлежних органа који су овлаштени да рјешавају спорове облигационоправне природе. Пошто застарјелост потраживања наступа кад протекне законом одређено вријеме у коме је повјерилац могао захтијевати испуњење обавезе путем суда са извјесним исходом. То значи да када протекне рок застарјелости повјерилац не може остварити своје потраживање принудним путем у случају да дужник истакне приговор застарјелости у поступку пред судом. И када је у току судски поступак у вези застарјелог потраживања или дијела потраживања које је застарјело, суд не пази на застарјелост по службеној дужности, будући да је застарјелост регулисана материјално-правним одредбама, а не процесно-правним одредбама, већ само по приговору друге стране (дужника). Дакле, када у поступку пред судом дужник истакне приговор застајелости, потраживање се не може остварити принудним путем, али то не значи да дуг не постоји. Дуг и даље егзистира у материјалном-правном односу али као "натурална облигација" - неутужива облигација, тј. дужник и даље дугује, али се потраживање може испунити само добровољно. Овај институт је и у служби дисциплиновања повјерилаца, што значи да повјериоци требају савјесно водити рачуна о својим потраживањима. Дакле, правила о застарјелости не дозвољавају да се услијед немарности (несавјесности) повјериоца дужник може довести у немилост у било које вријеме по нахђењу повјериоца.
Чланом 88. став 1. алинеја 3. Закона о електричној енергији (''Службени гласник Републике Српске'' број: 66/02, 29/03 и 86/03 и 111/04), прописано је да корисник дозволе за дистрибуцију, уз предходно обавјештавање, може обуставити испоруку електричне енергије ако крајњи купац не плаћа испоручену електричну енергију. Ова одредба се мора рестриктивно тумачити и примјењивати као изузетак, само када је у служби ефикасности, тј. када се примјењује вид принуде ради наплате потраживања да не дође до судског спора, а не у вријеме када се не може потраживање остварити путем суда. Циљ ове одредбе је да повјерилац ефикасно врши наплату мимо суда, али само када савјесно брине о свом потраживању, а не када усљед његове немарности наступи застарјелост потраживања. Правила о застарјелости спречавају принудну наплату путем суда (спречавају дакле и "легалну" принуду), за случај истицања приговора застарјелости, па је очигледно да за наплату застарјелог потраживања не може постојати други вид легалне принуде у циљу наплате оваквог потраживања.
Погрешно је становиште да приговор застарјелости или било који вид противљења плаћању застарјелог дуга у материјално-правним односу тј. мимо судског поступка, нема никаквог значаја. И кад се истакне приговор застарјелости (нпр. изјавом воље) у материјално-правном односу или се дужник на други начин противи плаћању застарјелог дуга мимо судског поступка, то има велики значај за повјериоца јер му даје јасан знак да не устаје тужбом за наплату застарјелог потраживања, како се не би излагао додатним трошковима који би били узалудни, пошто је извјесно да ће се дужник противити наплати услијед застарјелости и у поступку пред судом.
На основу изложеног произилази да се обустава испоруке електричне енергије ради наплате застарјелог потраживања, противи основним принципима којима служе одредбе о застарјелости. Због тога би обустава испоруке електричне енергије ради наплате застарјелог потраживања представљала вид самовлашћа, које само по себи чини повреду правних норми, а свако самовласно прибављање права је забрањено.
Из наведеног се може закључити да је једини начин превазилажења проблема у вези застрјелих потраживања, да испоручиоци електричне енергије савјесно брину о својим потраживањима и да користе сва законита средства за наплату, прије него наступи застарјелост тих потраживања.
Водитељ поступка
Милан Ковачина
Links:
[1] http://stari.reers.ba/taxonomy/term/2