Рјешење по жалби: Слободан Лукић, Бања Лука

Број: Р-50-448-103/12
Датум: 08.10.2012.

На основу одредби члана 72. став 6. Закона о електричној енергији ("Службени гласник Републике Српске" број 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 213. став 1. и 224. став 3. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске" број 13/02 и 50/10) и члана 84. став 2. тачка а, а у вези са чланом 81. Правилника о јавним расправама и рјешавању спорова и жалби ("Службени гласник Републике Српске" број 70/10), рјешавајући по жалби Лукић Слободана из Бања Луке на рјешење о електроенергетској сагласности, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на 50. редовној сједници, одржаној 4. октобра 2012. године у Требињу, донијела је

РЈЕШЕЊЕ

1.   ОДБИЈА СЕ жалба Лукић Слободана из Бања Луке од 17.08.2012. године поднесена против рјешења о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца на ниском напону број 6394/12 од 06.08.2012. године, као неоснована.

2.   Свака странка сноси своје трошкове које је имала у овом поступку.

Образложење

Дана 10.09.2012. године, МХ ЕРС ЗП "Електрокрајина" а.д. Бања Лука, РЈ "Електродистрибуција Бања Лука (у даљем тексту: дистрибутер), доставио је Регулаторној комисији на енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулаторна комисија) на поступање жалбу Лукић Слободана (у даљем тексту: подносилац жалбе) из Бања Луке поднесену против рјешења о електроенергетској сагласности за објекат крајњег купца на ниском напону број 6394/12 од 06.08.2012. године. Дистрибутер наводи да је подносиоцу жалбе издато рјешење о електроенергетској сагласности за промјену прикључне снаге број 6394/12 од 06.08.2012. године у коме је дато техничко рјешење прикључка објекта полагањем кабла из трафостанице при чему се мјерни слог уграђује у трафостаницу.  Поред врсте прикључка дистрибутер је прописао начин прикључења и између осталог навео да се на приступачном мјесту на фасади објекта угради ГРО са главном заштитном склопком, а за потребе обрачуна утрошка електричне енергије у трафостаници БТС ''Владе Витјука'' уградити дигиталну мјерну групу за полуиндиректно мјерење са мјерном прикључном кутијом и струјним мјерним трансформаторима 150/5А 10 VА, кл. 0,5 са могућношћу пломбирања. Постојећи прикључак објекта потребно је демонтирати. Подносилац је у жалби навео да има оправдан страх да ће се на предвиђено мјерење прикључивати други потрошачи пошто се прикључни вод полаже по постојећим стубовима у дужини око 250 м, односно приговара на локацију мјерног мјеста, те тражи да се мјерење утрошка електричне енергије лоцира у ГРО на фасади објекта или на посљедњем стубу нисконапонске мреже.

Поред изјашњења о наводима из жалбе, дистрибутер је доставио жалбу подносиоца од 17.08.2012. године и рјешење о електроенергетској сагласности број 6394/12 од 06.08.2012. године.

Регулаторна комисија је на 50. редовној сједници, одржаној 4. октобра 2012.г одине у Требињу, разматрајући жалбу подносиоца, најприје размотрила да ли су испуњене претпоставке за жалбу у смислу одредбе члана 224. став 1. Закона о општем управном поступку, с обзиром да је дистрибутер пропустио да претходно преиспита жалбу у смислу одредбе члана 219. овог закона и утврдила да су испуњене све правне претпоставке за одлучивање о жалби. Наиме, побијано рјешење о електроенергетској сагласности донесено је 06.08.2012. године и достављено дана 09.08.2012. године подносиоцу жалбе. Имајући у виду ове чињенице, као и чињеницу да је подносилац жалбе, путем дистрибутера - снабдјевача, дана 17.08.2012. године поднио жалбу на рјешење, то је жалба подносиоца благовремена у смислу одредбе члана 215. Закона о општем упрвном поступку којом је прописан рок за жалбу од 15 дана рачунајући од дана пријема побијаног рјешења.

Након разматрања жалбе подносиоца, побијаног рјешења о електроенергетској сагласности, те приложене документације, Регулаторна комисија је донијела рјешење којим се одбија жалба подносиоца на рјешење о електроенергетској сагласности, као неоснована.

Приликом одлучивањао жалби Регулаторна комисија је имала у виду да је одредбом члана 39. став 1. Закона о електричној енергији, као посебног прописа за област електричне енергије, прописано да је дистрибутер одговоран за рад, управљање, одржавање и развој дистрибутивног система. У том смислу, дистрибутер одлучује о захтјеву за издавање електроенергетске сагласности и прописује техничке услове за прикључење на дистрибутивну мрежу како је то прописано одредбом члана 72. Закона о електричној енергији и одредбом члана 9. тачка в) Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом (Пречишћени текст) - у даљем тексту: Општи услови ("Службени гласник Републике Српске" број 90/12).  Поред наведеног, одредбом члана 71. став 2. Закона о електричној енергији и члана 69. став 3. Општих услова прописано је да је дистрибутер дужан да приликом изградње прикључка води рачуна о локацији мјерног мјеста на начин који ће му обезбиједити несметан приступ ради очитавања и одржавања, а одредбом члана 22. став 1. Општих услова прописано је да електроенергетска сагласност садржи електроенергетске и техничке услове који између осталог обухватају садржај мјерног слога и локацију мјерног мјеста. 

Увидом у побијано рјешење о издавању електроенергетске сагласности утврђено је да је дистрибутер на основу наведених одредби  утврдио електроенергетске и техничке услове које треба да испуни објекат подносиоца жалбе да би се прикључио на електродистрибутивну мрежу. У техничким условима из овог рјешена одређено је да се ГРО угради на приступачном мјесту на фасади објекта са главном заштитном склопком, те да се за потребе обрачуна утрошка електричне енергије у трафостаници БТС ''Владе Витјука'' угради дигитална мјерна група за полуиндиректно мјерење са мјерном прикључном кутијом и струјним мјерним трансформаторима 150/5А 10 VА, кл. 0,5 са могућношћу пломбирања. Према наводима дистрибутера техничко рјешење које је прописано електроенергетском сагласношћу произашло је, између осталог и из разлога што је наведено мјерно мјесто и раније било смјештено на фасади објекта али је проширењем објекта остало унутар објекта.

Поред наведеног, дистрибутер се изјаснио да је на постојећем мјерном мјесту, ванредном контролом, пронађена неовлаштена потрошња електричне енергије, а уградњом мјерног мјеста у трафостаници смањује се могућност поновне неовлаштене потрошње. Како се у конкретном случају ради о пословном простору који се напаја директно из трафостанице, дистрибутер се изјаснио да у таквим случајевима гдје је то технички могуће извести, мјерно мјесто уграђује у трафостаницу. Код оваквих мјерних мјеста, која су лоцирана у трафостаници, омогућена је уградња нових мјерних група за даљинско очитавање утрошка електричне енергије.

Сумње подносиоца жалбе да може доћи до неовлаштених прикључивања нових потрошача на прикључни кабал за објекат у његовом власништву не могу бити основ за оспоравање законитости рјешења о електроенергетској сагласности, будући да је обавеза дистрибутера да открива и предузима непоходне мјере на санкционисању неовлаштене потрошње електричне енергије.

Дакле, што се тиче одређивања локације мјерног мјеста дистрибутер је поступао у складу са наведеним одредбама Закона о електричној енергији и Општих услова, те је побијано рјешење о електроенергетској сагласности донесено у складу са прописима.

У овом случају, приликом одређивања накнаде за прикључење и закључења уговора о прикључењу дистрибутер је дужан да води рачуна о трошковима које треба да сноси подносилац жалбе. Јасно је, да приликом редовног измјештања мјерног мјеста ван објекта крајњег купца у смислу одредби члана 69. став 6. и члана 119. Општих услова трошкове измјештања сноси дистрибутер. Подносилац жалбе је захтијевао повећање прикључне снаге и по том основу обавезан је платити адекватни дио накнаде за прикључење. Одредбом члана 18. став 3. Правилника о методологији за утврђивање накнаде за прикључење на дистрибутивну мрежу- у даљем тексту: Правилник ("Службени гласник Републике Српске" број 123/08), прописано је да у случају раздвајања, односно спајања мјерних мјеста и припадајућих инсталација или било којих других промјена на прикључку због реконструкције објекта који је већ прикључен на дистрибутивни систем, на захтјев крајњег купца, трошкови изградње се утврђују према стварним трошковима које изискују промјене на прикључном воду и мјерном мјесту, а крајњи купац их плаћа у пуном износу. Такође,одредбом члана 23. став 2. Правилника прописано је да се накнада за прикључење утврђује за прикључак чија се мјерна мјеста налазе са спољне стране грађевинског објекта или се налазе ван грађевинског објекта, а на посједу крајњег купца, а све у складу са прописаним техничким и другим условима дистрибутера за локацију мјерног мјеста. Надаље, одредбом члана 23. став 3.Правилника прописано је да накнада за прикључење не обухвата додатне трошкове због измјештене локације мјерног мјеста уколико је техничком документацијом предвиђено да се мјерно мјесто налази изван парцеле на којој је смјештен објекат крајњег купца. Oпримјени наведених одредби потребно је водити рачуна приликом закључења уговора о прикључењу,а крајњи купац има право  жалбе Регулаторној комисији на понуђене услове уговора о прикључењу у року од 15 дана.

Поред наведеног, у конкретном случају, остала је обавеза дистрибутера, да за измјештено мјерно мјесто, крајњем купцу на његов захтјев,омогући информацију о потрошњи електричне енергије на дневном нивоу или омогући визуелни увид у стање потрошње на мјерном уређају, те обезбиједи квалитетну информацију о терминима за коришћење електричне енергије по вишим и нижим сезонским/дневним тарифним ставовима, а све у складу са ставом 8) одредбе члана 69. Општих услова.

Имајући у виду утврђено чињенично стање, те да је дистрибутер правилно примијенио одредбе законских и подзаконских аката, одлучено је као у тачки 1. диспозитива овог рјешења.

С обзиром да ниједна странка у поступку није поднијела захтјев за накнаду трошкова, тачком 2. диспозитива овог рјешења одлучено је да свака странка сноси своје трошкове, које је евентуално имала у овом поступку, а на основу члана 27. став 2. Закона о електричној енергији.

Правна поука се заснива на одредби члана 25. Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09), те члану 5. и 15. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“, број 109/05 и 63/11).

Правна поука:
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном судом у Требињу у року од 30 дана од дана пријема рјешења.

Предсједник
Миленко Чокорило